Јасеновац Архиве - Страница 52 од 161 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 52

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

11. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

Стефан Радојковић: Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара

10. мај 2019.

Свој пренагљени и преурањени закључак сам базирао на књизи Симе Ц. Ћирковића „Ко је ко у Недићевој Србији (1941-1944)“. Признајем, погрешио сам! Поводом аудио прилога медијског портала Талас – „Зашто се свађамо око Јасеновца?“[1] – објављеног 21. априла 2019. године уочи званичног обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, написано је неколико критичких текстова. Реакције на аудио прилог могу се пронаћи, колико ми је познато, само на интернет сајтовима. Односе се на један сегмент мог гостовања (прилог укупно траје 53 минута) који се односи на феномен дисторзије Холокауста у Србији у трајању од 5 минута и 17 секунди (прецизно, од 41’32“ до

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

„Жицом су везивали људе за стабло и бацали у реку“: „Нестале“ језиве фотографије из Јасеновца?

10. мај 2019.

Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Танјуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку, под насловом „Пут на фронт“, чији садржај објављује лист Недељник. Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији. „Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

10. мај 2019.

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

Стефан Радојковић: Недић добио шта је заслужио – бачен је кроз прозор приликом испитивања

10. мај 2019.

Недић је апсолутно био квислинг, сарадник окупатора и добио је шта је заслужио, рекао секретар Одбора за Јасеновац СА Сабора СПЦ и сарадник Музеја жртава геноцида Гост емисије „Таласна дужина“ с насловом „Зашто се свађамо око Јасеновца“ био је историчар Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац СА Сабора СПЦ и сарадник Музеја жртава геноцида. Теме на које се разговарало биле су: – Зашто постоје две комеморације у Јасеновцу? – Ко и зашто релативизује злочине усташке НДХ? – Који су корени негирања холокауста? – Да ли у Србији постоји ревизионизам и како се препознаје? – У каквом су стању бивши логори Старо сајмиште и Топовске шупе? – Како се суочавамо са злочинима из

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

8. мај 2019.

У Дому Војске у Београду отворена је изложба „Дјеца у рату“, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. „Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити“, рекао је Вулин.

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

6. мај 2019.

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и