Стратишта НДХ Архиве - Страница 10 од 353 - Јадовно 1941.

Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година

25. мај 2025.

Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом… Приредио: Ненад ТАДИЋ У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи. Уз ову бројку, коју помиње вођа истраживања Здравко Марић, угледни археолог и некадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву, треба напоменути да 19 година након рата

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

25. мај 2025.

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Дјеца из Дивосела у концентрационим логорима НДХ – слике које никада на блиједе

23. мај 2025.

На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште и гробница српског народа 05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава, него и бестијалности и злочиначкој страсти каквом је почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

22. мај 2025.

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

21. мај 2025.

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Водите их и побијте, они су пресуђени…

21. мај 2025.

Од 6. до 9. маjа 1941, похватале су усташе на превару 600 Срба мушкараца с подручjа котара Слуња и Воjнић, од коjих су 520 поклале у Хрватском Благаjу На Ђурђевдан, 6. маjа 1941. године, освануо jе лиjеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаниjе одиjеваjу, иду jедни другима на Крсну славу у госте, разговараjу о успjесима у обављању прољетне сjетве. Веселе се и радуjу. Све jе раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли ниjе могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен

Преживјела Јелена Новаковић: Сјећање на злочине усташа 1941. на Кордуну

21. мај 2025.

О геноциду на Кордуну, у Петровој гори и њеним околним селима, у вријеме усташко-домобранске офанзиве на Петрову гору у првој половини 1942. године Др Ђуро Затезало је записао 1961. године свједочанство преживјеле жртве Јелене Новаковић. У јесенско доба 1941. године дошла је к нама покојна Драгица Булат и Вецо Хољевац. Не сјећам се дана, али се добро сјећам да су дошли увече. Преко резервног вода обавјештене су жене Војишнице да дођу на састанак у моју кућу. Исте вечери састало се у мојој кући 38 жена. Нама окупљеним женама говорила је Драгица Булат о устанку и задацима нас жена, наглашавала је да требамо бити добро организиране, да морамо за војску скупљати

Ђурђица Драгаш: ДУША ПУНА ЛИКЕ

19. мај 2025.

Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо.. Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић Лутај ноћас, душо моја. Путуј сама, очију широм отворених. Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно. Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим, да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама. Отворила сам длан и дала ти слободу. Слободу да ми се с јутром вратиш. Дa ми донесеш росу и маглу праскозорја. Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном. Трчи мојим корацима дечјим, играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац. Отвори кишобран

Свједочење Миле Џодан о злочину над Србима Кордуна

19. мај 2025.

Јадна дjечица, маjко моjа. Као пилићи кад им главу одсjечеш, па онако одскачу, низ путић се штрљкаjу. Гледаш ону жалост, како се не може умриjети ни живjети. Ми смо побjегли у Петрову гору. Били смо тако, у обручу. Само jе лишће горило. То jе само варило. Мjесто гдjе смо се сакриле зове се Бjељевине. Било нас jе пуно: Из Маљевца, Геjковца и Свињице. Руља народа. Пуно jе народа тада поклано. Док смо се скривали у шибљу наишли су усташе. Један jе командовао: – Орешковић, заломи лиjево крило ! Почели су пуцати и викати, да се дижемо. Кажу: – Ево партизана! Ми их почнемо молити: – Господо, господ вам Бог дао, ми

ПОКОЉ: Калови, Петрова гора 13. маја 1942.

13. мај 2025.

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. У знак сјећања на жртве Покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге „Котар Војнић у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији“. Изјаве записао и редиговао историчар др Ђуро Затезало. АНЂЕЛИЈА НАПИЈАЛО Осјећала сам да живим Тринаестог маја 1942. године око 16 сати била сам у шуми Бјељевине. Сакрили смо се у жбуње мислећи да нас усташе неће примјетити. Међутим, усташе које су се кретале тражиле су нас као што јастреб вреба кокош. Идући погибали су се да би нас примијетили испод крошања или у жбуњу. То им је успјело. Кад су нас

На јеврејском делу земунског гробља уз гробницу 6.500 Срба постављен Часни крст

13. мај 2025.

Помен српским жртвама логора „Земун“ одржан је код масовне гробнице у Земунском гробљу. Молитвени скуп седму годину за редом организује Удружења Јадовно 1941 из Београда и Бање Луке. Како је после Другог светског рата установила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача кроз тај логор прошло је готово 100 хиљада људи, а у њему страдало око 40 хиљада Срба и 7 хиљада Јевреја и Рома. У гробници на јеврејском делу земунског гробља сахрањена су тела 6.500 Срба, али на споменику који је ту подигнут пише само да је реч о жртвама фашистичког терора. Људи су у Прихватном логору „Земун“ страдали масовно, без обзира на идеолошку припадност. Јелена Радојчић Бухач,

Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун

8. мај 2025.

У недељи у којој се обележева 80-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. обележиће 09-10. маја Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун. Земунски логор дуго је важио за место страдања Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из јужне Србије, Рашке, са Косова и Метохије. Процењује се да у земунском логору за две године страдало више од 40 хиљада људи. На Јеврејском делу гробљу у Земуну постоји масовна гробница са шест

Годишњица хапшења Владике бањалучког Платона

5. мај 2025.

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке на Сави, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје

ТАЈМС ОФ ИЗРАЕЛ: Док се фашистичка историја Хрватске гура под тепих, Јеврејска заједница осећа све већу неизвесност

5. мај 2025.

Прошле недеље, Јевреји су се окупили у девет градова у Хрватској како би обележили Јом Хашоа, Дан сећања на Холокауст, а међу њима је био је Дарко Фишер који је један од 140 преосталих преживелих ратног режима чији су фаштички лидери сматрани још бруталнијим од нациста, пише израелски Тајмс оф Израел. – Било је горе него у Ашвицу. Имали су крематоријуме и места за масовна убиства, али и места за физичко и психолошко мучење. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу. Многи Јевреји, укључујући неке од мојих рођака, тамо су изгубили своје животе. Ја сам само случајно преживео – рекао је 87- годишњи Фишер током недавног интервјуа за Тајмс оф

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

5. мај 2025.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи