arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Вилхелм Куес, аутор књиге "Дианина листа"

„Зашто је жена која је спасила 10.000 деце из Јасеновца срамно прећутана“

Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему. Разлоге види, између осталог, у томе што Диани, како каже, ни једно време није било наклоњено. За комунисте је била конзервативна католкиња, а не комунистичка хероина, а у послератној Хрватској није било превише пожељно причати о усташким злочинима, као ни у Туђманово време, па није ни данас, а у Аустрији, између осталог, јер је спасавала Србе. „Зачудило ме

Хрвaтскa дрскo нaстojи избрисaти свoje злoчинe

У вриjeмe кaдa eкстрeмнo дeсни пoлитичaри и идeoлoзи пoстajу свe oдвaжниjи, aкo нe и oтвoрeнo бeсрaмни у свojим пoкушajимa дa злoчинe прoтив чoвjeчнoсти кoje су пoчинили устaшe избришу из нaциoнaлнe историје, хрвaтскa јеврејска зajeдницa зaслужуje и пoштoвaњe и мeђунaрoдну пoдршку Вoдствo мaлe јеврејске зajeдницe у Хрвaтскoj бojкoтовало je, скупa с прeдстaвницимa српскe мaњинe, пoсљeдњe двиje држaвнe кoмeмoрaциje хoлoкaустa у 2016. и 2017. Пoкaзуjући импрeсивну мoрaлну хрaбрoст и интeгритeт, oдбиjajу приjeћи прeкo историјског рeвизиoнизмa с oдjeцимa нeгирaњa хoлoкaустa, кojи je усмjeрeн нa рeхaбилитaциjу устaштвa, хрвaтскoг фaшистичкoг пoкрeтa пoд вoдствoм нaциoнaлистичкoг диктaтoрa Aнтe Пaвeлићa, кojи je aгрeсивнo и свeсрднo убиo стoтинe хиљада Србa и дeсeткe хиљада Јевреја током Другoг свjeтскoг рaтa. Tрeнутни сукoб измeђу

„Кошић говори оно што остали хрватски бискупи мисле“

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је изјаве бискупа Кошића још један доказ да се Католичка црква није одрекла усташке идеологије. Влада Кошић је на промоцији књиге о проусташком певачу Марку Перковићу Томпсону рекао да усташе нису фашисти већ борци који су бранили хрватску државу, да је Јасеновац био радни логор, да није постојао дечји логор у Сиску, највећи такве врсте у НДХ, да злочиначки поздрав „За дом спремни“ треба да се слободно користи у јавности, као и да је устанак у Србу био покољ Хрвата, подсећа се у саопштењу. „Бискуп Кошић јавно говори оно што мисле остали хрватски бискупи тј. да НДХ није била злочиначка

Врепац

У Врепцу откривен споменик жртвама усташа

Госпић – Пет година било је потребно да се између села Вребац и Медак, у близини Госпића, открије спомен-обиљежје за 19 мјештана Врепца и околних села које су усташе ухапсиле и потом убили 17. јуна 1941. Спомен-обиљежје, које се налази на мјесту на којем су жртве убијене, постављено је заслугом удружења Личана и пријатеља ‘Личко прело’ и њиховог активиста Милана Богдановића, а откривено је 14. октобра у присуству 60-ак антифашиста и мјештана.  Присутнима се уз Богдановића обратио и Стјепан Шафран, предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста (УАБА) Загреб југ који је однос према страдању мјештана Врепца и околних села, али и цијеле Лике уклопио у актуални контекст ревизије хисторије и рехабилитације

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен.

