arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Парастос на Гаравицама Фото: РТРС

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

3. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Нови Град - сјећања Фото: СРНА

Нови Град: Обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату

2. август 2017.

Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Доњем Водичеву и Масловрама данас је у Новом Граду обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату. Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је у Водичеву да се најстрашнији злочин десио у засеоку Вуруне, гдје су усташе у подруму једне куће поклале 75 цивила и истог дана, али на другим мјестима у засеоку свирепо убиле још деветоро мјештана. „Ова општина је у Другом свјетском рату имала 6.000 цивилних жртава и то се не смије заборавити“, поручио је Лукач. Предсједник СУБНОР-а Нови Град Драго Тодић рекао је да су усташе први покољ на подручју ове општине починиле у засеоку Вуруне на Илиндан 1941.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја

2. август 2017.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године. Владика бихаћко-петровачки Атанасије истакао је да је „ово мјесто гдје се окупљамо како би се поклонили онима који су дали оно највредније“. „Ако дође вријеме и ми ћемо сигурни исто то учинити, а дотле се сјећамо наших драгих предака у љубави“, рекао је владика Атанасије које је служио литругију и парастос у помен на страдале на Шушњару. Он је поручио да је најважније да се овај догађај и жртве не забораве. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић

printscreen youtube

Обележен Међународни дан сећања на геноцид над Ромима

2. август 2017.

Загреб — Међународни дан сећања на геноцид над Ромима у Другом светском рату обележен је у Уштици крај Јасеновца, где је одата почаст ромским жртвама тамошњег логора. Обележавању су, уз бројне представнике ромских заједница, присуствовали и изасланици председнице Хрватске Иво Жинић, изасланик премијера Нада Мурганић и изасланик председника Сабора Хрватске Фурио Радин, загребачки градоначелник Милан Бандић и саборски заступник Рома и још 11 националних мањина Вељко Кајтази, јавила је Хина. Кајтази је рекао да је Уштица место највећег страдања ромске заједнице у којем је она за време Другог светског рата десеткована. Он је казао да је на том месту почињен геноцид не само над Ромима, него над људскошћу и свим

Нови Град: Помен убијеним српским цивилима

2. август 2017.

У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. „Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 02. август 1941. Стравична страдања Срба са Баније, Кордуна и Лике

2. август 2017.

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Тjешњаку, Дуjић гаjу, Богданићу, Заблатама, Широкоj кули, Дубоком и Удбини. Тjешњак 2. августа 1942. Тjешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. августа усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Клинца. Роми их покопали Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце. Село Богданић, Смиљан, Госпић Село Богданић, Смиљан, Госпић. Усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила, 2. августа 1941. године Заблате Село Заблате, Смиљан, Госпић. 2. августа 1941. усташе заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Катића, Петра

Данас обиљежавање 76 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару

2. август 2017.

Полагањем вијенаца и парастосом, данас ће на Шушњару, у општини Сански Мост, бити обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. годин. Из Организационог одбора манифестације „Илиндански дани“ у Оштрој Луци најављено је да ће обиљежавање почети у 9.30 часова литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту. У 11.30 часова биће служен парастос на гробљу Шушњар, гдје је предвиђено и полагање вијенаца жртвама усташког терора. Вијенци и цвијеће биће положени и на спомен-обиљежјима „Милин бирт“ и „Клаоница“ у 13.00 часова, као и у Спомен-соби Шесте санске бригаде у Оштрој Луци у 13.30 часова. Општина Оштра Лука обиљежиће сутра и свој

Сећање на Ливањске мученике

1. август 2017.

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке. Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко

Сликописи зла

1. август 2017.

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”. Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни. Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

30. јул 2017.

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Глина: - парастос (Архив) Фото: СРНА

Вечерас комеморативни скуп Србима побијеним у глинској цркви

30. јул 2017.

У Глини ће вечерас бити одржан комеморатвини скуп поводом 76 година од усташког злочина почињеног у глинској православној цркви над Србима из тог краја, најављено је из Српског народног вијећа. Покољ над Србима из Глине, Чемернице, Топуског, Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и Трепче усташе су починиле у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. Комеморативни скуп убијеним биће одржан у 18.00 часова на мјесту некадашње православне цркве, односно испред Спомен-дома који је 1995. преименован у Хрватски дом. Српско народно вијеће придружило се дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем мјесту православне цркве, односно мјесту злочина, врати назив Спомен-дом. Иницијатива је и да спомен-дом

Ливно

Петровић: Католичка црква темељно планирала покољ 1941. године

30. јул 2017.

Предсједник Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Никола Петровић изјавио је поводом 76 година од усташког покоља над Србима у Ливањском пољу да је злочин над православним живљем темељно и дуго планиран и да је веома значајну улогу у томе имало католичко свештенство. Он је у изјави за Срну рекао да је убиству 1.600 ливањских Срба и затирању бројних српских села и породица претходила опсежна припрема злочина од стране Католичке цркве. „Они су имали веома значајну улогу. Прије самог покоља, жупници су, а знамо да је Католичка црква увек била добро организована, имали задатак да направе списак крашких јама на подручју Ливна као и да попишу живаљ и имовину. Па чак и

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

29. јул 2017.

Бањалука – Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

АУДИО: Дејан Поповић: Пореско право у НДХ

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Дејана Поповића „Пореско право у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Дејан Поповић у свом излагању истиче да иако је НДХ углавном задржала пореске законе Краљевине Југославије, ти су прописи добили сасвим ново значење у држави формираној према моделу националсоцијализма. Органи управе и суд привидно су били везани законом, али су тзв. „општи принципи“, којих су се све институције морале придржавати, омогућавали да се одлуке доносе потпуно у складу с вољом Поглавника и интересних група око њега. Судија се у усташком поретку није смео ослањати на своју

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА