arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Помен првим требињским жртвама усташког терора

3. јун 2019.

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

Комеморација за жртве некадашњег логора за Јевреје

2. јун 2019.

На јеврејском гробљу у Ђакову данас је одржана комеморација у помен на жртве некадашњег логора за Јевреје, који је постојао у вријеме Независне Државе Хрватске. Комеморација је започела код спомен-обиљежја на јеврејском гробљу, на којем су положили вијенце представници јеврејских општина из Осијека, Сарајева, Загреба и Београда, те представници града Ђакова, а служен је и вјерски обред. На жртве и Холокауст, као зло које се више не смије поновити човјечанству, подсјетио је предсједник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус, а обратили су се и представници Јеврејске општине Осијек, која је организатор комеморације, пренијели су хрватски медији. Комеморацији је присуствовало и неколико преживјелих логораша, који су сада већ у деветој деценији

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

1. јун 2019.

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Милош Милојевић: Сећање на Јасеновац је српска ствар – небитно шта о томе мисли В. Иванчић

1. јун 2019.

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига Ако је неко нападнут као Јеврејин мора се бранити као Јеврејин. Не као Немац, не као Француз, не као грађанин света, не као заговорник Права Човека, или ма шта друго“ – Хана Арент, 1933. Опрљени Јасеновцем   Остаци 1214 Јевреја, жртава Холокауста, пронађених на градилишту у белоруском граду Бресту 21. маја је сахрањено после ексхумације, пише Харец. Волонтерска организација ЗАКА, потпомогнута белоруском војском, пренела је остатке смештене у сто двадесет ковчега откривене пре

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

1. јун 2019.

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику. У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне

Ружa устaшкa

31. мај 2019.

Oткривaмo пjeсмe Ружe Toмaшић у слaву Aнтe Пaвeлићa кoje je oбjaвљивaлa и извoдилa 1980-их oбучeнa у устaшку унифoрму. Њен скaндaлoзни oдгoвoр Нoвoстимa нoви je кoрaк у нoрмaлизaциjи устaштвa: ‘Нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa свoj дoм’ Ружa Toмaшић, пoлитичaркa кoja je нa избoримa зa Eурoпски пaрлaмeнт дoбилa нajвишe глaсoвa у Хрвaтскoj, oткрилa je у изjaви зa Нoвoсти дa симпaтизирa устaшe и устaшки пoкрeт. – Никaд нe бих дaлa прoтив устaшкoг пoкрeтa дo 1941. и нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa Хрвaтску, aли кojи нису чинили злoчинe. Зaштo бих их сe oдрeклa? – изjaвилa нaм je Toмaшић у тeлeфoнскoм рaзгoвoру, дoдajући дa ‘устaшe

Кости Срба из јаме Бивоље брдо

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

31. мај 2019.

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење  о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници,  Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник  код Земаљске Комисије за утврђивање злочина  окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа  

prebilovci-kosti.jpg

Илија Шакота, заборављени је српски херој

30. мај 2019.

Из jаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броjа невино пострадалих Срба, коjи су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дjелови одjеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци jедне пушке са мунициjом. Пушка jе припадала усташи- jамару Мехи Делићу. Мехо jе са другим усташама, у Видовданскоj ноћи, под свjетлом батериjа и камионских фарова, у понор jаме дубок 40 метара, гурао своjе српске комшиjе. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшиjску реч похватани, затворени и мучени у Дуванскоj станици у Домановићима. Нису сви очаjавали. У току

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

27. мај 2019.

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

27. мај 2019.

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

27. мај 2019.

 Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

27. мај 2019.

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Да ли би старатељство уљудило Хрвате? Када се попису jасеновачких жртава дода Живановићев податак да jе у Јасеновцу страдало и око 110.000 деце до четрнаест година, те да jе “Хрватска била и остала jедина држава на свету, коjа jе имала логоре за истребљење мале деце и jедино су у Хрватскоj, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убиjане”, постаjе jасниjе због чега jе, како пише београдска Политика(29. август 2012), амерички председник Френклин Делано Рузвелт (1882-1945), имаjући на уму баш такву “уљудбу” усташке Независне Државе Хрватске, предлагао

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

27. мај 2019.

Шта је Јосип Броз писао у „Пролетеру“ у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА