arrow up

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – “Чукље”, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно.  Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим,  да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш  росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

ПОКОЉ: Калови, Петрова гора 13. маја 1942.

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. У знак сјећања на жртве Покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге “Котар Војнић у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији”. Изјаве записао и редиговао историчар др Ђуро Затезало. АНЂЕЛИЈА НАПИЈАЛО Осјећала сам да живим Тринаестог маја 1942. године око 16 сати била сам у шуми Бјељевине. Сакрили смо се у жбуње мислећи да нас усташе неће примјетити. Међутим, усташе које су се кретале тражиле су нас као што јастреб вреба кокош. Идући погибали су се да би нас примијетили испод крошања или у жбуњу. То им је успјело. Кад су нас

Милош Ковић: Шта смо учинили да бисмо сачували сећање на жртву предака?

Зло је ту, и данас живо и делатно. Потребно је да га добро упознамо и пажљиво проучимо, како бисмо га на време зауставили. Гледамо га, међутим, како расте и грана се. Опет јуриша на нас, јер је кренуло у нови Поход на Исток. Беседа изговорена на Парастосу код масовне гробнице жртава Прихватног логора Земун, 9.5.2026. Часни оци, уважени представници Војске Србије, господо народни посланици, представници удружења, браћо и сестре, Христос Воскресе! Сабрали смо се данас, на Дан победе, да бисмо се помолили за душе око 6.500 људи, убијених у нацистичком логору Старо Сајмиште, у Прихватном логору Земун, сахрањених у масовну гробницу на овом светом месту.  Они су стрељани, вешани, убијани

НАЈАВА: У Београду, представљање књиге: “Редни број смрти” 18. маја 2026.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, промоција овог трокњижја, вредног издавачког подухвата, одржаће се Великој сали информативне службе СПЦ, Рајачићева бр. 2 у Земуну, 18. маја 2026. са почетком у 18 часова. Издавачка кућа “Прометеј” из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје. Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору

Сећање на Србе мучене и убијене у Прихватном логору Земун 1942 – 1944. године

У организацији удружења “Јадовно 1941.” из Београда,  а уз подршку градске општине Земун, 8. и 9. маја одржане су манифестације у знак молитвеног сећања на мучене и убијене Србе у Прихватном логору Земун (данас познат као “Старо Сајмиште”), у периоду од 1942. до 1944. године. Прихватни логор Земун се налазио на територији НДХ. Био је намењен за прихват и упућивање на принудни рад радно способног становништва. Историјски подаци указују да је кроз капију логора прошло између 95.000 и 100.000 људи, а да је у њему смрт нашло око 40.000 људи, о чему сведоче и  процене Државне комисије за утврђивање злочина оклупатора и њихових помагача, израђене по завршетку рата. Најмање 6.500

МАТЕМАТИКА СРАМА – 80 ГОДИНА ЛАЖИ И БЈЕЖАЊА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

За „Новости“ Зоран М. Кос, новинар истраживач и сарадник Антуна Милетића (ФОТО) Настављајући анализу коју сам започео на страницама „Новости“, суочен са све гласнијим најавама о оснивању новог Меморијалног центра у Београду према иницијативи Миодрага Линте, приморан сам да продубим своју реакцију на овај покушај измештања тежишта нашег страдања. Овај текст је наставак борбе против институционалне површности која би, под плаштом „системске борбе за истину“, могла коначно да запечати нашу удаљеност од аутентичних гробова. Док припремам ове редове, сведочимо врхунцу институционалног цинизма који потврђује све моје претходне бојазни. Музеј жртава геноцида (МЖГ) објављује позивницу: „Видимо се на отварању изложбе ‘Јасеновац – трајна опомена’ поводом 34 године постојања Музеја“. Локација: Галерија

О Јасеновцу, Горан Киковић: Злочин којег су се грозили и нацисти!

Јасеновац, Јадовно, Паг, Пребиловци, јаме на Велебиту… нијесу дјело заведених илиизманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ. Пише: Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882- 1946), највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он

Свједочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна

Јадна дjечица, маjко моjа. Као пилићи кад им главу одсjечеш, па онако одскачу, низ путић се штрљкаjу. Гледаш ону жалост, како се не може умриjети ни живjети. Ми смо побjегли у Петрову гору. Били смо тако, у обручу. Само jе лишће горило. То jе само варило. Мjесто гдjе смо се сакриле зове се Бjељевине. Било нас jе пуно: Из Маљевца, Геjковца и Свињице. Руља народа. Пуно jе народа тада поклано. Док смо се скривали у шибљу наишли су усташе. Један jе командовао: – Орешковић, заломи лиjево крило ! Почели су пуцати и викати, да се дижемо. Кажу: – Ево партизана! Ми их почнемо молити: – Господо, господ вам Бог дао, ми

Земунски реквијем

Јуче у Земуну, уз гробницу Светих новомученика српских Дан некако млак, влажан. Некако тмуран, сив… Као да жали. А Бог се уздржава и не просипа капи по онима који скрушено моле за покој душа. Стоје око белог споменика подигнутог некоме ко је страдао од некога. Звучи као никоме. А, опет, боље и тако него никако. Да није било тог подигнутог некоме ко зна да ли би се икад сазнало где је неколико хиљада наших, невиних душа. А има још таквих места. Преко неких кривуда пружен асфалт, преко неких камење и жбуње, има и оних за које само рибе знају да су им таласи успаванку појали, а има и оних које

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

Хроника једног огрешења – О оспоравању права на поштовање и крст за 6500 српских мученичких жртава на Земунском гробљу. Пише: Никола Милованчев На сајту Јеврејске општине Земун 7. јуна 2025. објављен је текст под насловом „Оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну“ . У овом саопштењу Јеврејске општине Земун (ЈОЗ) наводи се да је Удружење Јадовно 1941. „10. маја 2025. оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну тако што су поставили крст висок преко три метра у жардинијеру иза споменика подигнутог 4. јула 1957. од стране Савеза бораца НОР Земун. Поред крста неовлашћено су поставили спомен плочу са крстом и пратећим текстом на жардинијеру у коју су укопали поменути крст“. Касније сам сазнао да

Сељаци копаjу своjе гробове пре убиjања.

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма, па даље. Миле-Милић Абрамовић, водник стожерне сатниjе 1. усташке боjне, 8. усташког здруга:  “Ја сам за вриjеме Југославиjе припадао ХСС-и у коjоj сам био све до 1941. године. Приликом капитулациjе Југославиjе jа сам био код своjе куће у селу Корана (Српски Благаj) опћина Цвиjановић Брдо, котар Слуњ. Одмах успоставом НДХ, травња 1941. ступио сам у усташку организациjу, коjом jе руководио млинар Јосо Пау­новић. Мjесеца свибња 1941. на дан Св. Ђурђа ми смо се органи­зирали за купљење Срба по Вељуну, Вељунскоj Глини, Црном Врелу и Полоjу, те осталим српским засеоцима Вељуна. На исти дан наоружа­ли смо се у Благаjу у jачини

И даље се руше споменици у Западној Славонији

Загребачке Новости јављају о наставку рушења споменика. У Слобоштини, Будићима, Новим Граховљанима, Црљенцима крај Слобоштине.. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром. Везане вијести: СЛOБОШТИНА 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре Слобоштина 16.08.1941. – стратиште 1368 Срба прогнаних с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.