Стратишта НДХ Архиве - Страница 153 од 358 - Јадовно 1941.

Хладнији рат

9. октобар 2018.

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распируjе етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких jама. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. октобра 2016. године. Нису помогли аргументи да jе реч о злочинима о коjима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака коjи већ децениjама траже гроб своjих наjближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некоj плантажи воћа у Јужноj Америци. Та вриштећа неправда као да jе морала да остане зацементирана у некоj jами како не би била уздрмана

Борис Митић: Постамент истине – о филму „Завештање“ Ивана Јовића

9. октобар 2018.

„Завештање” је документ антологијске вредности, који цементира истину и ту истину оплемењује и потврђује убедљивим филмским језиком. Филм „Завештање” Ивана Јовића обавезна је лектира – хуманистичка, документаристичка и анти-виктимократска – јер наћи меру, поступак и емотивни капитал за такав подухват, такву тематику и такву реализацију јесте репрезентативна ствар и за много освештеније, оснаженије и документованије културе од наше. У тренутку када најјезивији злочини Другог светског рата бивају релативизовани ‘изједначавањем свих тоталитаризама’, стерилним музејским поставкама и дневнополитичком амнезијом транзиционог преживљавања, овакви вертикални пројекти имају улогу постамента истине и, на неки анти-апсурдан начин, наде у боље сутра. Чиста мотивација, као основни елемент квалитетне документаристике, неупитна је и приметна на сваком плану –

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Хрватима сметају и српске кости!

8. октобар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јануар 2016. године. Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

5. октобар 2018.

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Миле Кнежевић, посљедњи преживјели учесник пробоја на Петровој гори

4. октобар 2018.

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја 2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

ФАШИСТИЧКА ПОСЛА У Европском парламенту служена миса злочинцу Алојзију Степинцу!

4. октобар 2018.

У Европском парламенту обележена је 20. годишњица од проглашења Алојзија Степинца блаженим. Степинцу je служена миса, иако је реч о злочинцу оптуживаном за прогон, насовна убиства и насилна покатоличења Срба у НДХ у време Другог светског рата. Ово није први пут да се у Европском парламенту велича ратни злочинац Степинац, имајући у виду да је 2016. године одржана и скадалозна изложба „Хрватски светац кардинал Степинац“. Срамну мису предводио је генерални секретар Већа бискупских конференција ЕУ Доминиканац Оливиер Покуилон, који је у свом говору навео да је Степинац живео у тешком времену у којем је његова разборитост у доношењу тешких одлука била кључна, а уско повезана са жртвом коју је поднео?!

Дјечји логор у Сиску 3.08.1942. – 8.01.1943.

3. октобар 2018.

Усташко-њемачки логор у Сиску jе основан 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“. Дjечjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе и лиjечника др Антуна Наjжера. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 2. новембра 2015. године. Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана сестара св. Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у

У суботу обиљежавање дана сјећања на страдалу Српску сирочад

3. октобар 2018.

Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска организоваће у суботу, 6. октобра, Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата. Традиција обиљежавања овог дана обновљена је прије неколико година, а ријеч је о догађају у чијој су организацији до посљедњег рата учествовале образовне институције, а школарци са подручја Сиска и околине су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима. У Сиску је од 3. августа 1942. до јануара 1943. године функционисао посебан логор који се службено називао Прихватилиште за дјецу избјеглица. На споменику на дјечијем гробљу наводи се податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог

Неправда исправљена после 75 година

2. октобар 2018.

Почетком септембра навршило се 75 година од злочина који су 3/4. септембра 1943. године, у селу Добрујевцу, код Бољевца, над петорицом недужних сељака починили партизани, по наредби комесара Озне Момчила Сибиновића из Бучја. Петорица убијених – Петар Деспотовић, Цветко Деспотовић, Јеремија Милосављевић, Радомир Петровић и мој отац Милорад Радисављевић – проглашени су ратним злочинцима и издајницама. Убијени су без утврђене кривице, без суђења и без права на одбрану, иако ниједан није био убица, нити издајник. Петар Деспотовић, солунски борац, инвалид без ноге, који је прешавши гудуре Албаније и Кајмакчалан допринео победи Србије у Првом светском рату, убијен је само зато што је партизане питао зашто су ухапсили његовог брата Цветка.

Отворена изложба „Пребиловци“ у Бачкој Паланци

1. октобар 2018.

На велики јубилеј – 100 година од присаједињења Српског Војводства цјелини нашег народног тијела и бића, била ми је част и искрена радост учествовати на отварању изложбе о страдању српског народа из Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, али и њиховом васкрсењу под куполама храма у Пребиловцима, те побједи у дочеку 800 година Светосавске цркве у Херцеговини са хоровима православних новомученика. У оквиру духовних свечаности „Под покровом Богородице“, а поводом славе новог храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, Српско Национално Друштво „Пребиловци“ добило је позив да у недељу 30. септембра 2018. године уприличи изложбу и разговор о страдалничком искуству Срба у Херцеговини. Захваљујем се г. Миленку Јахури,

Хени Ерцег: Јавна кућа

29. септембар 2018.

„Испричавамо се због објављене неточне информације да је у Јастребарском одржана пригодна комеморација у поводу Еуропског дана сјећања на жртве тоталитарних режима и 76. годишњицу напада на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, будући да се радило о 76. годишњици партизанског а не усташког напада на тамошњи Дјечји дом.“ Сазнали смо тако, посредством такозване јавне телевизије, каква је њежна оаза био дјечји дом за ратну сирочад у мјесту недалеко од Загреба, а којега су партизани „напали“ ’42., након што је усташка држава Хрватска уз помоћ Цркве брижно скрбила о малишанима, нешто слично као што данашња власт брине о српским повратницима или мигрантима. Тако је један мучни повијесни фалсификат опет

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

На Билогори данас обиљежавање 76 година од злочина над Србима

28. септембар 2018.

На Билогори у Хрватској данас ће бити обиљежено 76 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце, у Другом свјетском рату. “Усташе су у селима поубијале готово све које су затекли. Убили су 500 особа и побацали их у заједничке гробнице. Овај страховит злочин почињен је само зато што су ови људи били Срби”, рекао је Срни предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Басташић је навео да је у Грубишном Пољу убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

28. септембар 2018.

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра “Симон Визентал” из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. “Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило”, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

27. септембар 2018.

English Анализа jе урађена по месту рођења, према до сада извршеноj ревизиjи пописа “ЖРТВЕ РАТА 1941-1945” из 1964. године. Ову анализу, урадио jе виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда, Јован Мирковић, и презентовао jе на промоциjи књиге: ” Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.” аутора Милана Басташића.Промоциjа jе одржана у Београду, 10.фебруара 2010, на Академиjи за безбедност и дипломатиjу. Изучаваjући обjављене изворе и литературу о jасеновачким логорима установио сам да мемоарска литература и регионална и локална историографиjа су две наjброjниjе групе, у условноj подели литературе, и да, уз доста ретке примере обjављених извора, стручних и научних радова, представљаjу наjзначаjниjи извор спознаjа. Књигу др Милана Басташића припада корпусу мемоарских

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

27. септембар 2018.

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра 2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње