Изложба посвећена Дијани Будисављевић која је за време Независне државе Хрватске (НДХ) спасла око 7.500 српске деце из усташког концентрационог логора, отворена је у Дому војске Србије. Дијана Будисављевић (1891-1978), Аустријанка девојачког презимена Обексер, удала се за Јулија Будисављевића са којим је од 1919. живела у Загребу. После операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари лета 1942. отпочела је акције спасавања око 10.000 српских малишана из усташких логора. Некад је најтеже бити човек – Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже, бити човек – каже за Тањуг Слађана

Нaжaлост, све више и чешће чујем нa медијимa, aли и од обичних људи у свaкодневном говору, кaко о Косовском боју говоре кaо о миту. Понеко ту додa и онaј несрећни део који нaм се већ готово две деценије нaмеће и понaвљa – дa се митовa, кaо нечег aнaхроног, превaзиђеног, морaлло одрећи. Зa влaстито добро, јел’те. У једном делу интервјуa који сaм дaлa портaлу из Републике Српске Slavija.ba (http://slavija.rs.ba/2017/12/22/intervju-kisa-dorado/) говорилa сaм, између остaлог, и о оном што се последњих годинa нaзивa ‘Косовским митом’: Срби су једaн од ретких зaветних нaродa – Косовски зaвет је, поред крсне слaве, оно што је зaједничко свим Србимa мa где живели и без обзирa у којим крaјевимa и колико

Бројни десничарски портали у Хрватској преносе вијест да Србија намјерава да финансира филм о усташком концентрационом логору Јасеновац и оцјењују да је намјера Београда да, како наводе, „задржи колективну кривицу на Хрватима“. Хрватски десничарски портали и јавне личности из тог политичког дискурса тврде да Срби желе да „очувају мит о 700.000 убијених Срба“ у Јасеновцу. У текстовима провијава критика тезе о „геноциду“ у Независној Држави Хрватској и користи се термин „наводна геноцидност“. Вијест да Србија жели филм о страдањима у усташком логору у коме би учествовале интернационалне филмске звијезде дочекана је у овим круговима као још једно српско настојање да се Хрвати колективно оптуже за злочине. У Хрватској је, иначе,

„На Блајбургу би се требале чути речи кајања, јер је католичка црква, предвођена Степинцем, подупирала усташке геноцидне радње. Јер да није било усташког терора, не би било ни блајбуршких жртава“, пише хрватски новинар Драго Пилсел који је одрастао је у породици усташких емиграната у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, поглавник НДХ. Пилснел (56) је као младић у Аргентини био задојен усташком идеологијом, али је после једног разговора са свештеником Хорхеом Бергољом, којег данас знамо као папу Фрању, постао ангажовани антифашиста. Пилсел је први указивао на злочине над Србима у акицији „Олуја“ и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован. Пилсел је

Држава спремила 20 милиона евра за пројекат о страдању Срба, Јевреја и Рома. Кадијевић: Јасеновац је пакао на земљи, тежак за уметничку обраду Влада Србије, на иницијативу председника Александра Вучића, спремна је да финансира грандиозни филмски пројекат о страдању нашег народа, Јевреја и Рома у Јасеновцу – сазнају “Новости”. Према нашим изворима, држава планира да издвоји и до 20 милиона евра за снимање играног филма о злогласном стратишту у НДХ, али и да ангажује еминентне представнике седме уметности, укључујући и нека позната имена из Холивуда. Саговорници “Новости” блиски државном врху објашњавају да се Србија на овај корак одлучује сада, пре свега јер је коначно, захваљујући фискалној консолидацији, могуће издвојити новац

БЛАЈБУРГ – Председник Хрватског народног сабора БиХ и члан Председништва БиХ, Драган Човић, данас је у обраћању на комеморацији убијеним усташама, у Блајбургу позвао на „свехрватско јединство” у време када су и Хрватска и БиХ суочене са демографским проблемима. Он је рекао и да су Хрвати у БиХ „неравноправни спрам друга два народа” те да постоје настојања да се Хрвати „потпуно обесправе и избришу”, преноси Хина. „Међутим, као и много пута до сада, када смо били стављени на највећа историјска искушења, успели смо се отргнути. Уверен сам да ћемо поново пронаћи заједништво које нам је сада потребно више него икад пре те изнаћи начин и формирати заједнички одговор на ова модерна

Поводом интервјуа Ива Годштајна „Истину о Јасеновцу зна сватко тко жели“ (Радио Слободна Европа), пренетом и на Стању ствари Ја сам основне студије историје завршио на Филозофском факултету у Београду. Књига Усташе и православље – Хрватска православна црква, објављена 1989. године, била је основ за пријаву докторске дисертације. Потом сам 1991. објавио Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској – Прилози за историју верског геноцида. Докторат, одбрањен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1996, објавио сам под насловом Голгота Српске православне цркве 1941–1945. године, и имао је три издања. Моја библиографија обилује радовима о новијој историји Српске православне цркве и српског народа, о личностима уочи, током и после Другог светског рата… Посао који обављам

Скандалозне поруке са откривања споменика надбискупу католичке цркве у Сиску. Покушај изједначавања са Дијаном Будисављевић ЗАГРЕБ, ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Пред сисачком катедралом данас је откривен споменик Алојзију Степинцу, без обзира на то што градске власти то нису одобриле, а сисачки бискуп Владо Кошић је том приликом позвао папу Фрању да „одмах“ прогласи кардинала светим. Али скуп није прошао без политичких и непримерених порука. Наиме, лик Степинца на споменику вајар Томислав Кршњаво урадио је у природној величини, а уз кардинала који носи крст су и двоје деце. Јосип Батеља, задужен за поступак проглашења Степинца светим, објаснио је да је реч о ратној сирочади коју је наводно кардинал спасавао из логора.

Сисак — Поводом обележавања 120. годишњице рођења и 20. годишњице беатификације Алојзија Степинца, испред сисачке катедрале освануо споменик том кардиналу. Како преноси хрватски портал Index.hr, споменик приказује кардинала Степинца како у друштву двоје деце држи крст, а аутор споменика објашњава да је средиште композиције крст који представља блажениково мучеништво, док двоје деце симболизује допринос Степинца у спашавању деце из ратних прихватилишта. Споменик је свечано отворен, уз прикладан програм културно-уметничких друштава, разних удружења, а освештао га је и сисачки бискуп Владо Кошић, који је том приликом рекао и да очекује да ће Алојзије Степинац ускоро бити проглашен свецем. Ипак, чин откривања споменика није прошао без противљења дела јавности због чега је