arrow up

Ко је био Др Милан Булајић?

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

Феђа Димовић (БС): „Теци реко“ осветљава део заташкане историје

Великомученички логор Јасеновац, наше највеће гробље у коме је сатрвено више од 700.000 православних Срба, наш највећи град под земљом је симбол свеукупног страдања – Покоља* српског народа на територији злочиначке НДХ од 1941.. до 1945. Феђа Димовић; Фото: Никола Зајц / Јадовно 1941. *Покољ је систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог Светског Рата од сране Независне Државе Хрватске на целој њеној територији, којом је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на том подручју, пише на почетку спота за песму „Теци реко“. Београдски синдикат опевао је геноцид над Србима у својој новој песми „Теци реко“, заједно са Павлином Радовановић, див – девојчицом

Драган Чавић

Усвајањем Декларације враћамо барем дио дуга онима који страшно пострадаше од стране Хрватске државе прије више од 70 година

Уводно обраћање народног посланика Драгана Чавића, на 7. редовноj сjедници Народне Скупштине Р. Српске поводом Приjедлога Декларациjе о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима. Бања Лука, 21.октобар 2015.године Даме и господо народни посланици, За народе Републике Српске, данас jе jедан од оних дана коjи се намећу као историjски и коjи то заиста и jесу. Коначно jе дошао дан, у оквиру обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом, и 70 година од нестанка фашистичке и геноцидне Независне државе Хрватске, да се jедан парламент jасно одреди о погрому почињеном током Другог свjетског рата над Србима, Јевреjима и Ромима, народима коjима jе усташка Независна држава Хрватска намjенила и проводила политику

Мучно ницање Каменог цвета

Деценију и по после рата Јасеновац је био последње стратиште у Европи које још није било ни означено а камоли споменички обележено што је изазивало фрустрацију родбине страдалих и негодовање дела партизанских бораца. „Питање обележавања јасеновачког логора уништења, негде на прелазу из педесетих у шездесете године, постало је наједном прилично вруће. Падало је у очи да је Јасеновац вероватно последње стратиште у Европи које још није било ни означено, а камоли споменички обележено. Штавише, трагови су били скоро сасвим затрвени… Шикара је увелико била преузела власт над просторима некадашњег логора, па се полако претварала у неку врсту прашуме на подводном тлу.” То је резиме стања овог крвничког логорског комплекса петнаестак

ЈАСЕНОВАЦ – Памтимо да не осудимо своју децу да им се понови!

Колико је Јасеновац стравична појава историје можда се понајбоље схвати када се види колико је језив утисак оставио на доктора Гидеона Грајфа, јеврејског историчара који је специјализован за Холокауст. Када се Јеврејин који је растао са причама о Шои шокира, мислим да би то требало да натера сваког да се замисли. Ако ни то није довољно, треба нагласити да је немачки генерал Хорстенау изразио у својој књизи потребу да повраћа када је крочио у логор и видео призоре побацаних дечијих лешева од којих се леди крв у жилама. Он је записао дословно: ,,Највеће од свих зла мора бити Јасеновац, који ниједан обични смртник не може појмити.’’ Овај мистичан, готово метафизички

Најстрашнија књига на свијету

Читао сам једном приликом о енглеским средњовјековним законима, који по неким тврдњама ни данас нису укинути, а којима се прописује начин усмрћивања код осуђених на смрт. Од облика тортуре је зависило колико ће дана протећи до смрти осуђеног. Међутим, без обзира на варварски поступак, ово морбидно штиво се уз мало самоконтроле може пробавити. Оно на што сам наилазио у свједочењима о усташким оргијањима тек сам дјеломично могао поднијети. Десило се да у опсежнијем тексту прочитам само пасус-два, понекад ме као из засједе изненади ужасан детаљ у опису страдања неког мученика, а постоје и такви описи који се у пристојном друштву не могу ни испричати. Но, све је то већ познато,

ПРЕКРАЈАЈУ УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЕ ЕВРИМА ИЗ ЕУ: Управник спомен-подручја Јасеновац о одлуци да због ревизије историје поднесе оставку