Споменику у Долини хероја враћена бијела боја

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен. Завршена је прва од четири фазе избјељивања чувеног споменика који симболизује тјеснац, односно излаз кроз који су партизани у Другом свјетском рату успјели да се пробију из обруча шестоструко бројнијих окупаторских њемачких војника. Испод суморне сиве, појавила се снијежна боја, која ће након још три фазе чишћења добити некадашњи интензивно бијели сјај. Директор Националног парка „Сутјеска“ Дејан Павловић рекао је да је споменик третиран специјалним хемијским средствима за чишћење бетона и камена. „То су посебне супстанце увезене из Америке за бијели цемент од

Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном логору који је постојао током Другог светског рата на простору предратног Сајмишта. Аутор филма је Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида а режирао га је Драган Ћирјанић. Пре пројекције филма присутнима се обратио директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Према његовим речима Музеј је после извесног периода повећао своје активности а међу њима је и презентација научно-истраживачких резултата широј публици. Указао је да Музеј због непостојања изложбеног простора где би

Пребиловчани објелоданили доказе о власништву над својим атаром: Зашто начелник Чапљине крије уговор са Јурковићем?

Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији,  на осјетљивом простору у  региону. У његовом понашању,  у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима,   не видим ни озбиљност,  ни одговорност, ни рационалност. Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље  иде ка  затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца. Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо  и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година.

Обиљежено 75 година од усташког покоља српских цивила у Паланчишту

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је на историјском часу на Похоринама да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ на четири локације, без испаљеног метка. „Под командом извјесног поручника Батинића прво су два дана скупљали народ, заробљавали их на одређеним локацијама и онда су извршили покољ над тим

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. „Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера

Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци најстрадалије село у Европи у Другом свјетском рату.

Вратити земљиште у Пребиловцима становницима села

Предсједник Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребвиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима. „Позивам вас да јавности и нама предочите праву садржину уговора општине са Иваном Јурковићем из Вишића“, наводи Јахура у отвореном писму начелнику општине Чапљина Смиљану Видићу. Јахура истиче да општина пребиловачко земљиште није изнајмили само једном `домицилном Пребиловчанину`, како је начелник раније наводио, већ и Ивану Јурковићу из Вишића. „Он је добио много већу површину најквалитетнијег пашњака.

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Одржан „Велики школски час“ у Шумарицама

Комеморативна манифестација „Велики школски час“, која се одржава у знак сјећања на масовно стријељање цивила у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, одржана је данас код споменика стријељаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама. Прије почетка Великог школског часа, Његово преосвештенство владика шумадијски Јован и свештеници Шумадијске епархије служили су молебан, коме је присуствовао и предсједник Србије Александар Вучић, који је затим положио вијенце на споменик стријељаним ђацима и професорима. Вијенце испред споменика „Пето три“ положили су и премијер Ана Брнабић и министри у Влади Србије, амбасадор Њемачке Алекс Дитман, амбасадор Русије Александар Чепурин и Аустрије Јоханес Ајгнер, ђаци Прве крагујевачке гимназије, а присуствовали су и дипломатски представници Палестинске управе, Словачке,

Фото Танјуг

Вучић стигао у Крагујевац на помен стрељаним ђацима и професорима

Председник Србије Александар Вучић стигао је у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“ Председник Србије Александар Вучић стигао је данас у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“. Вучић ће положити венце и присуствовати молебану, након чега ће бити одржан сценски програм „Велики школски час“. (Тањуг) Извор: НОВОСТИ Везане вијести: На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу Мама, нисам крив што сам остао жив: Како је Мија Алексић … Фашизам више није „ante portas“, него нам је у кући | Јадовно 1941. Беседа немачког свештеника: Срби су,

Фото: Старо сајмиште - Предратна зима 1940-41; Аутор; Wикипедиа Цреативе Цоммонс

Сутра пројекција филма о логору „Сајмиште“

У Дому Војске Србије у Београду сутра ће бити приказан дугометражни документарни филм о нацистичком логору „Сајмиште“ у продукцији Музеја жртава геноцида. Ријеч је о дводијелном филму, чији први дио носи назив „Јуденлагер Семлин“ /“Јеврејски логор Земун“, а други „Анхалтелагер Семлин“ /“Прихватни логор Земун“/, а дио је продукције у оквиру које је јавности већ приказан „Пакао Независне Државе“, који је емитован на Радио-телевизији Србије и Радио-телевизије Републике Српске. Из Музеја жртава геноцида наводе да овим филмом подсјећају и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на логор „Сајмиште“. Аутор филма је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, а режију потписује Драган Ћирјанић. Почетак пројекције

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.