Новообjављени документи обелоданили детаље везане за Конференциjу на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организациjу скупа у Јалти Стаљин поверио Бериjи МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ТРЕНУТНО врло лоши односи између Русиjе, САД и Велике Британиjе главни су разлог што се 70. годишњица одржавања чувене Међународне конференциjе у Јалти, на коjоj су донете важне историjске одлуке, обележава скромно и без подсећања на славне дане заjедничког ратовања. Додуше, Јалту нису заборавили историчари, па су организовани научни скупови, али jе на Западу очигледна тенденциjа да се умањи допринос СССР-а у победи над фашизмом. Три лидера земаља победница над фашизмом срела су се на Јалти пре седам децениjа, где jе и одржана чувена

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. jануара 1945. године, све житеље села коjе су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дjеце     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Више у: Злочини у Пониквама у некадашњоj општини Горње Дубраве код Огулина  

Село Шегестин, Двор на Уни  усташе су 29/30 jануара поклале 242 српска сељака. Била jе то  „Ноћ крвавих ножева“   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Злочини у Шегестину, Двор на Уни: свjедочење Милке Илибашић  

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Логор Ђаково: Сjећање као опомена”, поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Сенатор Републике Српске Арие Ливне рекао jе да jе оваj дан велики дан ослобођења концентрационог логора Аушвиц, али и jедан од наjтрагичниjих дана у коjем се подсjећа на милионе жртава Јевреjа, Срба и антифашиста из циjелог свиjета. “Наш поглед треба да буде уперен ка будућности. Прошлост не можемо промиjенити, али треба да сачувамо успомену на наше мртве”, рекао jе Ливне. Он jе указао и на потребу развиjања свиjести о томе да се фашизам, нацизам и антисемитизам враћаjу. “Треба обратити пажњу и не заборавити да смо се

Поводом обиљежавања Међународног дана сjећања на жртве холокауста, у Јевреjском Културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци данас ће бити отворена изложба “Логор Ђаково: Сjећање као опомена”. Изложба ће бити отворена у 19.00 часова, наводи се у саопштењу Јевреjске општине Бањалука. Међународни дан сjећања на жртве холокауста установљен jе 1. новембра 2005. године резолуциjом Генералне скупштине УН. На таj дан 1945. године совjетска Црвена армиjа ослободила jе концентрациони логор Аушвиц и сусjедни Биркенау, наjвеће стратиште у историjи човjечанства гдjе jе уморено 1,5 милиона људи, од тога милион Јевреjа. У Другом свjетском рату страдало jе, поред осталих, више од шест милиона недужних жртава припадника jевреjског народа. Извор:  Везане виjести: Бањалука- отворена изложба о страдању Јевреjа –

У Средњошколском центру “Ђуро Радмановић” у Новом Граду приређена jе изложба поводом Међународног дана сjећања на жртве холокауста. Риjеч jе о биографиjама и фотографиjама жртава холокауста и оних коjи су преживjели. За изложбу jе употриjебљен едукативни материjал из Мемориjалног центра “Јад Вашем” у Јерусалиму и из Спомен-подручjа “Доња Градина”. Организатор изложбе, професор српског jезика и књижевности Илиjан Кузмановић рекао jе да jе циљ подизање свиjести о култури сjећања. Кузмановић jе истакао да jе изложба постављена циљано да послужи као подстицаj за размишљање. “Живимо на подручjу коjе jе свега неколико десетина километара удаљено од Јасеновца и Градине и мислим да барем на овом поднебљу има доста породица коjе су имале неког

Све становнике Милетићеве улице у Новом Саду, хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. 23. jануар 1942. – Елитна Милетићева улица у Новом Саду, истребљена од стране хортиjевског окупатора! Све њене становнике хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. Ово jе тек jедно сведочанство о судбини преко 5.000 грађана Новог Сада 23. jануара 1942. У тоj улици данас нема ни спомен плоче Жртвама! 23. jануара 2015. у 15.00 часова од Соколског дома креће Марш живих под геслом “Дунав те њиховим очима гледа” до Штранда. Коме ниjе до медиjско-политичке помпе и сликања, него до сећања на патње

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. jануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. “Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе”, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом “Година страдања – 1942”, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. “Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре”, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се