НИШТА више од оног што сам рекао када сам дао оставку не могу у овом часу да кажем, рекао је Иво Пејаковић за “Новости” поводом неопозиве оставке на место управника Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац. Јурица Керблер – Од сталног дописника Новости ЗАГРЕБ Напомиње само да је оставку дао Министарству културе које је надлежно за ову установу, али да није упознат са тим каква је била реакција. – Ја сам на отказном року који траје 30 дана и до тада ћу радити послове управника – објаснио је за наш лист. Повод са оставку био је текст историчара Владимира Гајгера, који је демантовао податке са интернет страница Јавне установе у Јасеновцу да

Умањивање  усташких злочина

Свако подсећање на страдање Срба у Јасеновцу наставља да изазива бурну реакцију код Хрвата.    Пише: Саша Недељковић Хрватска је упутила протесну ноту Црној Гори због најаве да ће председник скупштине Андрија Мандић са политичким представницима Срба  предложити резолуцију о Јасеновцу, као реакцију на резолуцију у Сребреници, која је била у припреми. У својој ноти Хрватска влада изражава  „забринутост због чињенице  да се спомен на жртве Јасеновца политизује и злоупотребљава за унутрашња политичка надметања у Црној Гори,  те ставља у контекст расправа о резолуцији Генералне скупштине УН о комеморацији геноцида у Сребреници, с којом није ни у каквој политичко-историјској вези, и то на начин који не доприноси искреном изражавању пијетета према

АРХИТЕКТА ПОКОЉА НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Ужасне размјере покоља на подручју гдје је НДХ имала потпуну власт најбоље се виде у Мостару, гдје је од априла до октобра 1941. године број Срба са 5.000 пао на 852. Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић прописао је 13. маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено два милиона Срба, десетине хиљада Јевреја и Рома и отворен пут за геноцид над њима. НА ПОЧЕТКУ РАТА У НДХ ЖИВЈЕЛО 1.848.000 СРБА Та наредба је била правни основ хрватских усташких власти за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Убрзо је отворен концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани, бацани

Преживео ликвидацију у Јасеновцу маја 1945.

Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца. Мане је успио да дође код четника колашинске бригаде и да опише своју трагедију и трагедију осталих четника који су спаљени у крематоријуму концем априла мјесеца 1945. године. „Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалаца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се попео на

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Ко то бјежи од Геноцида у Јасеновцу?

Дакле, питање за Владу Црне Горе, с обзиром на „ажурност“ око осталих „резолуција“, кад ће резолуција о Геноциду у Јасеновцу? „Јуче је премијер Спајић поменуо Јасеновац, нисам га поменуо ја, нити сам имао намјеру да преко јасеновачких жртава изједначавам, вагам сребреничке жртве нити да упоређујем, а нити је упоредиво оно што се десило у Јасеновцу и оно што се десило у Сребреници. И зато сам позвао премијера Спајића, ако стварно жели да допринесе помирењу, и ако стварно жели да скине стигму са српског народа која нам се црта и која нам се печатира претходних година, ето му прилика, а сам ју је предложио“, казао је током трибине у Српској кући

Илић: Доња Градина – највеће стратиште српског народа у Другом свјетском рату (ВИДЕО)

У недјељу, 12. маја у Доњој Градини биће обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Уз присуство званичника Српске и Србије, очекује се око 15.000 грађана, укључујући и велики број школске дјеце. Драгослав Илић, историчар Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица рекао је да је Доња Градина највеће стратиште српског народа у Другом свјетском рату. – Доња Градина је усташама служила за извршење масовних злочина и покопавање жртава – рекао је Илић. Истакао је да је постојао читав низ бестијалности над жртвама. – НДХ је спровела геноцид над Србима, Јеврејма и Ромима – рекао је Илић. Истакао

Сандра Благић: Душо моја, боли ли те неправда?

Боли ли те душо моја, што ти бар капелу нијесмо подигли? Да никне капелица, да ти бар свијећу запалимо. Да запалимо свијеће за безимену дјецу , за мајке и баке, деке и очеве, стричеве, ујаке, комшије… Душо моја, боли ли те неправда? Душо моја,под црницом земљом, боли ли те ћутање? Боли ли те умањивање броја покланих, недокланих, у Саву бачених мученичких душа? Боли ли те тишина у Доњој Градини? Или волиш што се чује само цвркут птица? Боли ли те што се окупимо само једном годишње да ти мученичку земљу цјеливамо? Да ли те боли што те спомињемо ријетко или скоро никако? Pијетко само пред изборе или кад се неки поени

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.