НОВИ САД,  (СРНА) – Новосадски градоначелник Игор Павличић положио jе данас у име града виjенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортациjе 1 900 Јевреjа у нацистичке концентрационе логоре широм Европе. „Сваке године на данашњи дан сећамо се грађана Новог Сада коjи су пре 68 година депортовани у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе. Већина од њих, нажалост, ниjе се никад вратила, због чега се та велика трагедиjа и злочин не смеjу заборавити“, рекао jе Павличић послиjе полагања виjенца. Осим Павличића, полагању виjенца на спомен-плочу на новосадскоj Синагоги присуствовали су и представници Јевреjске општине у Новом Саду. На данашњи дан 26. априла 1944. године 1.900 Јевреjа депортовано

ЈЕРЕВАН, 24. АПРИЛА (СРНА-Синхуа) – Хиљаде Јермена, укључуjући предсjедника Сержа Саргсиjана, окупило се данас око споменика у Јеревану поводом 97 година од геноцида над Јерменима. Саргсиjан и његова владаjућа елита положили су цвиjеће на споменик у част жртвама геноцида од приjе 97 година. Снаге Отоманског царства су 24. априла 1915. године ухапсиле више стотина jерменских интелектулаца, практично преко ноћи, од коjих jе већина погубљена, а други су послати у егзил, кажу jерменски историчари. Након тога услиjедиле су масовне депортациjе Јермена из источних региона Турске и процjењуjе се да jе око 1,5 милиона Јермена убиjено од 1915. до 1923. године. Више од 20 земаља и 43 америчке државе званично су признале

НОВИ САД, (СРНА) – Епископ бачки Иринеj служио jе данас парастос недужним Србима коjи су убили припадници фашистичких снага Мађарске приликом окупациjе Новог Сада у априлу 1941. године. Парастос jе служен испред спомен-обиљежjа невино страдалим жртвама фашизма од 1941-1945. године на новосадском Аламашком гробљу. Епископ Иринеj jе истакао да ни по коjу циjену не смиjе бити заборављено наjмање 500 недужних Срба из Новог Сада, као и више хиљада из Бачке коjи су страдали од воjске нацистичког злочиначког режима Миклоша Хортиjа. „Зато ће Српска православна црква сваке године на Аламашком гробљу држати молитвени помен онима коjи су недужни побиjени и чиjа jе jедина кривица била само та што су били Срби“,

НОВИ САД, 23. АПРИЛА (СРНА) – На Алмашком гробљу у Новом Саду данас ће бити служен парастос српском цивилном становништву страдалом приликом уласка мађарских фашистичких окупаторских снага у Нови Сад 1941. године, наjваљено jе из Епархиjе бачке. У новосадском Радничком дому синоћ jе промовисана књига историчара Драга Његована и одржано предавање о страдању цивлног становништва у Бачкоj и Барањи 1941. године. У поздравноj риjечи епископ бачки Иринеj истако jе да обиљежавање таквих историjских догађаjа не значи реваншизам, нити извињење било коме, већ покушаj да се такво нешто не заборави. „Епархиjа Бачка током ове године обележиће страдање српског народа, што не треба да значи реваншизам, нити извињење што се уопште спомињу

Полагањем венаца на споменик Јевреjима страдалим током Другог светског рата, на Јевреjском гробљу у Београду 19. априла обележен jе Јом хашоа, Дан сећања на Холокауст и хероизам. Говорећи пред окупљеним члановима Београдске jевреjске општине, представницима Амбасаде Израела и неколицином преживелих Холокауст, потпредседник ЈО Београд Јозеф Баруховић подсетио jе на страдања Јевреjа Варшавског гета и њихов хероjски устанак од симболичног воjног и огромног моралног значаjа. Помен Јевреjима, коjих jе око шест милиона нестало у Холокаусту, одржао jе рабин Исак Асиел, а посебан тон овоj потресноj церемониjи дали су чланови Хора „Браћа Барух“. Извор: savezscg  

ЈЕРЕВАН,(СРНА) – Два америчка сенатора представила су приjедлог закона коjи позива америчку владу да призна геноцид над Јерменима у вриjеме Отоманског царства од 1915. до 1923. године, саопштила jе Јерменска скупштина Америке. Турски геноцид у Јермениjи први jе признао Уругваj 1965. године. Многе земље, укључуjући Русиjу, слиjедиле су оваj потез. У САД, гдjе су 42 земље признале геноцид, савезна влада тек треба да усвоjи закон. „Вриjеме jе да се САД придружи 19 земаља, укључуjући Белгиjу, Канаду, Француску, Италиjу и ЕУ, коjе су званично признале активности Отоманског царства од 1915. до 1923. године као геноцид“, рекао jе Роберт Мендез, преноси РИА Новости. Мендез и његов колега Марк Кирк предали су приjедлог

Предсjедник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир – Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достоjан начин обиљежаваjу страдање чланова своjих породица, умjесто jалове работе на умањивању злочина у злогласноj НДХ – сматра предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Реагуjући на недавну изjаву предсjедника ХХО Ивана Звонимира – Чичка да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу представљаjу „jезик мржње“, Басташић каже за Срну да jе „постало уобичаjено да било какво и било чиjе помињање мегазлочина коjе су починили припадници хрватског народа у вриjеме НДХ изазове салве бурних реаговања код припадника тог истог народа“. „То jе и разумљиво, пошто прљави и

ХАГ, 12. МАРТА (СРНА) – Претресно виjеће Хашког трибунала прихватило jе захтjев бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића за издавање обавезуjућег налога грчком предсjеднику Каролосу Папуљасу, jавља дописник Срне из Хага. Предсjедаваjући судиjа О-Гон Квон саопштио jе данас да ће претресно виjеће тражити да Грчка одговори на Караџићев захтjев до 15. марта. Караџић jе у више наврата тражио да се Папуљас сретне са његовим правним савjетником Питером Робинсоном, наводећи да одбрана намjерава да га позове као свjедока. Посредством Амбасаде Грчке у Хагу Караџић jе обавиjештен да Папуљас нема намjеру да „удовољи захтjеву“ за обављање интервjуа. Караџић jе краjем фебруара саопштио да би пристао и на писани интервjу са Папуљасом, на

Престаните да неутемељено употребљавате поjам холокауст, немате право на то – поручио jе данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специjални представник Свjетског jевреjског конгреса за бившу Југославиjу. „Хушкање зарад манипулативних политичких циљева не даjе дугорочне и одрживе резултате, а одговорност доприноси разумиjевању и компромису“, изjавио jе Ливне Срни. Он упозорава да се пречесто ратни злочини, праћени измjенама етничке структуре извjесног поднебља, па и оних по наређењима мjесних команданата, пореде са холокаустом jевреjског народа у Другом свjетском рату и закључуjе да нема никакве основе за то. „Немам намjеру улазити у непотребну терминолошку дискусиjу око проблема злочина у Сребреници. Да ли jе у Сребреници, те у неким другим мjестима у БиХ, током

Виши суд у Београду рехабилитовао jе Момчила Јанковића, некадашњег министра без портфеља у влади Милана Недића, коjи jе 1941. године одбио да потпише споразум са Ниjемцима према коме би за jедног убиjеног њемачког воjника било стриjељано 100 Срба, пишу београдске „Вечерње новости“. Приjеки Воjни суд Првог корпуса НОВЈ прогласио jе Јанковића 1944. године „jедним од наjближих сарадника издаjника Милана Аћимовића и Милана Недића коjи се истицао своjом преданом службом окупатору“. Међутим, истина jе, како jе утврдио београдски Виши суд, била сасвим другачиjа. Јанковић jе са jош неколико тадашњих интелектуалаца, на притисак Ниjемаца, образовао комесарску владу на чиjем jе челу био Милан Аћимовић. У том периоду донио jе уредбу, коjа jе

Биjег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша коjи су кренули у пробоj, успjело jе побjећи њих 99, а остали су погинули тиjеком или након биjега – био jе први успjешан пробоj из неког нацистичког логора у Европи, што jе изузетан догађаj у оквирима Другог свjетског рата Ове се године навршило 70 година од jединственог догађаjа у поробљеноj Европи – пробоjа логораша из нацистичког логора Црвени крст у предграђу Ниша, коjи се догодио 12. фебруара 1942. Са значењем тог догађаjа слажу се актери различитих политичких ставова у Србиjи. Концлогор Црвени крст као први нацистички логор на подручjу Југославиjе, као и касниjе стратиште на брду Бубањ, формирао jе шеф Гестапа,

Захваљуjући Диани Будисављевић избегао сам сигурну смрт. Моjе здравствено стање по ослобођењу из логора Лобор-град jе било такво да прогнозе лекара у Београду нису биле нимало оптимистичке. Рекли су моjоj маjци: „Ћерка ће вам преживети, али син неће. Фотографишите га, да имате барем фотографиjу за успомену…“ Милану Почучи било jе потребно безмало седам децениjа да би добио одговор на питање – како jе таj уплакани дечак с фотографиjе, с jош ненавршене три године, велике главе, надуваног трбуха и застрашуjуће мршавих руку и ногу, уопште дошао у ситуациjу да буде „отписан“. Од маjке би, додуше, повремено добиjао само наговештаjе, само парчиће jезиве приче о боравку у низу усташких логора од хапшења

На Међународни дан сjећања на жртве Холокауста 27. сиjечња 2012. године одржана jе средишња антифашистичка комеморациjа за пострадале жртве усташког, фашистичког и нацистичког терора становника Пожешке котлине на жидовском гробљу у граду Пожеги. Предсjедница Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Пожеге гђа. Ката Хољевац позвала jе присутне на минуту шутње уз полагање виjенца. О страдању пожешких Жидова говорио jе Боривоj Зарић, гдjе jе истакнута монографиjа о пожешкоj жидовскоj заjедници „Валлис Јудаеа – Повиjест пожешке жидовске заjеднице“ аутора Алена Будаjа, коjи jе открио и особу коjа jе одговорна за уништење те заjеднице – усташког шефа полициjе Миливоjа Ашнера – коjи jе прошле године умро у бjегству пред правосудним органима Републике Хрватске