Језуитски, цинично и хладно, хрватска министарка МИП поручила је Дачићу да се Србија не може бавити јасеновачким жртвама, јер је имала „два највећа ратна злочинца из Другог свјетског рата“, случајно два српска официра, југословенска генерала, Михаиловића и Недића, које данас ето слави, једног је већ рехабилитовала, а други је у евентуалном поступку! Придружујући се овој оркестрираној представи за „увређени и понижени хрватски народ“, јер је најзад обелодањена истина о хрватском геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, препознатљиви хрватски заштитни знак антифашисте, кумен Иво Јосиповић, доказани творац оптужбе за измишљени „српски геноцид“ понавља ко папагај, да је и у Србији почињен холокауст, да је Београд био први „јуденфрај“ град у Европи,

То што је ове године права навала на Академију није нормално. Спремни смо на здравије односе са Загребом, хрватско друштво није. Под новим руководством однос према САНУ у јавности се знатно побољшао КОД свих избора, без обзира нa тo које су они врсте, увек је било и увек ће бити лобирања. Очекујем да у Српску академију наука прођу они кандидати који то заиста заслужују својим научним и уметничким доприносом. То што је ове године права навала на САНУ, а број предложених кандидата премашио све рекорде, никако није нормално. Шта се крије иза тога и коме је стало да избори изгубе прави смисао, показаће време. О томе овом прилико не желим

У Пољској је прошлог уторка потписом предсједника Andrzeja Dude ступио на снагу контроверзни закон који криминализира употребу израза “пољски концентрацијски логори“ и кажњава затвором до три године свако повезивање Пољске с холокаустом и злочинима које су починили нацисти. Пољска је била окупирана и није имала колаборацијску владу, а жртве нацистичке окупације броје се у милијунима. Али докази о колаборацији становништва у прогону и ликвидацији три милијуна Жидова ипак су нешто што се не може заташкати никаквим законом. То, наравно, не значи да није било Пољака који су по цијену властитог живота спасили на десетке тисућа њих. По овом би новом закону Пољска, рецимо, сада могла тужити професора повијести на Princetonu Jana Grossa који је

Компромис на изложби о Јасеновцу окончан је постављањем белих папира преко сегмента изложбе са тврдњом да је у Јасеновцу страдало 700.000 Срба и преко фотографије надбискупа Алојзија Степинца У протекла два месеца слушали смо и читали бројне изјаве представника високе државне власти у Србији о изложби која би требало да „упозна свет“ са великом трагедијом српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године, тачније у систему концентрационих логора Јасеновац. У том галиматијасу свесно се превиђало да је та изложба у готово истој поставци била приказана два пута прошле године: најпре у једном малом предграђу Њујорка (Њу Џерси) а потом у Народној скупштини у Београду