Док се власти у Србији и даље премишљају да ли ће или не дозволити изградњу српског Јад Вашада – меморијала посвећеног свим српским жртвама у 20. веку, Оливер Николић, наш земљак, члан Српског културног друштва „Свети Сава“ из Бајројта одлучио је да пресече све недоумице и Српском меморијалу поклони свој плац од 70 ари на главном путу Крагујевац-Краљево. – Ако град Београд или држава Србија не желе да одреде плац на коме би се изградио споменик српским жртвама као што већ постоји у манастиру Каленић у Аустралији, нудим вам моју њиву од скоро 70 ари на тлу старе српске кнежевине Левач. Уверен сам да ћу моћи да откупим и плацеве

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић упутио је данас грађанима Републике Српске искрене честитке поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, и обиљежавања 71 годинеод завршетка најмасовнијег рата по броју људских жртава и окончања најстравичнијег сукоба у историји човјечанства. „Неопходно је и данас подсјетити да је антифашизам универзална вриједност, став цијелокупног човјечанства наспрам једне од најмрачнијих појава у историји и да народ који није опредијељен ка антифашизму нема будућности. Српски народ дао je значајан допринос у тој борби. У Другом свјетском рату страдалао је више од милион Срба“, истакао је предсједник Чубриловић. Он је подсјетио да је српски народ већ у првим антифашистичким демонстрацијама у Европи, 27. марта 1941.

Република Српска, и ове године, придружила се великој породици слободарских народа који данас обиљежавају 9. мај, Дан побједе над фашизмом. Полагањем вијенаца на споменк жртвама фашизма, овај датум обиљежен је и у Бањалуци. Вијенце на Споменик жртвама фашизма на Тргу палих бораца положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједница Владе РС Жељка Цвијановић, делегација Народне скупштине РС, представници СУБНОР-а, представник српског члана Предсједништа БиХ, делегација Вијећа народа РС, генерални конзул Србије Владимир Николић, замјеник амбасадора Русије Алексеј Керестеџијанц, делегација Савеза логораша Другог свјетског рата и градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Дан побједе над злом  

Филмски редитељ Симо Брдар најавио је данас да ће снимање документарног филма „Крст од крви“ бити настављено на територији општине Козарска Дубица и у Земуну у Србији. Он каже да та прича свједочи о страдалничкој судбини браће Милоша и Марјана Бањца из дубичког села Клековци, које су усташе 1943. године одвеле у један од најсуровијих њемачких логора у Норвешкој. „Марјан свједочи убиству брата Милоша након чега га узима у наручје и гледа његове посљедње тренутке живота. Скрхан од боли Милошевом крвљу, колико је руком захватио, развлачи крст у стијени. Крвави крст остаје деценијама јер када почне да блиједи, пошто је изложен суровој природи, Норвежани црвеном бојом освјежавају траг браће Бањац“,

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје „Мајка партизанска“ и историјским часом данас је у Новом Граду обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свјетском рату 1. маја 1945. године. Предсједник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је 1. мај 1945. године један од најзначајних датума за ову општину кад је ослобођена након фашистичке окупације која је трајала четири године, од почетка до краја Другог свјетског рата. – Нови Град је посљедња општина у тадашњој Босанској Крајини која је ослобођена од окупатора јер је била добро утврђена и брањена да би била одступница јединицама њемачке војске према Загребу – рекао је Тодић. На историјске чињенице данас је ученике новоградских школа подсјетила професор

Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе „Михајло Пупин“ из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије. „Изложба под називом ‘Историја има име, лице и причу’ резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју“, рекао је новинарима ученик Мирослав Томић. Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је претходио страдањима, о неким догађајима који су се збивали и раније и који су довели до рата. Изложба садржи различите плакате, свједочења, приче и људске

Ове године навршило се 75 година од формирања по врсти злочина најмонструознијег логора у Европи – Јасеновца. Април, месец оснивања НДХ, у Београду није повод за конференцију о Јасеновцу, али одржаће се она о геноциду над Јеврејима и Ромима и то под називом Ескалација и Холокауст: од стрељачких водова до душегупке у логору Сајмиште; две фазе Холокауста у Србији. О томе, али и другим стварима везаним за страдање Срба разговарали смо са Владимиром Умељићем, аутором књиге „Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма)“ Владимир Умељић рођен је 1951. године у Београду. Стоматологију, историју и теологију студирао је

Архив Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида потписали су Протокол о сарадњи који ће омогућити да те две институције у наредном периоду својим радом и заједничким пројектима допринесу научном објашњењу и стварању документационе и фактографске основе за разумевање српског страдања у протеклом веку. Протокол је потписао Његова светост патријарх српски Иринеј, а оверили директор Архива Патријаршије СПЦ Радован Пилиповић, директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина и председник Управног одбора Музеја, саопштено је на сајту СПЦ. Иначе, Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку упутио је позив свим државним органима и институцијама, као и друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца и