arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Ђуро Затезало: Покољи на подручју Слуња и Цетинграда на Кордуну

16. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СЛУЊ – ЦЕТИНГРАД Извадак из „Споменице за жупу Слуњ” Број: 106/944 (страна 95. и 96.) Покољ православаца у Слуњу (тзв. чишћење)       „…Kонцем српња 1941. дошао је изненада без икаквог најављивања усташки поручник повратник Витал Баљак са теретним самовозом и неколико стотина пушака (наводно 400), није се јавио нити котарској области, ни усташком стану, ни оружничкој постаји, него је на своју руку почео позивати људе под оружје. Одмах су му се пријавили на услугу Жарко Kовачевић, учитељ из Цетинграда, рођени Слуњанин, који се пар дана прије тога вратио из

Ђуро Затезало: Злочини у Вргинмосту и Топуском на Кордуну

15. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВРГИНМОСТ И ТОПУСKО Стево Kљајић, Старо Село, к.бр. 158, Топуско Био сам жив испод мртвих  Старо Село налази се на комуникацији Топуско Велика Kладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године, међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на

Др Ђуро Затезало: СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK

12. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK Боривој Михајловић, Kрњак: Окренули су нас лицем према стијени и пуцали нам у леђа „Око хиљаду талијанских фашистичких војника и једна усташка јединица кренули су 1. децембра 1941. из правца Kарловца у правцу Kрњака и Војнића. Већ од села Церовца и Тушиловића почели су пљачкати и палити српска насеља. Становници су углавном избјегли у околне шуме. Непријатељ се дан касније сукобио и с нашим партизанима. Имао је и више рањених и погинулих својих војника. Тим је био још огорченији и искаљивао се на затеченим

Умро Душан Кривокућа – свједок стравичног злочина на Кордуну на православни Божић 1942. године

11. новембар 2020.

Заувијек нас је напустио Душан Кривокућа (92 године) који је био свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године. Усташе су на Бадњак и Божић, 6. и 7. јануара 1942. поклали и убили на друге начине 217 дjеце, жена и стараца – Срба и Рома из Скакавца, Поповић Брда, Липја, Kлипиног Брда, Мањеровића, Тушиловића, Доње и Горње Требиње, Слуњских Мораваца и Удбиње. Људи су похватани и одведени у храстовим шумама покупске долине. Тамо су њихова тијела бачена у већ припремљене и ископане четири јаме. Душан Кривокућа је као 13-годишњи дјечак, сакривен на удаљености 300 метара, видио злочин. Међу страдалима су била 134 Србина, 70 Рома и један Рус,

sadilovac-4-org.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

31. јул 2020.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

26. јул 2020.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Леденице на Кршу. 26. jула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и диjете Париповић Дане. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

22. јул 2020.

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

Kordunski-rekvijem.jpg

Светозар Ливада: „Кордунски реквијем“

22. јул 2020.

Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио окрутне смрти своjих наjдражих, несхватљива звjерства, палеж, рушења и мржњу. Аутор говори да jе наjстрашниjе што се, „све поновило 1991. године, у само jедном животу, а то jе превише патње и боли за jедан живот“. У књизи пише да су се страхоте поновиле jер „Срби и Хрвати практицираjу културу смрти несмиљено, као неку врсту кућне радиности“ и резигнирано поручуjе да улазимо у 21.виjек „без иjедног риjешеног проблема“. Прочитаjте књигу СВЕТОЗАР ЛИВАДА: КОРДУНСКИ РЕКВИЈЕМAcrobat PDF dokument, 2,7 MB

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Mилaн Рaдaнoвић: Црквa дo крaja рaтa ниje миjeњaлa oднoс прeмa устaшкoj држaви

31. мај 2020.

Римoкaтoличкa црквa, кao нajзнaчajниjи субjeкт у хрвaтскoм друштву, прoпустилa je пoвиjeсну прилику дa дoпринeсe сaнирaњу ужaсaвajућих пoсљeдицa устaшкe aнтисрпскe пoлитикe. Биo би тo зaлoг будућeм мнoгo бoљeм мeђунaциoнaлнoм рaзумиjeвaњу и увaжaвaњу, пoгoтoвo мeђу двa нajвeћa нaрoдa у Хрвaтскoj и Jугoслaвиjи Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић ; 30. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Српскo нaрoднo виjeћe нeдaвнo je издaлo збoрник рaдoвa пoд нaзивoм ‘Пoкaтoличaвaњe Србa у Нeзaвиснoj Држaви Хрвaтскoj’. У

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

28. јануар 2020.

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

Владимир Димитријевић: Швајцарски сведок страдања Срба у НДХ

5. децембар 2019.

Наш знаменити учитељ историјских истина, Лазо М. Костић, настојао је да до својих читалаца донесе што више сведочења о страдању Срба од непријатеља у Другом светском рату. Тако је у свом делу „Додатак књизи Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама њихових савезника“ (Издање писца, Мелбурн, 1975, 76-82) навео и сведочење Жака Исара, Швајцарца са француског говорног подручја, који је пре рата био новински дописник из Краљевине Југославије, и који се, кад је рат почео, затекао на југословенској територији. Успео да је да се врати у домовину, и тамо је објавио књигу „Виђено у Југославији“, из које Костић даје изводе. Колико нам је познато, књига није преведена на српски

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА