Јастребарско Архиве - Страница 8 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јастребарско » Страна 8

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

25. јануар 2019.

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска. Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

Подизање споменика Диани Будисављевић у Београду рехабилитује и надбискупа Степинца

26. новембар 2018.

Апсурдно је да Београд диже споменик хероини, али не прихваћа њезина свједочанства да је Степинац помагао у спашавању хиљада српских малишана (Преносимо прилог из загребачког Вечерњег листа од 25. новембра 2018.) Београдска Политика објавила је да ће у главном граду Србије на Савском кеју за отприлике годину дана бити подигнут споменик Диани Будисављевић која је из усташких логора у НДХ спасила хиљаде малишана, углавном српске националности. И у Хрватској и јавности Србије ова прича држана је на маргинама интереса. Загреб је причу о Диани углавном игнорисао, осим у повјесничарским и црквеним круговима, вјероватно из политичких разлога и због доказано неучинковите политике ћутње о „неугодним“ стварима које су се догађале у

СПОМЕНИК ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ БИЋЕ ПОСТАВЉЕН НА САВСКОМ КЕЈУ

21. новембар 2018.

Споменик Диани Будисављевић, која је спасавала српску дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској, биће постављен на Савском кеју у Београду, поред Споменика жртвама нацистичког логора на Сајмишту. Ову одлуку, како је саопштио београдски сервис Беоинфо, донио је данас Одбор за подизање споменика Диани Будисављевић, којим предсједава замјеник градоначелника Горан Весић. „Одбор ће до краја ове године расписати међународни конкурс за идејно решење споменика Диани Будисављевић. Очекујемо до средине године имамо изабрано решење за споменик како би оно било реализовано у другој половини године“, рекао је Весић. Он је подсјетио да је Диана Будисављевић током Другог свјетског рата спасила 15.336 српске дјеце, углавном са Кордуна и Козаре, из

Научни скуп о теми "Може ли Алојзије Степинац постати светац?" одржан је у Институту за европске студије у Београду

Степинац не може бити светац јер је био основна полуга геноцида

16. новембар 2018.

Надбискуп Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи свједоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској /НДХ/, поручено је на научном скупу у Београду. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јула 2016. године. Повод за научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ била је истоимена књига историчара Момчила Диклића, који је рекао да би канонизација Степинца била рехабилитација НДХ. Диклић истиче да се прије сваке расправе о канонизацији треба поставити питање да ли је светац или демон онај који је чувао усташко благо док је

Нова усташка провокација: Логор за српску децу прогласили местом за дружење!

6. новембар 2018.

Јастребарско, хрватски град у коме је за време Другог светског рата био једини концентрациони логор за децу у Европи, сада је проглашен градом „пријатељем деце“!? Овом гнусном провокацијом Хрватска је још једном показала да се не одриче усташтва и да је без имало блама „заборавила“ на 3.336 српских малишана који су мучени и злостављани у Јастребарском, као и на 768 убијених! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта 2016. године. Саговорници Информера шокирани су чињеницом да је град са овако крвавом историјом добио статус „пријатеља деце“. Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је ово изругивање жртвама и њиховим породицама и

Деца у логорима НДХ

2. новембар 2018.

Вјера Рашковић Зец У драмском делу „Латице једног цвијета” Вјере Рашковић Зец (издавач: „Свет књиге” из Београда), главни ликови су српска деца заточена у логорима у Независној Држави Хрватској. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јуна 2016. године. Реч је о аутентичним догађајима из 1942. године, када су, после офанзиве на Козару, хрватске усташе одвојиле од родитеља сву децу, од новорођенчета до узраста од 14 година, и сместили их у засебне логоре у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском, Сиску. Логори за децу постојали су само у НДХ, и нигде више на свету. Кроз дијалоге децелогораша, ауторка предочава размере овог страдања и притом указује

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. прошло је 3.336 деце, од тога више од 2.000 са Козаре

Преносимо: Кукала нам мајка овако паметним – Пише: Милорад Вучелић

26. октобар 2018.

Пре тридесетак година нашао сам се у jедном селу на Козари. Разлог jе био више него потресан. Једна девоjчица из логора у Јастребарском, тада већ славна и лепа жена, после дугог трагања, пронашла jе своjу преживелу родбину и вратила се у место у коме се родила. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. марта 2016. године. Преживела jе конц-логор и као покрштено и усвоjено дете наставила jе да живи, да се школуjе, успела jе да направи значаjну уметничку кариjеру, и да постане славна. Сусрет jе био дирљив, навирале су поред суза и сећања на убиство њене маjке, погибиjу њеног оца, и на разне ужасе усташких

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

25. октобар 2018.

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара „милосрдница“ св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Хени Ерцег: Јавна кућа

29. септембар 2018.

„Испричавамо се због објављене неточне информације да је у Јастребарском одржана пригодна комеморација у поводу Еуропског дана сјећања на жртве тоталитарних режима и 76. годишњицу напада на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, будући да се радило о 76. годишњици партизанског а не усташког напада на тамошњи Дјечји дом.“ Сазнали смо тако, посредством такозване јавне телевизије, каква је њежна оаза био дјечји дом за ратну сирочад у мјесту недалеко од Загреба, а којега су партизани „напали“ ’42., након што је усташка држава Хрватска уз помоћ Цркве брижно скрбила о малишанима, нешто слично као што данашња власт брине о српским повратницима или мигрантима. Тако је један мучни повијесни фалсификат опет

Дjечиjи логор у Јастребарском

23. август 2018.

Дjечиjи логор у Јастребарском jе био jедан од неколико логора за српске дjецу у Независноj држави Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. Први транспорт дjеце са загребачког колодвора стигао jе 11. јула 1942. године и та дjеца су смjештена у бараке италиjанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смjестити српски дjеца, покушали су исте порушити. Само jедна од барака jе била уређена за становање, док су друге двиjе биле штале. Када jе транспорт са дjецом стигао у Јастребарско, установило се да су дjеца у очаjном стању заражена свим могућим болестима, што jе и раниjе константовано приликом дезинфекциjе у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11.

Нова сазнања о дјечјем дому у Јастребарском

21. август 2018.

Ријеч која је у почетку служила да открије и саопшти истину добила је сасвим нову улогу у тренутку када је започела владавина грамзиве мајмунске стране људске природе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта 2016. године. Она је постала инструмент манипулације и контроле. Застрашујуће је да оно што је јуче било зло покушава да се нашминка и прикаже као добро. Још је горе што појединци, како им кад затреба, бране своје сасвим сумњиве поступке свим средствима која постоје у арсеналу етике, па се нађу и други људи који ће им помоћи у одбрани. А ми, који смо се још јуче згражали над

Историју НДХ предаваће жена која негира злочине над Србима

13. август 2018.

Према службеној страници Хрватских студија Универзитета у Загребу, историју усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ на тој институцији требало би да предаје историчар Влатка Вукелић, која негира злочине над српском дјецом у НДХ. Вукелићева негира постојање дјечијих концентрационих логора у Сиску и Јастребарском за вријеме НДХ и тврди, као већина ревизиониста, да су то „дјечији домови за ратну сирочад за коју су лијепо бринуле часне сестре“. Ова некадашња „правашица“ жестоко се супротставила иницијативи да један градски парк у Сиску, мјесту у којем је постојао један од дјечијих концлогора, добије име по Диани Будисављевић – жени која је спасила на хиљаде српских малишана из усташких казамата. Вукелићева се годинама залаже за укидање

Диана Будисављевић да добије споменик у Београду

11. јул 2018.

Удружење логораша и потомака „Јасеновац“ предложило је да у Београду буде подигнут споменик Диани Будисављевић, која је из јасеновачког логора смрти спасила више од 7.500 српске и јеврејске дјеце. На свечаној академији Удружења, којој су присуствовали преживјели из логора смрти Јасеновац и амбасадор Израела у Београду Алона Фишер Кам, наглашено је да се покушаји ревизије историје и Холокауста морају спријечити како се не би поновио. Почасни предсједник Удружења логораша „Јасеновац“ Милинко Чекић изразио је увјерење да ће у Београду бити подигнут споменик Диани Будисављевић, као и да ће простор некадашњег логора Старо сајмиште, у којем су током Другог свјетског рата страдали Срби, Јевреји и Роми, постати спомен-парк. Ово удружење данас