arrow up
Меморијални центар у Јасеновцу Фото Танјуг

Холивудски глумци у филму о Јасеновцу

Држава спремила 20 милиона евра за пројекат о страдању Срба, Јевреја и Рома. Кадијевић: Јасеновац је пакао на земљи, тежак за уметничку обраду Влада Србије, на иницијативу председника Александра Вучића, спремна је да финансира грандиозни филмски пројекат о страдању нашег народа, Јевреја и Рома у Јасеновцу – сазнају “Новости”. Према нашим изворима, држава планира да издвоји и до 20 милиона евра за снимање играног филма о злогласном стратишту у НДХ, али и да ангажује еминентне представнике седме уметности, укључујући и нека позната имена из Холивуда. Саговорници “Новости” блиски државном врху објашњавају да се Србија на овај корак одлучује сада, пре свега јер је коначно, захваљујући фискалној консолидацији, могуће издвојити новац

(Фото Танјуг)

Човић: Више него икад треба нам свехрватско јединство

БЛАЈБУРГ – Председник Хрватског народног сабора БиХ и члан Председништва БиХ, Драган Човић, данас је у обраћању на комеморацији убијеним усташама, у Блајбургу позвао на „свехрватско јединство” у време када су и Хрватска и БиХ суочене са демографским проблемима. Он је рекао и да су Хрвати у БиХ „неравноправни спрам друга два народа” те да постоје настојања да се Хрвати „потпуно обесправе и избришу”, преноси Хина. „Међутим, као и много пута до сада, када смо били стављени на највећа историјска искушења, успели смо се отргнути. Уверен сам да ћемо поново пронаћи заједништво које нам је сада потребно више него икад пре те изнаћи начин и формирати заједнички одговор на ова модерна

Вељко Ђурић Мишина: Иво Голдштајн о Јасеновцу, НДХ, Павелићу, Недићу и још понечему

Поводом интервјуа Ива Годштајна „Истину о Јасеновцу зна сватко тко жели“ (Радио Слободна Европа), пренетом и на Стању ствари Ја сам основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду. Књига Усташе и православље – Хрватска православна црква, објављена 1989. године, била је основ за пријаву докторске дисертације. Потом сам 1991. објавио Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској – Прилози за историју верског геноцида. Докторат, одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1996, објавио сам под насловом Голгота Српске православне цркве 1941–1945. године, и имао је три издања. Моја библиографија обилује радовима о новијој историји Српске православне цркве и српског народа, о личностима уочи, током и после Другог светског рата… Посао који обављам

Обележен Дан сећања на жртве Холокауста

Свечаном академијом у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту обележен је Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Академији су присуствовали градски менаџер Горан Весић, председник Јеврејске општине Београд Данило Медић, амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам, рабин Исак Асиел, те потомци настрадалих Јевреја у логору Старо сјамиште. На почетку свог обраћања Весић је казао да је прва одлука прошлог сазива Скупштине Града пре четири године била да 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. „Изабрали смо да нам та одлука буде прва, јер смо на тај начин желели да покажемо да желимо да се трајно сећамо својих комшија Јевреја који су страдали само зато што

Фото РТС.рс

Степинцa назвао спасиоцем деце

Скандалозне поруке са откривања споменика надбискупу католичке цркве у Сиску. Покушај изједначавања са Дијаном Будисављевић ЗАГРЕБ, ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Пред сисачком катедралом данас је откривен споменик Алојзију Степинцу, без обзира на то што градске власти то нису одобриле, а сисачки бискуп Владо Кошић је том приликом позвао папу Фрању да „одмах“ прогласи кардинала светим. Али скуп није прошао без политичких и непримерених порука. Наиме, лик Степинца на споменику вајар Томислав Кршњаво урадио је у природној величини, а уз кардинала који носи крст су и двоје деце. Јосип Батеља, задужен за поступак проглашења Степинца светим, објаснио је да је реч о ратној сирочади коју је наводно кардинал спасавао из логора.

Хрватска изврће чињенице: Дарио Видојковић

Усташтво над главом Срба

Прошле недеље у Њујорку је одржана конференција и комеморација жртвама Јасеновачког логора смрти, а коју сваке године организује амерички Јасеновац Рисерч институт, који води професор Бери Литучи, дугогодишњи ревносни борац за истину о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Међу говорницима је био и др Дарио Видојковић са Универзитета у Регензбургу који је читаоцима „Вести“ пренео своје утиске и ставове изнете на скупу. Лажи хрватске Википедије Др Дарио Видојковић сматра да се покушај историјске ревизије и негирања злочина огледа и у „хрватским покушајима да се лажира хрватска Википедија, кад је реч о логору смрти у Јасеновцу“. – Њега Хрвати у Википедији желе да представе као „сабирни“ или „радни логор“,

screenshot/youtube/RTS

Каква идеја: Споменик Степинцу у Београду

Сисак — Поводом обележавања 120. годишњице рођења и 20. годишњице беатификације Алојзија Степинца, испред сисачке катедрале освануо споменик том кардиналу. Како преноси хрватски портал Index.hr, споменик приказује кардинала Степинца како у друштву двоје деце држи крст, а аутор споменика објашњава да је средиште композиције крст који представља блажениково мучеништво, док двоје деце симболизује допринос Степинца у спашавању деце из ратних прихватилишта. Споменик је свечано отворен, уз прикладан програм културно-уметничких друштава, разних удружења, а освештао га је и сисачки бискуп Владо Кошић, који је том приликом рекао и да очекује да ће Алојзије Степинац ускоро бити проглашен свецем. Ипак, чин откривања споменика није прошао без противљења дела јавности због чега је

Почаст жртвама код костурнице

Вељунско присјећање на други велики злочин над Србима у НДХ

ВЕЉУН – Народ Кордуна и ове се године окупио у Вељуну за Ђурђевдан како би се присјетио 525 невиних цивилних жртава побијених у периоду од 6. до 9. маја 1941. године. Био је ово други велики масовни злочин над Србима, 26 дана од оснутка НДХ, а након оног у Гудовцу. Помен жртвама овог злочина служили су карловачки свештеници Дарко Дугоњић и Будимир Кокотовић.  – Није прошло ни мјесец дана од када је проглашена усташка држава 10. априла, како се каже у прогласу ‘божјом провидношћу’, а да је већ направљен први злочин у Гудовцу с преко 200 српских жртава. Није прошло мјесец дана, а да је отворен први логор, Даница код Копривнице,

Музеј Републике Српске Фото: РТРС

У мају двије изложбе Музеја Републике Српске у Санкт Петербургу

Музеј Републике Српске, организоваће у мају, у склопу манифестације „Дани Републике Српске“ у Санкт Петербургу, двије изложбе у Руској Федерацији и то „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ и „Концентрациони логор Јасеновац – највећи усташки логор смрти“. Изложба „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ биће отворена у Музеју Хлеба у Санкт Петербургу у петак, 11. маја, а Музеј се овом изложбом први пут представља у Руској Федерацији и то са изузетним културним насљеђем који баштини у свом фундусу. „Изложба је мултимедијалног и интерактивног карактера и биће представљена на највишем стручном и музеолошком нивоу“, наведено је у саопштењу Музеја Републике Српске. Змијањски вез биће презентован кроз двадесет дизајнираних банера, постављених у

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја - Дана побједе над фашизмом.

Одржан историјски час на Партизанском гробљу

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом. Преживјелим ветеранима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и поштоваоцима антифашизма, обратио се градоначелник Приједора Миленко Ђаковић испред споменика гдје су сахрањени посмртни остаци првог команданта козарских партизана, народног хероја Младена Стојановића. Градоначелних је подсјетио на је данашњи дан прије 73 године добро побиједило зло и данашње генерације уживају плодове те побједе, захваљујући онима који су се за њу борили. „У реду смо земаља које су се међу првима сврстале у борбу против фашизма. Ми, Приједорчани и Козарчани посебно можемо бити поносни на херојску борбу против фашизма, иако тај понос

Изложба „Писма Хилде Дајч“ 10. маја у Вршцу

Изложба „Писма Хилде Дајч“ чији је аутор Александар Зограф биће отворена у Вршцу 10. маја, са почетком од 12 часова у малој галерији Културног центра у Вршцу (Стеријина 62). Поставка изложбе „Писма Хилде Дајч“ посвећена је јеврејки Хилди, која јепоследње дане живота провела у логору Старо сајмиште, у који је отишла добровољно како би као медицинска сестра помагала својим сународницима. Писма која је Хилда писала својим пријатељицама, Нади Новак и Мирјани Петровић, сачувана су и сведоче о животу „међу жицама, животу у коме личност постаје број, животу којем је одузето достојанство, нада и вера“. Хилда Дајч је рођена 1922. у Бечу, у ашкенаској породици коју су сачињавали њени родитељи, Емил и

Јасеновац

Ивo Пejaкoвић: Лaжу дa je Jaсeнoвaц рaдиo нaкoн 1945.

