Стратишта НДХ Архиве - Страница 271 од 355 - Јадовно 1941.

Свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку на Васкрс 1942. године

4. април 2016.

Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године[1] Аутор: Мр Горан Латиновић Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе

Пишем Вам ово као човјек човјеку…

2. април 2016.

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позиваjући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао jе надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. За непуне четири године постоjања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле наjмонстурозниjе злочине икада виђене на овим просторима. Задоjени фанатичном мржњом према комшиjама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, коjи се на овим просторима и данас осећа. Улога римокатоличке цркве у Хрватскоj, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била jе свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на

С. Живановић: Штампа НДХ-а о Римокатоличкој „цркви“ и злочинцу Алојзију Степинцу

1. април 2016.

Римокатоличка “црква” и њено свештенство су вековима ширили мржњу према свима онима који нису били католици и нису признавали римског папу за поглавара. Та мржња је углавном била уперена против православних Срба, Јевреја и Рома. Мржња је нарочито дошла до изражаја у току I и II свестског рата у Аустроугарској и у Хрватској. У римокатоличкој и у хрватској усташкој штампи из времена пре I у току II светског рата налазимо много чланака који говоре о злочинима римокатолика Хрвата у Независној држави Хрватској. У новинама “Усташе” бр.3 од 3.јула 1941 године пише да су се у кући бр.4 на Каптолу у Загребу, која припада седишту хрватске Римокатоличке “цркве”, састајали први организатори

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

1. април 2016.

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у „Одбор за Јасеновац и остала стратишта“, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем „Гугл“ претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

МИЛАН БУЛУТ – ЧАКАР

1. април 2016.

Ово jе кратка прича о мом прађеду Милану Булуту Чакару чиjе име носим. Прађед Милан се родио далеке 1888. године у Булутовоj махали у породици Николе Булута и Насте Михић (Козице) коjи jе имао Милана, Лазара, Коjу, Даринку, Милицу и Олгу. Чукунбаба Наста (75) jе жива бачена у Шурманачку jаму у августовском покољу са jош 139 Булута. Прађед се оженио непосредно пред почетак Балканских ратова и ослобођења од Отоманске империиjе. Оженио jе Стану Вераjу из Клепаца и са њом добио кћери Радоjку (моjа баба), Даринку и близанце Риста и Мирослава. Почетком Првог свjетског рата jе мобилисан у аустроугарску воjску 1914. године. Предао се српскоj воjсци 1915. године и са њом прешао

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава

1. април 2016.

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште

31. март 2016.

Ма колико звучало невероватно, Срби и даље не знају колико их је страдало у 20. веку. Овог капиталног посла ухватило се Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, а један од оснивача овог удружења Миливоје Иванишевић за „Вести“ открива многе непознате детаље. Међу кључним је и чињеница да се и даље не зна колико је Срба страдало током Првог и Другог светског рата. – Прикривање злочина над српским народом у Југославији траје колико трају и ти злочини. Поред тога, српска страдања су упорно и на све начине оспоравали они који су томе највише допринели. Српске жртве су деценијама, или боље речено током целог двадесетог века, прећутно

Пoсљeдњи дaни лoгoрa смрти

29. март 2016.

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (3): Aутoри књигe ‘Jaсeнoвaчки лoгoри – истрaживaњa’ ћутe o прoбojу и jaсeнoвaчкoм рaсплeту. Зaштo? Jeр je jaсeнoвaчки финaлe дeфинитивни пeчaт нaд историјом устaшких лoгoрa. Tим зaвршним чинoм Jaсeнoвaц зaувиjeк пoтврђуje сeбe – oд пoчeткa дo крaja биo je пoмaлo свaштa, aли пo свojoj пoчeтнoj нaмjeни и брутaлнoм крajу биo je првeнствeнo и дaлeкo нajвишe лoгoр смрти Пoсљeдњу aкциjу у сeриjи ‘дизaњa сeлa’ извршили су jaсeнoвaчки устaшe 13. октобра 1942., пoд нeпoсрeднoм кoмaндoм Љубe Mилoшa и пoд нaдзoрoм Maксa Лубурићa. Нaпaли су српскa сeлa Црквeни Бoк, Стрмeн и Ивaњски Бoк нa oбaли Сaвe, oкo

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја

29. март 2016.

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку – Српски меморијал, недавно је саопштило да је при крају прикупљање библиографије о броју страдалих Срба у 20. веку. Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион жртава. – Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић. До сада је,

Ни 75 година од формирања логора Јасеновац не зна се поуздано колико је људи тамо страдало (Фото: Р. Крстинић)

Српски Јад Вашем чека на локацију

28. март 2016.

Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских жртава у ратовима, различитим оружаним сукобима у двадесетом веку толико се разликују да постају погодан терен за расправе које завршавају острашћеним оптужбама. Солидна временска дистанца од чак 75 година од стварања концентрационог логора Јасеновац, на пример, није нас ближе довела истини о броју жртава тог логора на територији НДХ. И даље се на једној страни говори о десетинама хиљадама, а на другој о стотинама хиљада. Сматрајући да би

Помен на 6.000 Срба које су усташе убиле код Вишеграда

22. март 2016.

У Старом Броду код Вишеграда служен је парастос за 6.000 Срба које су усташе убиле у марту 1942. године. Више од 50 година о овом злочину на обали Дрине се ћутало. Данас ријетки преживјели свједоче о стравичним злочинима усташке „Црне легије“. Помену на мученике из Старог брода присуствовало је више стотина становника Рогатице, Вишеграда, Сокоца и Хан Пијеска. На православни празник Младенце 1942. године српску младост, дјецу, жене и старце из Источне Босне усташка „Црна легија и муслиманска милиција“ протјерали су до обале Дрине. За оне који су остали у Милошевићима и Старом Броду осванула је крвава зора. Зарад братства и јединства о стравичном злочину ћутало се пола вијека. Ни

Обиљежене 74 године од страдања 6.000 Срба у Старом Броду

22. март 2016.

У Спомен-комплексу Стари Брод, у кањону Дрине, између општина Вишеград и Рогатица, служена је заупокојена литургија и парастос за 6.000 Срба из источног дијела БиХ, које су у прољеће 1942. године звјерски убиле усташе „Црне легије“ Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја. Након заупокојене литургије у Спомен-капели, којој је присуствовао велики број потомака убијених Срба, свештеник Рајко Цветковић, уз саслужење два свештеника и једног ђакона, служио је парастос на Спомен-обиљежју подигнутом крај Дрине у Старом Броду. „Ово мјесто је обитавалиште мученика, а гдје су мученици, ту су и побједници. Наша вјера православна и јесте у томе васељенска што тражи да без мучеништва нема спасења“, истакао је

Малешевић: Процедура идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена законито

22. март 2016.

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић изјавио је да је комплетна процедура избора понуда за израду идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена у складу са законом и да ту за ресорно министарство нема ништа спорно.Малешевић је рекао да ће за наредну сједницу Народне скупштине Републике Српске бити припремљена комплетна презентација. „Надам се да ћемо ићи у правцу даље реализације тог пројекта. Нека виђења одређених кругова заинтересованих за рјешавање питања спомен–подручја нисмо прибавили, али их прибављамо сада и до наредне сједнице скупштине ћемо у томе успјети“, рекао је Малешевић новинарима у Бањалуци. Он је додао да је потребно обавити разговоре са Синодом Српске православне цркве, Јеврејском заједницом и

Злoчинaчкa свojствa устaшкe НДХ

22. март 2016.

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (2): У нoвoуспoстaвљeнoj НДХ живjeлo je oкo 6 милионa стaнoвникa, oд тoгa oкo 3,5 милионa Хрвaтa, oкo 700 хиљада Mуслимaнa и oкo 1,800.000 Србa. Зaмисao o eтнички ‘чистим прoстoримa’ знaчилa je oкo 1,800.000 људи прoтjeрaти, пoубиjaти или прeвoђeњeм у кaтoличaнствo прeтвoрити у Хрвaтe. Пaвeлић и њeгoви блиски сарaдници брутaлним су импрoвизaциjaмa oдмaх приступили рeaлизaциjи свojих гeнoцидних идeja O гeнoциду нaд Јеврејима у Jaсeнoвцу пoстojи рeлaтивнo нajвишe дoкумeнaтa и прeпричaних пoдaтaкa. У пoчeтним мjeсeцимa лoгoрa, свe дo кaснe jeсeни 1941., Јевреја je билo нajвишe. У исцрпљуjућим рaдoвимa нa нaсипу и у присилнoм трчaњу у