Стратишта НДХ Архиве - Страница 193 од 355 - Јадовно 1941.

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

22. октобар 2017.

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

22. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. „Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

21. октобар 2017.

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера

Предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура подсјетио је да су Пребиловци најстрадалије село у Европи у Другом свјетском рату.

Вратити земљиште у Пребиловцима становницима села

21. октобар 2017.

Предсједник Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребвиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима. „Позивам вас да јавности и нама предочите праву садржину уговора општине са Иваном Јурковићем из Вишића“, наводи Јахура у отвореном писму начелнику општине Чапљина Смиљану Видићу. Јахура истиче да општина пребиловачко земљиште није изнајмили само једном `домицилном Пребиловчанину`, како је начелник раније наводио, већ и Ивану Јурковићу из Вишића. „Он је добио много већу површину најквалитетнијег пашњака.

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Одржан „Велики школски час“ у Шумарицама

21. октобар 2017.

Комеморативна манифестација „Велики школски час“, која се одржава у знак сјећања на масовно стријељање цивила у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, одржана је данас код споменика стријељаним ђацима и професорима у крагујевачким Шумарицама. Прије почетка Великог школског часа, Његово преосвештенство владика шумадијски Јован и свештеници Шумадијске епархије служили су молебан, коме је присуствовао и предсједник Србије Александар Вучић, који је затим положио вијенце на споменик стријељаним ђацима и професорима. Вијенце испред споменика „Пето три“ положили су и премијер Ана Брнабић и министри у Влади Србије, амбасадор Њемачке Алекс Дитман, амбасадор Русије Александар Чепурин и Аустрије Јоханес Ајгнер, ђаци Прве крагујевачке гимназије, а присуствовали су и дипломатски представници Палестинске управе, Словачке,

Вучић стигао у Крагујевац на помен стрељаним ђацима и професорима

21. октобар 2017.

Председник Србије Александар Вучић стигао је у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“ Председник Србије Александар Вучић стигао је данас у Крагујевац где ће код споменика ђацима и професорима стрељаним 1941. године бити одржан молебан и „Велики школски час“. Вучић ће положити венце и присуствовати молебану, након чега ће бити одржан сценски програм „Велики школски час“. (Тањуг) Извор: НОВОСТИ Везане вијести: На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу Мама, нисам крив што сам остао жив: Како је Мија Алексић … Фашизам више није „ante portas“, него нам је у кући | Јадовно 1941. Беседа немачког свештеника: Срби су,

Фото: Старо сајмиште - Предратна зима 1940-41; Аутор; Wикипедиа Цреативе Цоммонс

Сутра пројекција филма о логору „Сајмиште“

20. октобар 2017.

У Дому Војске Србије у Београду сутра ће бити приказан дугометражни документарни филм о нацистичком логору „Сајмиште“ у продукцији Музеја жртава геноцида. Ријеч је о дводијелном филму, чији први дио носи назив „Јуденлагер Семлин“ /“Јеврејски логор Земун“, а други „Анхалтелагер Семлин“ /“Прихватни логор Земун“/, а дио је продукције у оквиру које је јавности већ приказан „Пакао Независне Државе“, који је емитован на Радио-телевизији Србије и Радио-телевизије Републике Српске. Из Музеја жртава геноцида наводе да овим филмом подсјећају и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на логор „Сајмиште“. Аутор филма је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, а режију потписује Драган Ћирјанић. Почетак пројекције

Дианин праунук Леонард Рашица прима орден од патријарха Иринеја

„Новости“ отвориле врата истине о Диани

20. октобар 2017.

Донедавно за велику хероину знали само историчари и преживели логораши. Први текст о томе како је Будисављевићева спасла 12.000 деце из логора наш лист објавио 2010. године Готово седам деценија било је потребно да свет сазна за велику српску доброчинитељку Диану Будисављевић и можда највећу акцију спасавања деце из усташких логора које је ова хероина, рођена Аустријанка, организовала током Другог светског рата. Ових дана коначно је почело и снимање филма о тој чудесној жени која је из крвавих казамата НДХ избавила око 12.000 беспомоћне српске деце, углавном са Кордуна, Козаре, из хрватских и босанских села. А до пре само неколико година, за њу су знали историчари, неки преживели логораши и

Трибина у Београду: „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“

20. октобар 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Белези великих злочина изложени у Градишци

20. октобар 2017.

Градишка – Изложба „Белези великих злочина“, која је отворена у галерији Завичајног музеја у Градишци, свједочи о трагедији Срба у двадесетом вијеку, а умјетници су кроз своју визуру покушали да прикажу сјећања на злочине над српским народом који су се десили на подручју Републике Српске и Србије. Директор Завичајног музеја Бојан Вујиновић је истакао да је ова изложба покушај оживљавања колективног сјећања на све те догађаје те додао да је важно да публика види те слике. Изложба је реализована у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда, чији је директор Вељко Ђурић Мишина истакао да је изложба до сада обишла осам градова у Српској. Ускоро ће бити представљена у Херцеговини

Календар геноцида: 20. октобар 1942. Годишњица усташког покоља у Великом Паланчишту

20. октобар 2017.

У предвечерњим часовима 20. октобра 1942. године усташе су преузеле од СС-оваца српски народ из села Велико Паланчиште, Мало Паланчиште и Јеловца коjи су претходно сакупили. То вече извршено jе раздваjање мушкараца стариjих преко 15 година на jедну страну, а жена и дjеце на другу страну. Укупно су издвоjена 82 мушкарца коjи су потом одведени у сточни тор Славкана Вуjичића. Сви мушкарци су поубиjани у току ноћи 20/21. октобра осим Ђуре Бабића и Раде Поповића коjи су чупаjући проштаце ограде тора успjели побjећи. Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

Филм о бестијалним злочинима

20. октобар 2017.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Документарни филм „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свjедока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. „На премиjеру филма, коjа jе одржана 22. децембра у Музеjу Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо моjих саговорника дошло jе троjе. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана jе умро“, каже Радоњић Срни. „Одем у подрум и лежем пред волове, у jасле. Дошла

Пребиловачке жртве су далеко од политичког препуцавања

19. октобар 2017.

У полемици са Борисавом Јовићем о Осмој седници ЦК СК Србије, адвокат Радоје Стевановић је као погубне последице резултата те седнице навео и „застрашивање муслимана и Хрвата откопавањем и ношењем српских костију поред њихових кућа”. Теза да је ексхумација посмртних остатака жртава усташких злочина из масовних гробница у крашким јамама и њихово сахрањивање по православном обреду било опасна субверзивна работа усмерена на подривање мира у бившој Југославији није нова. Пошто као адвокат сигурно зна да неки закључак вреди само ако је заснован на чињеницама, заиста је упитно на којим чињеницама Радоје Стевановић заснива своју тврдњу о застрашивању муслимана и Хрвата. Према пресуди Окружног суда у Мостару, из октобра 1957. године,

Почело снимање филма о Диани Будисављевић

19. октобар 2017.

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Велики школски час у Шумарицама ранијих година (Фото М. Игњатовић)

Прича о злу у славу живота

18. октобар 2017.

„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у