БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове jугословенске власти осудиле на смрт и стриjељале у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године. Генерал Михаиловић био jе jединствена личност у историjи бивше Југославиjа и први вођа покрета отпора у Европи, чиjу су главу њемачки нацисти уциjенили већ 1941. године, али и jедини антифашиста коjи jе осуђен за колаборациjу са фашистима. Рођен jе 1893. године у Ивањици. Рано jе остао без родитеља, па jе Михаиловића и његове двиjе сестре одгаjио очев брат, ветеринарски маjор Краљеве гарде у Београду. Студирао jе на Воjноj академиjи у Београду,

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене …       Везане вијести: КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Диана Будисављевић – Отргнута од заборава ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ – На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари. Приjем високих званица у вили „Мраковица“ предвиђен jе за 9.30 часова, а парастос код спомен крста у 10.00 часова. У 10.45 предвиђено jе полагање цвиjећа на Централном спомен обиљежjу, у 11.15 часова обраћање званичника, а у 11.40 часова културно-умjетнички програм, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Обиљежавање ће бити одржано у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари,

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни

ПРИЈЕДОР, 24. ЈУНА /СРНА/ – На Мраковици ће 4. jула бити обиљежене 72 године од Битке на Козари, наjавио jе данас у Приjедору предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. „Потврђен jе долазак представника СУБНОР-а из Црне Горе, Србиjе, Хрватске и Словениjе, а на оваj скуп смо позвали и све амбасадоре акредитоване у БиХ“ рекао jе Дуњић новинарима у Приjедору. Он jе навео да jе на данашњоj сjедници Пододбора усвоjен програм обиљежавања козарске епопеjе, коjи ће почети у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00 часова услиjедиће парастос код спомен крста. „Полагање виjенаца на централно спомен обиљежjе предвиђено jе за 10.45 часова, а обраћање званичника

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на Спомен – костурници на Централном споменику народним хероjима на Тjентишту и културно – умjетничким програмом данас ће у Организациjи одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске бити обиљежена 71 година од Битке на Сутjесци. Обиљежавању на Тjентишту присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, наjављено jе из ресорног министарства. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе полагање виjенаца предвиђено за 11.00 часова, у 11.20 обраћање званичника испред Централног споменика, док jе културно-умjетнички програм предвиђен у 11.45 часова. Он jе додао да jе Одбор ступио у контакт са средњошколском и студентском омладином и да очекуjе њихов

Хероина Другог светског рата, Диана Будисављевић, из логора смрти НДХ спасила jе преко 12 000 деце.     Рат из људи извлачи оно наjгоре и наjбоље. Диана Будисављевић jе наjвећем сукобу у историjи човечанства показала наjузвишениjе људске особине: пожртвованост, човекољубље, саосећаjност и хероjство. Дианина листа броjи 12 000 имена. И док за Оскара Шиндлера зна читав свет, за Диану су чули ретки. Дианино срце jе било велико, веће чак и од туге због оних коjе ниjе успела да спаси. Рачуна се да jе око 3500 малишана умрло приликом извлачења, од глади, физичког малтретирања или болести. Према записима из Дианиног дневника, многи су умрли на њеним рукама, а да она ниjе

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим, данас ће код Спомен-костурнице у Сребреници бити одата пошта и обиљежена 71 година од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан Троjчиндана 1943. године. Броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године, убиле више од 150 до 200 српских цивила са коjима jе убиjена и jедна jевреjска породица и jедан муслиман коjи jе био ожењен Српкињом и његова породица. Њехова тиjела су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње полициjске станице у овом мjесту одакле jе дио посмртних остатака

Одбор за обиљежавање Духовског сабора Јелашиновци – Боjиште 07. и 08. jуни 2014. године Општина Сански Мост – Федерациjа БиХ   Предмет: Саопштење и позивница   Протокол манифестације:   Бојиште – субота 07. јуни 19.00        Промоција књига „Христољубље“ Ђуре Тркуље и „Срби су добри“ Раде Врућинића 20.00        Културно забавни програм – Носилац програма КУД – „14. Фебруар“ Бањалука   Јелашиновци – недјеља 08. Јуни – Храм Св. Јована Крститеља 10.00        Света литургија и парастос жртвама отаџбинског рата борцима са подручја Јелашиноваца и Бојишта – У овом дијелу протокола очекујемо долазак свих позваних породица, а прије парастоса биће постављен спомен пано.   Бојиште – недјеља 08. Јуни 12.00        Полагање вијенаца

ДРВАР, /СРНА/ – Удружење протjераних грађана Дрвар „Одрживи повратак“ покренуло jе инициjативу да се у овом граду на достоjанствен, пригодан и цивилизован начин сваке године обиљежава Дан антифашизма, а од општинских власти затражено jе да Дрвар прогласе Градом антифашиста. Удружење тражи да се обнови порушени Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Дрвару, коjи су 1996. године срушили припадници ХВО-а, и затражи од надлежних институциjа у БиХ да подрже декларациjу и затраже од Унеска да оваj симбол отпора фашизму уврсти на листу свjетске баштине. Ово удружење добило jе сагласност Скупштине општине за предложену инициjативу у коjоj се, између осталог, тражи од надлежних истражних органа у БиХ и Интерпола да

Лику наших светих наредне године биће приброjане невине жртве Другог свjетског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, седамнаестогодишња дjевоjка коjа jе заjедно са родитељима и браћом и броjним комшиjама од стране фашиста и усташа спаљена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе боравећи на празник Св. Василиjа Острошког у Никшићу даривао jе епископа будимљанско-никшићког Јоаникиjа иконом Новомученице Јаглике. – Идуће године предложиће се Светом архиjереjском сабору да Новомученица Јаглика са своjом браћом и родитељима и осталим сагорjелим за вjеру православну, за част и достоjанство буду приброjани лику светих, казао jе Митрополит. Броjне су жртве коjе jе Пива дала у Другом свjетском рату, а фашисти и усташе на наjсвирепиjи начин побили су

Договорено jе формирање комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на подручjу некадашњег концентрационог логора. Старо саjмиште биће уређено као спомен-подручjе геноцида над Србима, као и холокауста над Јевреjима и геноцида над Ромима, наjављуjе за „Политику” Рубен Фукс, председник Савеза jевреjских општина Србиjе. Потребно jе урадити и мемориjале борцима и цивилима из покрета отпора, као и другим страдалницима, обjашњава Фукс и открива да таква спремност постоjи и да се ова тема већ извесно време покушава одрадити у контакту са градским менаџером Београда Гораном Весићем. Договорена jе, такође, сарадња у оквиру комисиjе коjа ће решавати начин мемориjализациjе на спомен-подручjу Старог саjмишта. – Рокова како ће се то решавати, нажалост, jош нема. Али, из

Убрзо након капитулациjе Краљевине Југославиjе поjавила су се два покрета отпора против окупатора. Први jе био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…) Стратегиjа Михаиловића огледала се у томе да не би требало предузимати велике оружане акциjе против Немаца. Требало jе да се ради у наjвећоj таjности, прикупља оружjе, чекаjу победе савезника на фронтовима и тек онда крене у веће акциjе. Покрет се залагао и за обнову jугословенске монархиjе… Комунисти на челу са Јосипом Брозом су се залагали за извођење револуциjе, стварање комунистичке федералне републике по угледу на СССР, као и за општу оружану борбу против окупатора без обзира