Јасеновац Архиве - Страница 52 од 163 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 52

Вјекослав Лубурић са немачким официром у концентрационом логору Стара Градишка, јун 1942.

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

23. мај 2019.

Вјекославу Лубурићу Максу надимак Месар наденули су сами нацисти када су видели како управља усташким логором Јасеновац. Надимском се он изгледа поносио, будући да су га одушевљени обожаваоци опевали као „заповедника својих месара“. За Лубурића је, међутим, чак и Вишња, кћи поглавника НДХ Анте Павелића, мало пред смрт 2015. године рекла да је био „луђак, умно болестан човјек, да га се уопће није могло контролирати“. Нацисти се жале За клупу оптуженог за ратне злочине било би довољно већ то што је управо Лубурић био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу, наводи хрватски Експрес. Само у дечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1631 деце

Зликовци које су мрзеле и усташе (1): Паклене игре фра Сотоне

22. мај 2019.

Прошло је готово 75 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, много познатији као фра Сотона, јер је по бруталности био један од најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата. Поводом његове смрти, а нарочито живота који као да је преписан из некаквог филмског хорора, хрватски Експрес је донео упозоравајућу серију о кољачима из Независне државе Хрватске, чији је садизам плашио и саме припаднике усташког покрета. Крвави школски час Мирослав Филиповић је рођен је у Јајцу 1915. године. Заредио се 1938. и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевац у Бањалуци, када је добио редовничко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек

БЛАЈБУРГ КАО ЈАСЕНОВАЦ: Ужасавајући знак једнакости у Хрватској

22. мај 2019.

У емисији „На нишану Лазанског“ историчар Миле Бјелајац и публициста и новинар Слободан Кљакић говорили су о покушајима ревизије историје Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Између осталог, у Хрватској се покушава изједначавање Блајбурга и Јасеновца. Сваког маја у Хрватској, али и шире, води се расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији, у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета. Број стрељаних се надувава од деведесетих година прошлог века. Комеморативни скуп одржан је и ове године, али су аустријске власти забраниле истицање усташких симбола. Ипак, хрватска држава не одустаје од покровитељства манифестације у Блајбургу, па је и

ЈАСЕНОВАЧКИ СРБИН из Црне Горе

22. мај 2019.

Данас, када они што носе униформу монтенегринске војске баш отворено брукају своје српске корене служећи налогодавцима из НАТО, да буду будући окупаторски официри на Космету кога назвају „независном државом“, преко је потребно потсетити на лик и дело правог црногорског официра, али Србина, који је поносно и часно носио свој копоран и еполете на њему. Још као млад официр, Јово Бећир почео се припремати за онај тренутак када почне ослобађање дела поробљене Отаџбине од Османлија. Ђак талијанске војне академије из Модене, јер су Црногорци после удаје ћерке кнеза и потоњег краља Николе за талијанског суверена, тамо стицали своје стручно знање, стекао је солидно војно образовање као државни стипендиста. Још пре ослободилачког

Владан Ивковић: Срби имају право на националну срџбу, ма шта она у будућности изазвала

21. мај 2019.

Поводом текста Виктора Иванчића „Случај Кустурица: Мозак на службеном путу“, пренетог и на „Стању ствари“ Извор: Српски тједник Новости Право на националну срџбу Ово је изашло из пера Хрвата Виктора Иванчића, некадашњег уредника сплитског „Ферал трибјуна“, дакле, једног такорећи умјереног Хрвата и некада оштрог критичара Туђмановог режима. Упућено је српском режисеру Емиру Кустурици. Међутим, није да нема и Срба, оних које је генијални Слободан Антонић назвао „случајним“, који мисле исто. Читав случајносрпски глибовски[1] кабал, онај који воли Иванчића, а мрзи Кустурицу, се деценијама упиње да српске жртве, жртве србоцида, умањи ако не може да их негира. Кад не може да их негира или умањи, онда дигне дреку око неког српског стварног или наводног злочина, удесетостручи

Виктор Иванчић: Пуца мени прслук, Kустурице, за твој Јасеновац!

21. мај 2019.

