Razgovarala Nataša Jovanović U vreme kada mešovita katoličko-pravoslavna komisija zaseda na temu lika i dela Alojzija Stepinca u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, jedan dokument koji svedoči o tome da je ustaška elita u trenutku sloma NDH odlučila da poverljive spise preda na čuvanje nadbiskupu Alojziju Stepincu baca novo svetlo na istorijske događaje. Zašto je vrh NDH odlučio da baš Stepinac bude čuvar tajne? Da li je on bio jedini čovek koji je po formalnom prestanku postojanja NDH mogao da nastavi sa sprovođenjem politike Vatikana? Konačno, da li su nesprovođenjem istrage o sadržaju osam škrinja koje je, na zahtev Ante Pavelića, Ministarstvo spoljnih poslova NDH predalo Zagrebačkoj nadbiskupiji, komunisti učestvovali u zataškavanju,

Na dan Svetih mučenika jasenovačkih, zajedničkim molitvama u pohodu najvećem srpskom stratištu Najsvetiji su mučenički oreoli! Stojimo na svetom tlu, toliko svetom za sve Srbe,  da bi svaki Srbin i pravoslavac ovde trebalo da pristupi bosih nogu iz poštovanja prema stradalačkom mestu, i jasenovačkim mučenicima Ovogodišnji pohod Jasenovcu, Donjoj Gradini, potom, mučeničkim srpskim selima, Drakulić, Draksenić, Bijeli Potok, ostaće upamćen po izuzetnoj posećenosti, ali i posvećenosti monaštva, sveštenstva i pravoslavnih vernika Danu svetih mučenika jasenovačkih. Pamtiće se dugo ponovo oživljena nacionalna tuga posetom crnom srpskom stratištu. Sećaćemo se molitvene i liturgijske atmosfere koja je bila prisutna od prvog trenutka, kada se „Lastrin” autobus uputio prema teritoriji Hrvatske, i BiH, do

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović još jednom je nedvosmisleno potvrdila da je ostrašćeni ustaša i srbomrzac! Kitarovićeva je poručila da u Jasenovcu neće skinuti ploču sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“, pod kojim je u Drugom svetskom ratu pobijeno više od 700.000 Srba! Šefica hrvatske države istakla je da neće dopustiti vređanje „branilaca koji su se borili za slobodnu Hrvatsku“. Kitarovićeva je, verovali ili ne, čak optužila Srbiju da Hrvatskoj „nameće teret ustaštva“?! Napad na Beograd Prema Kolindinim rečima, ne postoji zakonski osnov za skidanje skandalozne ustaške table u Jasenovcu. – Ploču u Jasenovcu ne možemo samo tako ukloniti, ako je ni zakon ne zabranjuje! Ploča nije usmerena na ono

Na put smo krenuli uz molitvu u malom Hramu svetog Save na Vračaru i toplo vreme koje nas je ispratilo, a tamo nas je dočekala hladnoća, vetar i kiša koja je neprestano padala ceo dan. Na dan Svetih mučenika jasenovačkih, u četvrtak 13. septembra 2012. godine, autobus ispred Svetosavskog hrama u Beogradu je bio znak da nas je Gospod spojio sa namerom da hodimo putevima mučenika. Ovog puta – jasenovačkih. Na put smo krenuli uz molitvu u malom Hramu svetog Save na Vračaru i toplo vreme koje nas je ispratilo, a tamo nas je dočekala hladnoća, vetar i kiša koja je neprestano padala ceo dan. Pored mesta gde se nalazio

Kako je moguće da nečija biografija produkuje materijal i zločinca i sveca? Da li su njegove pristalice i oponenti toliko ušančeni u svojim rovovima mišljenja da je bilo kakav dijalog bespredmetan ili ga neki čak i slave upravo zbog zločina koji mu se pripisuje? Nesporno je da je Stepinac kontakte s Pavelićem održavao dok je Jugoslavija još uvek bila u ratu sa Nemačkom. Takođe, više puta je javno u panegiričkim besedama slavio Pavelića i NDH. Nakon što je u Hrvatskoj zabranjeno ćirilično pismo i zatvorene sve škole SPC, Stepinac u svojim beleškama kao pozitivnu osobinu Pavelića ističe da u svemu ide naruku Rimokatoličkoj crkvi, kao i da neće tolerisati SPC.

Zagreb — Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da se sporna ploča u Jasenovcu ne može samo tek tako ukloniti, prenosi „Jutarnji“. U Jasenovcu je u čast poginulih pripadnika HOS okačena ploča na kojoj se nalazi ustaški izraz „Za dom spremni“. Kitarovićeva navodi da se ploča ne može tek tako ukloniti ako je ni sam zakon ne zabranjuje. „Ploča nije usmerena na ono što se dogodilo u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu, što duboko poštujem. Ako smo pravna država, onda poštujemo svoje zakone. Ukoliko je statutom HOS-a to bilo regulisano godinama, a pre toga toga nisu reagovali ni moji prethodnici niti prethodne vlade, zašto sad to najednom postaje problem.

Beatifikacija Alojzija Stepinca jedan je od ključnih momenata rehabilitacije ustaškog pokreta Piše: Ljuban Karan Danas je skoro nemoguće naći Srbina koji misli da bi Alojzija Stepinca trebalo proglasiti za sveca. Isto tako je nemoguće naći Hrvata privrženog crkvi za koga Stepinac već nije svetac i pre proglašenja. Tako ni zasedanje Mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije u Novom Sadu nema mnogo smisla. Komisija bi trebalo da utvrdi ulogu Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, a unapred se zna da će se obe strane držati svojih argumenata i da kompromisa neće biti, jer ga je ustvari nemoguće naći. Jedino ako papa Francisko razmišlja drugačije od svog prethodnika,

U  pripremi za  razaranje  tadašnjeg Varšavskog ugovora, katolički  su  propagandisti osmislili kampanju „izjednačavanja“ totalitarnih  režima  fašizma i komunizma u Evropi, pravdajući  je „demokratskom potrebom suočavanja sa mračnom prošlošću“. Iza ovako zvučnog naslova, podmuklo se krila planirana rehabilitacija nacizma i fašizma, jer su mnoge evropske zemlje četrdesetih godina prošlog veka aktivno učestvovale u tadanjim „nestašlucima“, a posle dokazanih istina na Nirnberškom procesu, morale su da se vešto pokriju ušima. Hrvatski katolički fratri u Narvalu (Kanada), u toj  su ideji, videli mogućnost da nadgrade već početnu bravarovu postavku o „izjednačavanju“ ustaša i četnika, koji su počinili zločine nad našim „narodima i narodnostima“ . Brojni naručeni „borci za istinu“ raspisaše se o „četničko-partizanskim

Pre samo nekoliko dana u Novom Sadu je održan još jedan sastanak mešovite katoličko-pravoslavne komisije koja treba da rasvetli ulogu i odgovornost kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu. Svrha Komisije je da se predoče verodostojni i prvorazredni dokumenti koje svaka strana ima i da se na osnovu njih razvije diskusija i time približe stavovi obe strane. Međutim, nakon dvodnevnog susreta, javnost je bila uskraćena za izjave predstavnika, pošto je dogovoreno da se sa zaključcima ne izlazi u javnost sve dok se ne završi rad Komisije. Direktor Muzeja genocida Veljko Đurić smatra da je veoma loše što srpska javnost izuzetno malo zna o celokupnom procesu koji se vodi, pogotovu ako se ta slika uporedi sa situacijom