Рaвнaтeљ Jaвнe устaнoвe Спoмeн пoдручje Jaсeнoвaц: Пoмaлo ми je нejaснo чимe би сe трeбaлa бaвити тa мeђунaрoднa кoмисиja кojу прeдлaжe прeдсjeдницa, ткo би трeбaли бити члaнoви и кaквa би трeбaлa бити мeтoдoлoгиja њeнoг рaдa. O лoгoру Jaсeнoвaц oбjaвљeн je читaв низ књигa, збoрникa дoкумeнaтa, знaнствeних члaнaкa и свjeдoчaнстaвa прeживjeлих лoгoрaшa Овe су гoдинe пoнoвнo oргaнизирaнe три кoмeмoрaциje у Jaсeнoвцу. Kaквo je вaшe мишљeњe o тoмe? Вeћ трeћу гoдину зaрeдoм oргaнизирajу сe три oдвojeнe кoмeмoрaциje. Oнo штo сe нa пoчeтку чинилo кao прoлaзнo стaњe, пoтрajaлo je свe дo дaнaс, a питaњe je штo ћe бити сљeдeћe гoдинe. Нaрaвнo дa ми je жao збoг oдржaвaњa oдвojeних кoмeмoрaциja. Дaн сjeћaњa нa жртвe лoгoрa

Коларић - помен

Пакао у Светој Петки

КОЛАРИЋ – На Кордуну је одржан комеморативни скуп у поводу обиљежавања 76. годишњице страдања невиних цивила, жртава усташког режима које су у априлу 1942. године убијене или запаљене у православној цркви Свете Петке на Коларићу. Свечану литургију у храму Вазнесења Господњег те мали помен уз уништени објект служио је коларићки парох Жељко Видаковић. Комеморацији у организацији СПЦ-а и ВСНМ-ова Војнића и Карловачке жупаније присуствовали су житељи многих кордунских мјеста, представници локалних власти и српске заједнице у Хрватској, попут саборског заступника из редова СДСС-а Бориса Милошевића и карловачког дожупана Мирка Мартиновића, те бројни гости из антифашистичких удружења и организација. Парох Видаковић казао је окупљенима како је тешко разумјети страхоту која се збила

(Фото Танјуг)

Полиција онемогућила екстремисте да уђу у Јасеновац

Јасеновац – Полиција је онемогућила одржавање за најављеног скупа ултрадесне Аутохтоне Хрватске странке пава на Спомен подручју Јасеновац. Полиција је зауставила председника Дражена Келеминеца И чланове ове екстремистичке А-ХСП на аутопуту Загреб-Липовац, код излаза у Новску, И онемогућила их да продуже до Спомен подружја Јасеновац, па су они перформанс извели код наплатне рампе. Њихов покушај да прођу није успео ни након преговора са полицијом, а пошто су положили лампионе И цвеће, вратили су се за Загреб. Начелница Општине Јасеновац, Марија Мачковић, је хрватским медијима рекла да је током преподнева у Спомен-парку било полиције. Директор Спомен подручја Јасеновац Иво Пејаковић је рекао да је чуо за одржавање скупа, али да то

Прота Душан Суботић

Премијерно приказан филм „Градишки прото“

У Културном центру Градишка вечерас је премијерно приказан документарно-играни филм „Градишки прото“ о свештенику Душану Суботићу, народном посланику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, кога су убиле усташе 5. маја 1941. године. Филм је дио пројекта „Душан Суботић, прота страдалник“, који су покренули теолог Дарио Дринић и Завичајни музеј Градишка. Аутор филма је градишки новинар Милан Пилиповић, који каже да је прота, као значајна историјска личност, приказан у ширем контексту у једном турбулентном времену. „Филм је својеврсни час историје, којим ћемо у доброј мјери расвјетлити лик и дјело проте Душана Суботића, посланика, друштвено-политичког радника и човјека који се залагао за изградњу и модернизацију Градишке“, рекао је Пилиповић.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Невјесте смрти

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.