Разговори представника Римокатоличке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о надбискупу загребачком и кардиналу др Алојзију Степинцу, започети на иницијативу папе Франческа (и дискретном контролом његовог специјалног изасланика Бернарда Ардура, председника ватиканског Одбора за историјске науке), били су повод бројним текстовима у штампаним медијима, причама у телевизијским програмима и на неколико трибина у Србији. Аутори и гости, част изузецима, углавном су слаби познаваоци теме јер су се, судећи по њиховим намерама, руководили максимом да је важније огласити се у јавности него допринети расветљавању тамне стране поменутог надбискупа. У свим тим приликама помињан је дневник који је надбискуп лично писао или је то повремено и уз благослов чинио његов секретар.

У Подгорици ће 7 и 8. јуна, бити одржано пето засједање Мјешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, а тема овог скупа биће однос послијератне комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од претходна четири, јер постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан, пише данашња „Политика“. Српску православну цркву у Подгорици представљаће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је и домаћин овог засједања, затим митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Аргументе српске стране износиће и амбасадор и стални изасланик Србије при

ПОВОДОМ НЕДАВНИХ СКРНАВЉЕЊА СРПСКИХ ЦРКАВА У ХРВАТСКОЈ Идеологија усташтва, на којој је почивала Независна Држава Хрватска, темељи се на највишим вредностима Римокатоличке цркве. На тој идеологији и на тим вредностима стварана је етнички чиста римокатоличка држава, каква је данас Република Хрватска. Већина данашњих Хрвата римокатолика уверена је да је њихова држава створена по божјој вољи чијем стварању су се радовали Исус Крист (Исус Христос) и Блажена девица Марија (Богородица) Загребачки надбискуп, доктор филозофије и теологије, блажени Алојзије Степинац, који, поред осталог, одређује српско-хрватске односе већ деценијама је светац хрватских римокатолика, преостаје да његово светитељство буде потврђено и у Ватикану. Он је, како је недавно изјавио хрватски кардинал Јосип Бозанић, оријентир

Чак су и хрватски еколози загазили у усташку иконографију… У току је ревизија истине о концентрационом логору Јасеновац, једном од најстрашнијих логора у Другом свјетском рату… Политичари звиждућу Томпсонове пјесме у страху да не изгубе бирачко тијело.. Приредио: Ненад ТАДИЋ Хрватско друштво је током 2017. године наставило са усташизацијом дневног живота, а свакодневни „инциденти“, увредљиве прозивке на националној или вјерској основи, ксенофобија и величање усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ постали су /све мање полемично/ опште мјесто у јавности. Чак су и хрватски еколози загазили у одбрану усташа. Посланик у Сабору генерал Жељко Гласновић поручио је тако грађанима Хрватске на протесту еколошких удружења у центру Загреба да „сви морају бити –

Уочи новог састанка Комисије за испитивање улоге загребачког надбискупа остају бројне дилеме. Папа Фрања треба да “откључа” тајна документа о злочинима у време НДХ. Кључни акти стигли у Рим 1941. из Загреба ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Важни документи који откривају шта се догађало у време постојања НДХ и откривају улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца и даље су неприступачни, а увид у њих има само врх Ватикана. Ово, за “Новости”, потврђује више чланова Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, основане на иницијативу папе Фрање у циљу расветљавања улоге кардинала Степинца у драматичним догађајима у којима је усташки режим побио ститине хиљада Срба, Јевреја и Рома, те

Током Акције Диане Будисављевић (тако се звао подухват), водила се детаљна картотека са свим доступним подацима о деци која су изведена из логора. У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године, преживјели затвореници Јасеновца, најужаснијег логора смрти који је постојао током Другог свјетског рата, одлучили су се на пробој јер је било јасно да их чека нож или метак. Од преко хиљаду учесника пробоја, преживјело је нешто више од стотину. Данас ни њих ни оне који су имали мање среће од њих, те скончали на стравичан начин, не може запасти стубац у медијима, а да не буду искориштени за нечији интерес. Броје им се крвна зрнца, доводе се у

Хрватски режисер Јаков Седлар, аутор фалсификата „Јасеновац – истина“, у коме је изнио низ историјских лажи у покушају да рехабилитује усташки режим, постао је посебни савјетник за културу ректора Универзитета у Загребу Дамира Бораса. Седлар је жестоко критикован и тужен због фалсификата које је користио у раду на филму о концентрационом логору Јасеновац. На Седларов рад бурно су реаговали бројни стручњаци – историчари, представници српске и ромске заједнице у Хрватској, као и Центар „Симон Визентал“, који се бави нацистичким злочинима. Тај центар упозорио је да Седлар својим филмом „срамотно жели да промијени историју Независне Државе Хрватске и да негира размјере ужасних злочина почињених у концентрационом логору Јасеновац“. Кривичну пријаву против