Стратишта НДХ Архиве - Страница 154 од 355 - Јадовно 1941.

Црква за спаљену дјецу – сјећање на усташке злочине из 1941. године у селу Љубљеница

3. септембар 2018.

У селу Љубљеница код Стоца, сада општина Берковић у Републици Српској јуче је парох дабарски и столачки јереј српске православне цркве Александар Гајић освештао спомен-цркву подигнуту у знак сећања на тридесет двоје Срба које су усташе погубиле на Велику Госпојину 28. августа 1941. године. Живе су их спалили. У Љубљеници је живело укупно 45 Срба и сви су били из породица Вукосав и Гело. На Видовдан 28. јуна 1941. године, усташе из Љубљенице и околних села све затечене Србе затворили су у две куће, издвојили 10 одраслих мушкараца и одвели их. Увече, истог дана, усташе су одрасле мушкарце убиле на јами Барев до. Њиховим женама, међутим, говорили су како су

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КАРАНСКОГ БАТАЉОНА

2. септембар 2018.

У мјесту Каран код Приједора одржан је традиционални народни збор којим је обиљеженo 77 година од формирања Каранског батаљона. Карански батаљон дао је у Другом свјетском рату 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Присутнима се обратио Вељко Родић, предсједник СУБНОР-а града Приједора, који је поручио да потомци Каранског батаљона настављају да његују његову традицију. „СУБНОР и град Приједор његују традицију борбе козарских бораца. Његовање те традиције је најбоља потврда да је слободарски дух и даље присутан. Иако нас је сваке године све мање, ипак, не смијемо заборавити

Мој пут кроз Јасеновац

2. септембар 2018.

Зашто сам се одлучио да, у годинама када човjек своди животне рачуне, оставим своj скромни запис о себи и своjоj породици? Шта ме jе то инспирисало да се наjедном присjетим давно минулих догађаjа коjи су увелико одредили не само моjу, него, рекао бих, и судбину народа из кога потичем и коме припадам? БОШКО ЈУГОВИЋ МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ Сjенима маjке Јеле и оца Стеве Уваженом читаоцу Зашто сам се одлучио да, у годинама када човјек своди животне рачуне, оставим свој скромни запис о себи и својој породици? Шта ме је то инспирисало да се наједном присјетим давно минулих догађаја који су увелико одредили не само моју, него, рекао

Срамни покушаји прекрајања историје о концентрационом логору

1. септембар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да срамни покушаји у Хрватској да концентрациони логор Јасеновац, најстрашније мјесто страдања српског народа, „претворе“ у радни логор говоре колико их то боли. „Они су тамо побили Србе. Убили су огроман број наших људи. Бивша Југославија се солидарисала са тим страдањем, јер није издвојила кривце за тако нешто“, рекао је Додик новинарима у Романовцима код Градишке. Према његовим ријечима, Јасеновац је остао стално скривен од стручне и политичке јавности у свијету и задатак ове генерације јесте да дође до те истине. Додик је подсјетио да јеврејски извори у „Јад Вашему“ у Јерусалиму говоре да је у Јасеновцу убијено пола милиона људи од чега

Богдан Петковић: 135 дана Јасеновца

1. септембар 2018.

Ратни пут бившег СКОЈ-евца, партизана и логораша: Богдан Петковић, пензионисани официр ЈНА, био је током живота и њемачки заробљеник и Титов партизан, а своје дане у усташком логору Јасеновац овјековјечио је у књизи „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“. Неколико је животних ситуација у којима сам могао изгубити главу, уз остало и у Јасеновцу, присјећа се Богдан Петковић, пензионисани потпуковник ЈНА и аутор књиге „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“, свога бурнога живота. Разговарамо с њиме у његову родном селу Горњи Маринковац, у мославачкој опћини Дубрава. Његов необичан ратни пут почиње у новембру 1942. године, кад су га Нијемци послали на присилни рад у Беч. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог

За хрватску Википедију Јасеновац је – „сабирни логор“

31. август 2018.

Загреб – Хрватска Википедија досегла је ново дно филоусташке апологије најновијим изменама чланка о Јасеновцу, пише загребачки портал Индекс.хр. Како се наводи, хрватска Википедија као релевантан извор наводи књигу Игора Вукића „Радни логор Јасеновац“, која овај усташки логор смрти, који је згрозио чак и нацисте, представља скоро као бања за одмор. Усташки логор смрти Јасеновац се ту описује као Сабирни логор Јасеновац, а прва референца у чланку је из Вукићевог интервјуа „Гласу Концила“. Штавише, већина референци на које се позива у чланку о Јасеновцу на хрватској Википедији су из екстремно десних медија, као што су портал удружења Жељке Маркић, Народ.хр, Хрватски тједник и Маxпортал, наводи Индекс. На свим местима у

У недјељу изложба слика посвећена Јасеновачким новомученицима

30. август 2018.

Изложба слика „Свети новомученици Јасеновачки у свјетлости васкрсења“ биће отворена у Бањалуци у недјељу, 2. септембра. Изложба је организована по благослову Његовог преосвештенства епископа бањалучког Јефрема и епископа пакрачко-славонског Јована, саопштено је из манастира Јасеновац. Свечано отварање изложбе у малој сали Банског двора је у 19.00 часова, а слике ће бити изложене до 14. септембра. Извор: Срна Везане вијести: Тропар и кондак Светим новомученицима пребиловачким Литургија у Јасеновцу: Срби страдалници свеци православља Јасеновачка изложба које нема

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Љељак: Срби сами ратовали на Козари – усташе спасавале дјецу!?

29. август 2018.

Усташка пропаганда тресе хрватску десницу и један број медија, па је најновије „откриће“ историјских ревизиониста да су српску дјецу са Козаре „убијали партизани и четници, док су их усташе и часне сестре спасавали“. Један од бројних самозваних „истраживача“ дешавања у Независној Држави Хрватској /НДХ/ Роман Лељак, којег десни портали представљају као „словеначког публицисту и истраживача Удбиних архива“, тврди да је на хиљаде српске дјеце на Козари страдало због „партизанског и четничког устанка“. За њега су усташе спасиоци српске дјеце, а „дом у Јастребарском“, у којем су довођене хиљаде српских сирочића мјесто гдје су они „збринути“ код часних сестара. Један од проусташких „истраживача“, тврди да су приче о мучењу и умирању

Свједочанства о ужасима и убијању дјеце у Јасеновцу

28. август 2018.

Либерални портали у Хрватској објављују свједочанства о убијању Срба и других затвореника у концлогору Јасеновац, као одговор на тврдње хрватских десничара да је ријеч о „радном логору“ у којем је чак било и забаве. Портал „Телеграм“ /telegram.hr/ подсјећа на свједочење Хрвата Илије Јаковљевића, присталице Хрватске сељачке странке, који је у логору провео нешто више од годину дана. У својој књизи „Концлогор на Сави“ он описује злочине усташа над српском дјецом. „Још почетком мјесеца одвели су и однијели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један убили су их чекићем. Убијање је трајало три и по часа. На Антуново их је опет нестало око

Европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

27. август 2018.

Хрватски политички врх, обиљежио jе европски дан сjећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима – Србима увреде, дипломатским представницима и свjетскоj jавности “рог под свиjећу” Пише: Милан Басташић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. августа 2013. године. Уз обjашњење како се ради о цивилизациjскоj и историjскоj вриjедности (на коjу их jе подсjетила Европа), хрватски званичници кажу да су послиjе седамдесет година дошли на jаму Јазовку на Жумберку, гдjе су партизани по доласку у Загреб 1945 побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Рачунаjући да би ово требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора, изостављено jе да су ту побиjени заробљени усташе приликом

Албанци убијају србског сељака на Косову

Кратка хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941 – 1990)

23. август 2018.

Страдања од Арбанаса под окупацијом Хроника садашњих страдања косовско-метохијских Срба почиње тешким ратним временом 1941–45. године. Основна карактеристика тих српских косовских страдања јесте: насиље над људима и породицама, отимање имовине, скрнављење и рушење српских светиња, прогон са прадедовских огњишта, присилно исељавање, једном речју – биолошки и културни геноцид над Србима. Ранија страдања православих Срба на Косову и Метохији од турских и арбанашких зулума била су престала, за кратко, после ослобођења Косова 1912. године. Окупација током И светског рата 1915–18. године, иако је косовско-метохијским Србима нанела велика зла, ипак није била тако страшна као албанска окупација, под покровитељством Немаца и Италијана, током II светског рата 1941–44. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

Дjечиjи логор у Јастребарском

23. август 2018.

Дjечиjи логор у Јастребарском jе био jедан од неколико логора за српске дjецу у Независноj држави Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. Први транспорт дjеце са загребачког колодвора стигао jе 11. јула 1942. године и та дjеца су смjештена у бараке италиjанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смjестити српски дjеца, покушали су исте порушити. Само jедна од барака jе била уређена за становање, док су друге двиjе биле штале. Када jе транспорт са дjецом стигао у Јастребарско, установило се да су дjеца у очаjном стању заражена свим могућим болестима, што jе и раниjе константовано приликом дезинфекциjе у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11.

Етноцид у НДХ – Од забране Ћирилице до Гермогена

23. август 2018.

Етноцид представља атак на основу идентитета нациjе. Циљ jе присилна асимилациjа народа и наметање њему стране религиjе, jезика и културе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра. 2016. године. Сукоби коjи су се одвиjали на простору НДХ током Другог светског рата су по жестини и испољеноj бестиjалности превазишли све крваве епизоде из историjе балкaнских народа. Тада устоличени усташки режим jе одговоран за промену структуре становништва западно од Дрине и стварање траjног неповерења међу народима. Управо ово неповерење и колективни страх од понављања геноцида представљаjу значаjне узроке ратова 1991-1995. Дани страдања за време НДХ заувек ће остати у колективноj свести српског народа, коjи се суочио

Кукољ: Јасеновац је био логор смрти, а не радни логор

22. август 2018.

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ рекла је Срни да је крајње неприхватљиво да данашња Хрватска негира злочине у Јасеновцу и да тај логор приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише бројем жртава. Кукољева, која је преживјели затвореник логора у Јасеновцу, сматра да је то био логор смрти у којем су систематски убијани људи за вријеме Независне Државе Хрватске. „Није истина да је Јасеновац био радни логор и мјесто забаве, како то жели да прикаже дио хрватске јавности нити ће такву тезу прихватити преживјели логораши, чланови њихових породица и цјелокупна домаћа и свјетска јавност“, рекла је Кукољева. У Хрватској се спроводи кампања којом се негирају

Усташка идеологија: Василије Крестић В. Секулић

Крестић: У Хрватској више нема ни трунке морала, нити здравог разума

22. август 2018.

У Хрватској је на дјелу бјежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје, рекао је академик Василије Крестић поводом кампање којом сe у тој држави негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише бројем жртава. Крестић наглашава да ту више нема ни науке, ни трунке морала, нити здравог разума. „Треба да схватимо да имамо посла са људима који су спремни да искривљују и фалсификују историју да би је прилагодили дневнополитичким и државним интересима“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“. Лист подсјећа да се у скандалозној кампањи која се води у Хрватској Јасеновац представља као