Сними ли Eмир Kустурицa филм o Jaсeнoвцу, бит ћe тo умjeтнички дoпринoс eкoнoмиjи нaциoнaлнe срџбe: рeдaтeљ ћe жртвe гeнoцидa инвeстирaти у будућa крвoпрoлићa Емир Kустурицa, рeдaтeљ, грaдитeљ и сaвjeтник Mилoрaдa Дoдикa, рeaгирao je на порталу Iskra.co (‘eлeктрoнскe нoвинe Aндрићгрaдa’: ‘свeтлa стрaнa свeтa’) нa фрaгмeнт мoг eсeja из књигe ‘Изa сeдaм лoгoрa’ – фрaгмeнт у виду писмa, инaчe у циjeлoсти измишљeнoг, a тo ћe рeћи у циjeлoсти истинитoг, штo гa je рaтни злoчинaц Mилaн Лукић из зaтвoрa у Eстoниjи пoслao прojeктaнту ‘срeдњoвjeкoвнoг грaдa инспирисaнoг дjeлимa и ликoвимa нoбeлoвцa Ивe Aндрћa’ у Вишeгрaду – и кaдa сaм тo aутoрскo штивo прoчитao (бoљe рeчeнo: пoкушao прoчитaти), увидjeх у кaкву сaм сe густу и

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

18. мај 2019.

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Преминуо Никола Бањац, један од посљедњих преживјелих логораша Јасеновца

17. мај 2019.

У Козарској Дубици је у 89. години умро један од ријетких логораша који су преживјели голготу у злогласном концентрационом логору Јасеновцу Никола Бањац. Имао је 12 година када је 1942.године са породицом доведен у логор и ту је последњи пут видио оца и још неколико чланова породице. Никола Бањац је рођен 1930. године у селу Кошућа и био је најстарије од шестеро дјеце. По завршетку школовања радио је као економиста у многим предузећима, а најдуже у ДИП „Козари““гдје је пензионисан 1990. године. Био је активан омладинац и учествовао у омладинским радним акцијама, на изградњи ратом опустошене земље. Активно је радио у друштвено политичким организацијама,обављајући успјешно разне функције.Одласком у пензију био

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

17. мај 2019.

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Изложба о Козарској Дубици као мјесту геноцида над Србима у НДХ

15. мај 2019.

Изложба фотографија и докумената „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, аутора Мирка Димића који је кустос-историчар у Спомен-подручју Доња Градина, отворена је синоћ у Градској кући у Суботици. Изложба свједочи о страшним страдањима становништва Козарске Дубице, а за све заинтересоване одржано је и предавање о теми „Страдање народа Поткозарја у вријеме НДХ“, саопштено је из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина. Према ријечима аутора, изложба се састоји из више дијелова, хронолошки је поредана по годинама, а у уводу говори о оснивању НДХ, доношењу законодавства и кључним моментима за геноцид који ће се касније догодити. Изложба је у Суботици привукла пажњу великог броја грађана, а

КОМЕНТАР: Стипе Фрушкогорац и погром Албанаца у Србији

14. мај 2019.

Има један кућерак у Срему и у њему – Стјепан Месић. У викендици Александра Попова на Фрушкој гори, чувени мртвозорник СФРЈ учествовао је на конференцији о антифашизму наводећи да се „Јасеновац и Блајбург не смеју изједначавати“. Сасвим природан став, рекло би се, али је неприродно то што га изриче баш Стипе. Ево једног подсећања како је током говора у Аустралији, почетком деведесетих, баштинио тековине борбе против Трећег рајха: – Немамо ми Хрвати коме да се извињавамо. За разлику од других ми смо два пута победили. Први пут 10. травња 1941, када су нам силе Осовине признале државу (НДХ), а други пут после рата када смо се са победницима нашли за

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

14. мај 2019.

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу

13. мај 2019.

„Новости“ у манастиру Света Ана, у шуми крај Дарувара у Хрватској, где живи наша монахиња. У Новом Саду завршила енглески језик, радила као преводилац. Замонашила се у Грчкој, после 12 година пожелела да се врати Надомак села Доња Вријеска, близу Дарувара у Хрватској, у шуми, налази се православни манастир Свете Ане из 15. века. Ова прелепа готичка грађевина до упада Османлија припадала је католичком реду Светог Павла (павлинима), да би је, урушену и покрадену, почетком 18. века обновили православни монаси из манастира Пакре. Данас ту живи мати Герасима, замонашена у Грчкој, која је, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, из црногорског манастира дошла пре годину дана. Живи са вучјаком Реом, окружена