Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Усташки позив Србима ради евиденције, ко се не одазове иде у логор!
14. фебруар 2019.
Извор: ВИДОВДАН
Скочите на садржај
Извор: ВИДОВДАН
Велико интересовање за стрип-албум о страдањима у источној Херцеговини.Приче о злочинима над становништвом у Другом светском рату Стрип-албум „Понори зла“ Невесињца Јована Братића, на 205 страница у 1.050 кадрова, који говори о злочинима и страдању становништва источне Херцеговине у Другом светском рату, због велике потражње доживео је и друго издање. У том стрипу, аутор кроз измишљена имена ликова говори о истинитим и стварним догађајима, а главни јунак је Алекса Војиновић, представник патријархалне, хришћанске, патриотске, породице, сведок и учесник трагедија и злочина који су се десили његовој породици и народу. – У лику Алексе Војиновића, који је измишљен, налази се симбиоза многобројних родољуба који су се борили против фашизма, а због
Читав живот слушам исту причу-причу, која се попут врло укусне торте, са зналачки одабраном глазуром, пуних седамдесет година сервира гладном и неуком српском народу. Народу, кога на жалост не занима ни зашто је гладан ни зашто је неук, ни зашто је доспео до степена “социјалног дарвинизма”. Овом синтагмом, у свом делу “Енглески корени немачког фашизма” Мануел Саркисјанц, означава тотално социјално и духовно посрнуће, после кога се неки народ може сматрати нижом расом. То је прича о нама, и нашим усрећитељима комунистима. Онима који седамдесет година само мењају глазуру, и торту опет износе пред наша насмејана лица, пред наше тинтаре… Тако се ето десило, да после свих наших страдања и погрома
У сплитском кварту Спинут на једној згради јутрос се појавио графит „Максови месари”, којим се величају припадници групе усташког злочинца Макса Лубурића, преноси Танјуг. Графит је снимио станар зграде који је изразио забринутост због све чешћег величања НДХ и њихових злочинаца, преноси Далматински портал. Пре неколико дана у том граду су зидови једне школе и вртића били исписани графитима „Мрзим школу и Србе”, „За дом” и словом „У” са кукастим крстом. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи
Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне
Зорану Ерцегу, који је на откривању споменика првом предсједнику Хрватске у Загребу викао да је Фрањо Туђман – злочинац, одређена је казна од 15 дана затвора, условно 12 мјесеци. Tо значи да у идућих годину дана не смије поновити дјело јер ће онда ићи 15 дана у затвор, наведено је из загребачког Прекршајног суда. У образложењу се наводи да је Ерцегу забрањено да се наредних годину дана приближава Туђмановом споменику. До инцидента је дошло прошлог децембра, када је откривен споменик Туђману, уз присуство цијелог државног врха. Ерцег, сплитски ратни ветеран, повикао је да је Tуђман злочинац. Одмах потом је физички нападнут, а реаговало је и обезбјеђење које га је предало
„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у
Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона 1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду, испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања. Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у
Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана
Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од
Зидови Основне школе Скалице, у Сплиту, осванули су ишарани графитима који вријеђају Србе и славе усташе. Цијела улазна фасада ишарана је увредљивим и фашистичким графитима. „Мрзим школу и Србе“, пише на зиду код улазних врата. Цијела врата су ишарана црним спрејом. На другом зиду је латинично „У“ са крстом, а испод њега исписано „За дом“. Такође, црним спрејом написано је: „Смрт полицији“ и „Мрзим Србију“, а на једним вратима нацртан је велики кукасти крст, преноси „Слободна Далмација“. Ово је тек један у низу антисрпских и проусташких испада у хрватским школама. Након задарских инцидената са сличним графитима и жигосања ученице усташким словом „У“, услиједила је манифестација мржње на зидовима сплитске основне
Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до
Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, истиче да од њих ништа друго није ни очекивао и да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, вређа жртве и хушка на рат одговара да од њих ништа друго није ни очекивао и истиче да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих. Патријарх је за Курир најавио одговор хрватским бискупима. „Они се жале што ми (СПЦ) више уважавамо папу него њх, њима то смета. Ми имамо своје мишљење о папи, за разлику од њих. Не распирујем мржњу нити хушкам на рат, нити вређм
Када је, почетком деведесетих, укључена тешка артиљерија тоталне пропаганде против Срба током распарчавања Југославије, посебну улогу добили су светски масмедији, и, наравно, најубедљивија и најсугестивнија од свих уметности: филм Редитељ и писац Драгослав Бокан годинама тврди да најновији балкански рат још није завршен – траје процес стварања „велике Албаније“ и постоји већ дводеценијска инерција утврђених пропагандних матрица. Списку умјетничих израза Холивуда у којима су Срби негативци, одговорни за крвопролиће деведесетих и за зла у балканским ратовима, придружио се недавно још један блокбастер. „Мој лични рат“, према уиграном шаблону доделом негативне роле Србима, својим лицемерним и једностраним погледом на велику несрећу изазвао је много негативних коментара, љутње, па и природног питања: Докле
Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одржао је беседу у загребачкој катедрали поводом 59. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, чија улога пре, током и после Другог светског рата још није разјашњена. У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске – није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину. „Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини“, запитао је
Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико
Прошло је осам деценија од хрватских и немачких злочина почињених на сремскомитровачком
Након премијере у Нишу, филм „Логор смрти у Карашјоку“, редитеља Кјетила Палмквиста,
Прошло је 80 година од злочина над Србима села Бањевићи када су
У селу Носковачка Дубрава код Слатине у Хрватској, служен је помен за
У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће
Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату
Осећам моралну одговорност да као српски историчар одговорим на дискутабилне тврдње Игора
Да би „ефектно застрашили становништво“, одвратили га од борбе против окупатора и
Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег
Један од највећих хрватских, екс-југословенских и европских филмских редитеља Лордан Зафрановић ускоро
Прије 81 годину, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
