arrow up

Дете из логора

Сведочење Гојка Шашића који је своје прве кораке направио у усташком логору у Славонској Пожеги. Пише: Оливера Радовић Гледајући Гојка Шашића на позорници, слушајући његове реплике из текстова Душка Радовића, док увесељава публику, многи су сигурно видели шармантног времешног господина који своје пензионерске дане проводи радећи нешто што је можда читавог живота прижељкивао. Много пута је насмејао или разгалио публику играјући у аматерским представама, наступајући на различитим скуповима. А он је, уз сву љубав и посвећеност театру и писаној речи, тамо заправо – лечио душу. Душу велику као кућа, али рањену још од првих дана које памти. И које не памти, али су га свеједно формирали као особу. Гојко је

Страдање купрешког села Вуковско у новембру 1942. године

Масовни злочин над српским становништвом купрешког села Вуковско Црна легија је извршила у новембру 1942. године када је страдало најмање 258 житеља овог села. Међу жртвама великог покоља је 136 дјеце узраста до 15 година, од чега 59 дјеце узраста до три године, односно осморо дјеце у колијевкама. Из многострадалне породице Васић преживјела је Перса Васић тако што се рањена подвукла под мртве чланове своје породице. Дио становништва успио је избјећи у шуму, али су наредних дана умирали од посљедица смрзавања и глади. Према записницима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, забиљежених на основу групе преживјелих свједока, Црна легија је у селу Вуковско вршила потпуно свирепе злочине

Од усташа до бранитеља

Представници Града Новаље положили су цвијеће и запалили свијеће подно спомен-плоче посвећене “ратним и поратним жртвама” из периода 1942. – 1945. које су потом представили као “хрватске бранитеље”. Пише: Т. Опачић Представници Града Новаље, на чијем је челу ХДЗ-ов Иван Дабо, поводом благдана Свих светих положили су цвијеће и запалили свијеће подно спомен-плоче подигнуте, међу осталим, и припадницима усташког покрета. Да ствар буде луђа, на службеном Фацебоок-профилу Града назвали су је “спомеником хрватским бранитељима у Зубовићима”, иако се с пратеће фотографије јасно може ишчитати да су на њој уклесана имена 25 мушкараца страдалих од 1942. до 1945. године. Ради се о плочи подигнутој у просинцу 1999. у Зубовићима, селу недалеко

dara_banovic.jpg

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок покоља коjи су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац, 22. и 23. октобра 1942. године. У покољу jе убиjено 650 људи, махом жена и дjеце, а Дара jе своjим очима видjела масакр над око 300 жртава. Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживjела jе оваj усташки покољ, али њена дjеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису. Она jе jедан од свjедока коjи jе наjвjеродостоjниjе испричао одвиjање покоља. Њен лик на малим екранима видjели су милиони гледалаца широм бивше СФРЈ, приликом откривањаспоменика на Мраковици, 1972. године. Дара jе том приликом уручила предсjеднику Јосипу Брозу Титу,

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих. Пише: Милан Пилиповић О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња

Велико Паланчиште

Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих

Апстракт: Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, најмногољуднија села приједорске општине, током Другог свјетског рата претрпјела су огромне губитке. На ово је утицао положај ових села, а затим и наклоњеност становника комунистичком покрету. Смјештена уз цесту Приједор–Дубица, испод саме Козаре, села су страдала током сваке непријатељске офанзиве. Са друге стране, овај положај и добро познавање терена Козаре изнад села, омогућили су становницима да преживе велику офанзиву на Козару, љета 1942. године. Највеће и најужасније страдање догодило се исте године у октобру, када су припадници 2. сата 8. усташке дјелатне бојне извршиле страховит масакр над цивилним становништвом ових села. Велики број сачуваних докумената о овом догађају, као и свједочења оних

С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

Пред крај живота, проф. др Смиља Аврамов је била свјесна снажног и континуираног процеса извртања и негације истине о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране НДХ. Ангажовала се око идеје о формирању Мемориjалног центра за српске жртве. Сматрала је немогућим да се у Београду, на мјесту Старог Саjмишта формира Мемориjални центар jевреjских жртава jер се, како је рекла, зна колико jе тамо Срба страдало. Данас, када је очито да се на том мјесту подиже Музеј Холокауста а да Срби нису смогли снаге, памети и историјске одговорности да подигну Музеј Покоља, вриједи се подсјетити њених ријечи. ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА СМИЉА АВРАМОВ Без обзира на стварност да су Срби балкански народ

Књига на дар: Салваторе Лои „Југославија 1941.“

Салваторе Лои ((1917–1990) је био италијански адвокат, лингвиста и обавештајни официр у Југославији 1941. године, који је боравио у подручјима Далмације и Like, пре него што је упућен на Источни фронт. Књига доноси изворну архивску грађу и сведочанства о догађајима на почетку Другог светског рата у Југославији и споразумима Италијана са српским устаницима у Книнској Крајини и на Тромеђи, ради њихове заштите од хрватских усташа. Књига открива детаље о политичко-војним споразумима између Италијана и српских устаника у Книнској Крајини (Отрићки споразум и споразум у Пађенима), пружа увид у околности под којима је српско становништво у тим крајевима покушало да се заштити од прогона и усташких злочина у Независној Држави Хрватској.

Годишњица злочина над двије хиљаде невиних Срба у Босанској Бојној

22. августа 1941. године дан геноцида над српским становништвом у Стабанџи, Зборишту, Градини, Глиници, Пољани, Бојни, Варошкој ријеци и Црваревцу Дана 22. августа помолили смо се за душе невино покланих и живих спаљених српских жена, деце стараца из српских села Стабанџа, Збориште, Градина, Глиница, Пољана, Бојна, Варошка Ријека и Црваревца, од стране њихових муслиманских комшија из Босанске Отоке, Бужима, Варошке Ријеке, Црваревца, Врнограча и других муслиманских села. На тај дан 1941. године војно способни муслимани предвођени жандармеријским наредником Пилингером, наоружани ножевима, секирама, косама и другим хладним оружјем, су кренули у „хајку“ на српску нејач у наведним селим и све жене и децу, које су стигли, поклали тамо где су их стигли,

Носковачка Дубрава – мјесто страдања 69 дјеце са Козаре

Већ пет година одлазим у Носковачку Дубраву, тамо је „крвавог августа“ 1942. године одведено из збјега са Козаре 300 мајки са малом дјецом. 69 дјеце у доби од 3 мјесеца до 3 године никада се није вратило, умрло је од глади и болести и тамо сахрањено. Прије три године поставили смо нови споменик са именима и презименима дјеце, индентификовали смо наше жртве, што је веома важно, и осјенили их крстом. Да бих објаснио онима који нису били поставићу пар слика гдје се то страдално мјесто наших анђела налази. Само 150 км од Дубице, близу границе са Мађарском, налази се мјесто Носковачка Дубрава, које припада општини Чађавица код (Подравске) Слатине. Када

natpisnacrkvi.jpg

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Душан Бабац: У Хрватску на море, из мог угла

Срби из Трибња Шибуљине су тешко пострадали током Другог светског рата, понајвише у усташком концентрационом логору Слано на острву Паг. Прва хапшења Срба започела су већ у априлу месецу 1941. године и одвођење на стратиште у Јадовно. Рођен сам у Београду, као и мој отац Марко, деда Павле је рођен у Задру (недавно је Задарска улица на Косанчићевом венцу, која је тамо уживала станарско право још од 1896. године, избачена из града да би се уселио Добросав Ћосић, калемар из Велике Дренове) а прадеда Марко је рођен у једном малом приморском селу у подножју Велебита по имену Трибањ Шибуљина. Трибањ Шибуљина се налази у у задарском залеђу у тзв, Велебитском

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у Далмацији 1885. године. По завршетку српске православне Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.