arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Pale: Prikazani filmovi o stradanju u Jasenovcu, Pokolju i Holokaustu

16. jul 2020.

Na Palama je sinoć, povodom Dana pobjede nad fašizmom, prikazani filmovi „A, Bog je ćutao“, „Sunce i žica“ i „Krst od krvi“, scenariste, režisera i književnika Sime Brdara, koji govore o stradanjima u Jasenovcu, Pokolju i Holokaustu. Direktor Kinoteke Republike Srpske Snežan Lalović rekao je novinarima da filmovi koji su prikazani govore o nesreći Srba, Jevreja, Roma i svih koji su završili u jasenovačkim logorima. – To je nešto što bi trebalo prikazivati češće, kako bi ostalo upamćeno, ne zbog neke mržnje, nego jednostavno da znamo šta nam se dešavalo. To je istorijsko pamćenje na osnovu kojeg gradimo budućnost – naglasio je Lalović. On je istakao da je Simo Brdar bez

Hrvati u školi uče o Diani Budisavljević

10. jul 2020.

Film o spasavanju srpske dece od NDH uvršten u nastavni program u susednoj državi. Preporuka ministarstva da ga vide đaci od 13 do 18 godina. Film „Dnevnik Diane Budisavljević“, o hrabroj ženi koja je u vihoru rata spasavala srpsku decu, uključen je u nastavni program u Hrvatskoj i moći će ga videti učenici već naredne školske godine. Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske ocenilo je da film rediteljke Dane Budisavljević ima jasnu vaspitnu-obrazovnu ulogu i preporučilo nastavnicima da ga, u okviru projektnog dana, prikažu učenicima starim od 13 do 18 godina. Ovaj potresni igrano-dokumentarni film istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je

Mastilović: Neozbiljno je upotrijebiti riječ genocid, a ne pomenuti Jasenovac

8. jul 2020.

Dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović izjavio je da kultura sjećanja ne može i ne smije biti kultura kratkog i selektivnog pamćenja i naglasio da je neodgovorno olako upotrebljavati riječ genocid, a ne pomenuti Jasenovac, Jadovno, Brod na Drini, Garavice, hercegovačke jame bezdanice i ostala stratišta. Nakon što je profesor Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Zlatiborka Popov Momčinović na N1 televiziji rekla da se „ono što se desilo ne naziva pravim imenom, a postoji međunarodna presuda da je riječ o `genocidu` u Srebrenici“ i da određenim strukturama smeta da to javno priznaju, Mastilović je istakao da su stavovi izneseni u toj emisiji lični stavovi Momčinovićeve, a ne

Dragan Popović: Revizionizam Srđe Trifkovića ili o broju stradalih Srba u Jasenovcu

8. jul 2020.

Reagovanje povodom publikovanja “naučne“ polemike Srđe Trifkovića u časopisu Istorija 20. veka. Prilog je objavljen na engleskom jeziku, a pod naslovom: “Ustaški zločini, srpske žrtve, brojevi i politika: ka racionalnoj raspravi“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222).          Od početka tekuće godine srpski, medijski prostor, preplavljen je revizionističkim tekstovima kojima se na nenaučan i tendeciozan način prekraja istorija dvadesetog veka i razara kultura sećanja. Reč je prevashodno o srpskim revizionistima koji svojim tekstovima u istoriografiji i publicistici sizifovski pokušavaju da „demistifikuju“ i „rasvetle“ skoro zaboravljeni Genocid koji je izvršen nad Srbima tokom Drugog svetskog rata, na prostoru dezintegrisane Kraljevine Jugoslavije, a posebno na teritoriji marionetske

FILIP RODIĆ: Bolest, a nije korona

6. jul 2020.

Svaki put kada pomislim da me ne mogu više iznenaditi, prvaci “druge Srbije” me demantuju. Dok Samardžić opravdava Jasenovac, Čongradinova tvrdi da vlast u Srbiji epidemiju koristi za nastavak “genocida” nad novopazarskim Bošnjacima. Kolumnisti opozicionog tabloida Danas (epitet “tabloid” u ovom slučaju nije moj nego Dragana Đilasa) odavno su nadaleko čuveni po svom razuzdanom (auto)šovinizmu. Taj šovinizam je nekad autošovinizam, a nekada je čist, pravi šovinizam, blistav poput dijamanta, jer njegovi nosioci nisu Srbi, iako su građani Srbije i iako su u ovoj državi ostvarili sve što imaju u životu. Kao da se utrkuju iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, ko će otići dalje u pljuvanju naroda čiji

Čudesna životna epopeja od ustaškog logora do Skupštine Srbije: „Ispričaću svima turobnu istinu“!

29. jun 2020.

Prvom sednicom novog saziva Skupštine Srbije predsedavaće Smilja Tišma.Ne samo zato što je najstarija. Ova čast ukazana joj je i zato što je pobedila užase dečjih logora Nezavisne Države Hrvatske i Jasenovac. Lični je svedok velike istorijske tragedije srpskog naroda. Iako nije član stranke, SPS je pozvao ovu penzionerku da bude na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, jer je ova žena – simbol pobede. Rođena je kaže, najverovatnije 1931. ili 1932, ne zna, jer je sve spaljeno, ali dobro se seća detinjstva. Sa starijim bratom i dve mlađe sestre, preživela je ustaške logore u koje su ih odvodili dva puta. Od logora do Skupštine Srbije „Iznenadili su

Independent: Fašistički pokret u Hrvatskoj ponovo u usponu

26. jun 2020.

Tokom Drugog svetskog rata, domaći fašistički pokreti širom Evrope pridružili su se nacističkoj Nemačkoj u vršenju genocida i zločina protiv čovečnosti nad manjinama u njihovim zemljama. Hrvatska ustaška organizacija bila je jedan takav pokret, piše britanski Independent navodeći da je u toj zemlji na delu istorijski revizionizam koji ustaški pokret često predstavlja kao patriotski. U takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, nacističko-marionetskoj državi stvorenoj 1941. godine, fanatično-nacionalistički pokret ustaša na čijem čelu je bio Ante Pavelić svirepo je ubio stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja, kao i mnoge Rome i hrvatske antifašiste. Već neko vreme svedoci smo raširenog pokušaja rehabilitacije ustaša karakterišući njihov pokret i njegove članove kao patriote, a ne

Nikola Milovančev: O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (II)

26. jun 2020.

O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (2). Piše: Nikola Milovančev U Hrvatskoj je zauvek izbegnut popis naših žrtava, jer je januara 2012. taj popis preuzela Rimokatolička crkva. Slovenci su dokazali da se i sada mogu (barem približno) izbrojati žrtve Drugog svetskog rata. Zašto samo u Srbiji pojedinci uveravaju javnost da je to nemoguće, da su prepreke nepremostive? U periodu od 1998. do 2005. održavani su skupovi „Dijalog povjesničara/istoričara“, koje je organizovala Fondacija Fridrih Nauman. Na tih deset susreta velika pažnja posvećena je žrtvama u ratovima na jugoslovenskim prostorima u XX veku, a najviše izlaganja (pedesetak) odnosilo se na razdoblje Drugog svetskog rata; najaktivniji u obradi ove

Savo Štrbac: Tompsonov glas u hrvatskoj kampanji

25. jun 2020.

Pošto su stavovi opšte sednice VPS obavezujući za niže sudove, Tompson će ustaški pozdrav i dalje moći legalno da izvikuje na koncertima u Hrvatskoj. Odluka opšte sednice hrvatskog Visokog prekršajnog suda (VPS) da ustaški pozdrav „Za dom spremni” (ZDS) nije protivzakonit kad ga u pesmi „Bojna Čavoglave” uzvikuje njen autor Marko Perković Tompson, koja je obnarodovana 3. juna ove godine, ponovo je uzburkala ponajviše hrvatsko društvo, a prelila se i na ostatak bivše SFRJ. Kako je ustaški pozdrav došao na opštu sednicu najvišeg prekršajnog suda u Hrvatskoj? Iako je Tompson pomenutu pesmu komponovao još početkom rata devedesetih i iako ju je izvodio bezbroj puta na koncertima, a još više puta

Nikola Milovančev: Muk

19. jun 2020.

O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (1). Piše Nikola Milovančev Nekadašnji vodeći hrvatski statističar je pre tri i po decenije ocenjivao da je broj žrtava u Jasenovcu bio viši od šest stotina procenata do hiljadu i dvesta procenata u odnosu na brojeve koje danas iznose pojedinci u Beogradu i Zagrebu. Neobično velika razlika, zar ne? Revizionisti pokušavaju već više od trideset godina da iznesu procene broja žrtava u logoru Jasenovac i uopšte u Jugoslaviji 1941–1945. koje su manje od stvarnih. Oni kritikuju i drastično smanjuju ocene broja žrtava ustaškog logora u Jasenovcu iznesene odmah posle kraja Drugog svetskog rata, koje su iznosile 500.000 do 700.000 žrtava

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Srboljub Živanović: Povodom polemike V. Đ. Mišine i S. Antonića

18. jun 2020.

