arrow up

Освећење спомен-маузолеја на Дрини до краја јуна

Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају Изградња и уређење Спомен-маузолеја, на Старом Броду на Дрини, код Вишеграда, који подижу добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, при самом су крају и освећење, које ће предводити патријарх српски Иринеј, као и помен биће одржани до краја јуна, иформисао је академика Матију Бећковића Спасоје Албијанић, један од добротвора. Бећковићеве беседе, минулих година о невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10. 000 усташа с намером да протерају и побију српско становништво са подручја Сарајава, Пала, Олова, Класња, Соколца, Хан Пијеска,

Едмунд Глаисе фон Хорстенау

Зликовци које су мрзеле и усташе (1): Паклене игре фра Сотоне

Прошло је готово 75 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, много познатији као фра Сотона, јер је по бруталности био један од најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата. Поводом његове смрти, а нарочито живота који као да је преписан из некаквог филмског хорора, хрватски Експрес је донео упозоравајућу серију о кољачима из Независне државе Хрватске, чији је садизам плашио и саме припаднике усташког покрета. Крвави школски час Мирослав Филиповић је рођен је у Јајцу 1915. године. Заредио се 1938. и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевац у Бањалуци, када је добио редовничко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек

БЛАЈБУРГ КАО ЈАСЕНОВАЦ: Ужасавајући знак једнакости у Хрватској

У емисији „На нишану Лазанског“ историчар Миле Бјелајац и публициста и новинар Слободан Кљакић говорили су о покушајима ревизије историје Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Између осталог, у Хрватској се покушава изједначавање Блајбурга и Јасеновца. Сваког маја у Хрватској, али и шире, води се расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији, у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета. Број стрељаних се надувава од деведесетих година прошлог века. Комеморативни скуп одржан је и ове године, али су аустријске власти забраниле истицање усташких симбола. Ипак, хрватска држава не одустаје од покровитељства манифестације у Блајбургу, па је и

Јово Бећир

ЈАСЕНОВАЧКИ СРБИН из Црне Горе

Данас, када они што носе униформу монтенегринске војске баш отворено брукају своје српске корене служећи налогодавцима из НАТО, да буду будући окупаторски официри на Космету кога назвају „независном државом“, преко је потребно потсетити на лик и дело правог црногорског официра, али Србина, који је поносно и часно носио свој копоран и еполете на њему. Још као млад официр, Јово Бећир почео се припремати за онај тренутак када почне ослобађање дела поробљене Отаџбине од Османлија. Ђак талијанске војне академије из Модене, јер су Црногорци после удаје ћерке кнеза и потоњег краља Николе за талијанског суверена, тамо стицали своје стручно знање, стекао је солидно војно образовање као државни стипендиста. Још пре ослободилачког

Владан Ивковић: Срби имају право на националну срџбу, ма шта она у будућности изазвала

Поводом текста Виктора Иванчића „Случај Кустурица: Мозак на службеном путу“, пренетог и на „Стању ствари“ Извор: Српски тједник Новости Право на националну срџбу Ово је изашло из пера Хрвата Виктора Иванчића, некадашњег уредника сплитског „Ферал трибјуна“, дакле, једног такорећи умјереног Хрвата и некада оштрог критичара Туђмановог режима. Упућено је српском режисеру Емиру Кустурици. Међутим, није да нема и Срба, оних које је генијални Слободан Антонић назвао „случајним“, који мисле исто. Читав случајносрпски глибовски[1] кабал, онај који воли Иванчића, а мрзи Кустурицу, се деценијама упиње да српске жртве, жртве србоцида, умањи ако не може да их негира. Кад не може да их негира или умањи, онда дигне дреку око неког српског стварног или наводног злочина, удесетостручи

Виктор Иванчић: Пуца мени прслук, Kустурице, за твој Јасеновац!

Сними ли Eмир Kустурицa филм o Jaсeнoвцу, бит ћe тo умjeтнички дoпринoс eкoнoмиjи нaциoнaлнe срџбe: рeдaтeљ ћe жртвe гeнoцидa инвeстирaти у будућa крвoпрoлићa Емир Kустурицa, рeдaтeљ, грaдитeљ и сaвjeтник Mилoрaдa Дoдикa, рeaгирao je на порталу Iskra.co (‘eлeктрoнскe нoвинe Aндрићгрaдa’: ‘свeтлa стрaнa свeтa’) нa фрaгмeнт мoг eсeja из књигe ‘Изa сeдaм лoгoрa’ – фрaгмeнт у виду писмa, инaчe у циjeлoсти измишљeнoг, a тo ћe рeћи у циjeлoсти истинитoг, штo гa je рaтни злoчинaц Mилaн Лукић из зaтвoрa у Eстoниjи пoслao прojeктaнту ‘срeдњoвjeкoвнoг грaдa инспирисaнoг дjeлимa и ликoвимa нoбeлoвцa Ивe Aндрћa’ у Вишeгрaду – и кaдa сaм тo aутoрскo штивo прoчитao (бoљe рeчeнo: пoкушao прoчитaти), увидjeх у кaкву сaм сe густу и

Прво „помјерили“ Србе у Уставу, па кренули у независност

У Хрватској се обиљежава 29 година од референдума о самосталности, у којем се 93 одсто бирача изјаснило да жели независну државу, и то по новом уставу, у којем су Срби престали бити народ и постали национална мањина. У Уставу СР Хрватске из 1974. године наводи се да је „СР Хрватска национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности који у њој живе“. Међутим, у Уставу Хрватске, који је 1990. године писао тада владајући ХДЗ, унесене су измјене. „Република Хрватска установљава се као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина, који су њени држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Италијана,

А како гробове да замијенимо?

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању  националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек  коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Преминуо Никола Бањац, један од посљедњих преживјелих логораша Јасеновца

У Козарској Дубици је у 89. години умро један од ријетких логораша који су преживјели голготу у злогласном концентрационом логору Јасеновцу Никола Бањац. Имао је 12 година када је 1942.године са породицом доведен у логор и ту је последњи пут видио оца и још неколико чланова породице. Никола Бањац је рођен 1930. године у селу Кошућа и био је најстарије од шестеро дјеце. По завршетку школовања радио је као економиста у многим предузећима, а најдуже у ДИП „Козари““гдје је пензионисан 1990. године. Био је активан омладинац и учествовао у омладинским радним акцијама, на изградњи ратом опустошене земље. Активно је радио у друштвено политичким организацијама,обављајући успјешно разне функције.Одласком у пензију био

Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ

Не знам да ли постоји још нека престоница, а да је на свом градском подручју имала логор за истријебљење. Београд је имао полигон затирања Јевреја, Рома, противника окупације, припадника оба покрета отпора… Земунски логор Старо сајмиште, тада званично на територији Независне Државе Хрватске, а под њемачком управом, ипак је највише уништио Срба. Историјски докази свједоче за више од 10 000 Срба убијених у логору на прагу Београда. Перверзно зло је уживало у сваком трену креације понижења. У српској престоници – систем за уништење Срба. И горе од тога, све ово скоро да је заборављено, немаром понижено. У међународној арени за права српских жртава из Другог свјетског рата Србија се ослања

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Др Петар Рундо

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој полицији

„Мој отац др Петар Рундо био је срески љекар у Требињу. Његово присуство ексхумацији Срба из Придворачке јаме у својству санитетске инспекције – захтјевали су италијански љекари који су га познавали, а то је била и законска норма у Италији. То је било октобра 1941. године. Тада усташе више нису могле да праве злочине, Италијани су чврсто држали власт у Требињу. Наравно, усташе су биле на сваком ћошку, њихов вођа био је апотекар Ђорђо Стринчић и ја га се сјећам – ходао је градом у усташкој униформи и био упадљиво хром – гегао се и дизао руку уз сваки поздрав! Мој је отац ухапшен тек априла 1942. и исте ноћи

Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944

У организацији Удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом организовано је молитвено сабрање и парастос за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. Помен страдалим српским жртвама служио је свештеник Стеван Мрђа. Присутнима су се обратили и организатори овог скупа предсједник Удружења „ Јадовно 1941“ Душан Ј. Басташић , предсједник Удружења Козарчана др Рајко Срдић и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, док је историјски час одржао Никола Милованчев. Како су објаснили организатори парастоса, концентрациони логор Земун је мјесто на којима су довежене жртве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.