Gospodin Antonić je potpuno u pravu kada se zalaže da grobovi jasenovačkih mučenika, bar u Beogradu, budu obeleženi. Memorijalni centar na jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini Planira se već dugo vremena izgradnja Memorijalnog centra na Jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini kod Kozarske Dubice. Razgovarao sam pre dve godine sa tadašnjim predsednikom Republike Srpske, gospodinom Miloradom Dodikom, o ovom centru. Rekao sam mu da je kamen temeljac koji je položio za taj novi centar sada zarastao u korov i da više niko ne zna gde se nalazi. Tada mi je obećao da će učiniti nešto da dođe do izgradnje tog centra. Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je u svom govoru

Aleksandar Nedić: Pet godina bez odgovora vlasti na zahtev za obeležje ubijenim Srbima u Jasenovcu

18. jun 2020.

Obeležje ovim ubijenim ljudima treba da postavi država Srbija, a ne neka NVO ili SLS. „Zadnjih pet godina, SLS pokušava od nadležnih vlasti Srbije i Beograda da dobije dozvolu oko postavljanja spomen ploče leševima ubijenih Srba u Jasenovcu, koji su rekom Savom plutajući došli do Beograda. Ti leševi, zakopavani su na obodima beogradskih grobalja, centralnom, topčiderskom i novobeogradskom“, rekao je Aleksandar Nedić za naš portal. Leševi koji su izvađeni na levoj obali Save, pošto je tu bila vlast endehazije, ukopavani su na Konjskom ostrvu (Malom ratnom ostrvu). Pošto nemačke vlasti u Srbiji nisu dozvoljavale da se govori o zločinima u NDH, samim tim insistirali su da se izvučeni leševi tajno

Ranko Gojković: O Jasenovcu u Slovenskoj enciklopediji ili Prilog polemici prof. Antonića sa „stručnjakom“

17. jun 2020.

Tekst je pisan na ruskom jeziku, namenski za Slovensku enciklopediju i ovo je prva publikacija na internetu. Prvu polovinu 2020. godine javni diskurs Srbije kao da obeležavaju „stručnjaci“. Ta nazovi struka uspela je da uhapsi ceo jedan narod zbog navodne pandemije, da zabrani Srbadiji da zbog navodne brige za život ne mogu da proslave Vaskrsenje Hristovo kao simbol pobede života nad smrću. A glavni „stručnjak“ bi da zabrani Novaku Đokoviću da misli svojom glavom, pa mu preporučuje da misli njegovom. Već sam napisao u jednom svom tekstu da glavnom „stručnjaku“ (koji je dokazao nestručnost još u svinjskom gripu pre desetak godina, oštetivši svojom nestručnošću državu za milionske svote), ne verujem

Slobodan Antonić: O brojevima i pokolju – odgovor Mišini

14. jun 2020.

Ako ne možemo dostojno da obeležimo srpska stratišta i grobišta po NDH 2.0, šta nas sprečava da to uradimo u Beogradu? Deo odgovora su naše bezumne mape uma. A deo je, izgleda, i „struka“. Na moj članak Jasenovac u Beogradu reagovao je Veljko Đurić Mišina tekstom Odgovor Slobodanu Antoniću ili kada nešto ne znaš, pitaj one koji znaju. Mišina i ja se, očigledno, razlikujemo u shvatanju javnog zadatka inteligencije. On misli da je glavni zadatak intelektualca da čuva znanje o nekoj temi. Svako ko hoće o toj temi nešto da zna ili kaže u javnosti, treba najpre da se obrati „čuvaru znanja“, a ovaj će mu preneti šta o tome

Vladimir Kecmanović: Dan mrmota titoiste Rebita

9. jun 2020.

Nije istina da sadašnje komisije FCS-a cenzurišu jasenovačku temu – jedna od tih komisija dodelila je sredstva projektu „Dara iz Jasenovca“. Ko stoji iza permanentne kampanje „razotkrivanja drugosrbijanske zavere koja onemogućuje snimanje filma o Jasenovcu“ Kao u srpskoj verziji filma „Dan mrmota“, koja je sa platna i sa televizijskih ekrana prešla u stvarnost, u ovdašnjim medijima već godinama traje permanentna kampanja „razotkrivanja drugosrbijanske zavere koja onemogućuje snimanje filma o Jasenovcu“, pri čemu se ne dopušta mogućnost da takav film može da snimi bilo ko do Lordan Zafranović i da može da bude snimljen po bilo kom scenariju do po gotovo pola veka starom scenariju Arsena Diklića. Naravno, jeste skandalozno što

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA