Херцеговина Архиве - Страница 9 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Херцеговина » Страна 9

Сага о Предојевићима: Мајци цркву, себи џамију, а стрица под гомилу

4. фебруар 2019.

Пет стотина година, с кољена на кољено, у Билећи се препричава једна дирљива и узбудљива прича, епска али истинита драма, о мајчиној љубави, отетом сину јединцу, силном турском јунаку, себичном ђеверу, стрицу, кнезу, суровој казни, цркви и џамији. Предојевићи су билећки Еп о Гилгамешу, херцеговачка Одисеја и Илијада, заветно писмо о Приметној гомили у Пријевору где су столовали средњовековни српски властелини. Кад су Турци стигли у Херцеговину народ је постао раја и свој јад и чемер могао је да упамти и забиљежи само у камену и усменом предању. Других мјеста имао није. Сунце је било већ високо кад су чобани подно Дубовца видјели колону како промиче кроз Кртине испод Грабовица

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

29. јануар 2019.

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

РАНКО ГОЈКОВИЋ: Божићна радост и туга

26. јануар 2019.

Напомена аутора: Радост Рождества Христовог знали су да помуте безумници и на најрадоснији хришћански празник. Текст о страдању србског села Придворица у Херцеговини, на Божић 1942. године, написао сам пре 5-6 година, на наговор србског великана Предрага Драгића Кијука пошто сам му испричао историју о тим догађајима и у знак сећања на усопшег оца који се цео живот надао да ће дочекати да се обнови црква у страдалном селу Придворици. Господ је удовољио тој његовој жељи, дочекао је освећење храма у Придворици… Ко је имао среће да као дете осети неописиву радост Рождества Христовог у неком српском селу, уз распиривање бадњака и дочекивање полазника са житом, устајање у зору и

Јама Радача крије најмање 200 тијела

3. децембар 2018.

У jами Радача, код Мостара, налазе се посмртни остаци 200 до 300 лица српске и бошњачке националности убиjених током рата, а њихову ексхумациjу опструишу поjедини локални моћници, пише „Глас Српске“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. октобра 2015. године. Саговорник близак Институту за нестала лица БиХ навео jе за оваj лист да jе та масовна гробница заливена бетоном и прекривена смећем да би се заметнуо траг злочина. „Тачно се зна ко jе успио да сприjечи ексхумациjу тих тиjела коjу су тражила српска удружења породица несталих“, истакао jе таj извор, не желећи да прецизира детаље. Како лист пише, у Тужилаштву БиХ нису ни

Четнички злочини у Херцеговини

22. новембар 2018.

Ко о чему, Радош Бајић о „мученику, родољубу и патриоти” ђенералу Дражи Михаиловићу. Његова вечита инспирација! („Моравац у Херцеговини”, 17. новембра). Повод, боље рећи изговор за величање ове личности аутор је нашао у свом присуству на отварању Дома културе у Невесињу, именованом по Небојши Глоговцу, то јест у чињеници да је овом прерано преминулом глумцу поверио улогу Драже у ТВ серији „Равна гора”. О овој теми полемисао сам са Радошем Бајићем на страницама овог листа крајем маја и почетком јуна, после његове жалопојке што није добио средства да сними још 40 епизода „Равне горе” у којима би, каже, показао и доказао сву величину и епску узвишеност равногорског покрета. Обећао сам

Херцеговци у Србији : Чиме је Паљетак заслужио Шантићев шешир?

14. новембар 2018.

ХЕРЦЕГОВАЧКА УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ СПКД ПРОСВЈЕТА – ОДБОР У МОСТАРУ. Изнeнађени одлуком мостарског одбора СПКД Просвјета, да награду Алекса Шантић на овогодишњим Шантићевим сусретима, додели хрватском академику Луки Паљетку, представници херцеговачких удружења у Србији осећају потребу да поставе одређена питања, са надом да ће отклонити дилеме које је оваква одлука у њима изазвала. Чини нам се најблаже речено непримереним, после свега кроз штa је наш народ прошао са комшијама у двадесетом вијеку, да награда са Шантићевим именом буде додељена хрватском песнику. Познато је да је Мостар са својом Српском православном општином, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века био прави културни и привредни центар православних Срба у Херцеговини,

Винарија у Херцеговини годинама продаје вино које на етикети има лик Анте Павелића

12. октобар 2018.

Једна винарија из Широког Бријега у Херцеговини годинама продаје вино „поглавник“, које на етикети има лик Анте Павелића, хрватског фашистичког лидера из Другог светског рата и ратног злочинца. Вино „поглавник“, што је била Павелићева титула у време НДХ, по узору на Дуче у фашистичкој Италији или Фихрер у нацистичкој Немачкој, продаје се у мањим количинама, искључиво путем приватних наруџби. Божо Пињух, власник винарије „Златна капљица“ из Широког Бријега, рекао је за БИРН да вино продаје скоро искључиво у Хрватској и да током 15 година није имао никаквих проблема, иако су медији често писали о њему. Он је рекао да је регистрован и да има све потребне папире, преноси „Фонет“. Пињух нема проблем, јер закони БиХ нису дефинисали фашистичке организације, а употреба таквих симбола није

70 година од колонизације Херцеговаца у Клек: Остао жал за каменитим селима подно Леотара

24. септембар 2018.

Кад у Клеку, у срцу Баната, „зажубори“ ијекавица, са свим украсима говора који се чује под требињским платанима, јасно је да разговарају људи пореклом са херцеговачког крша које је давна колонизација довела на војвођанску равницу, да ту живе обећани бољи живот. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. новембра 2016. године. Тако, „по херцеговачки“, разговарају Неђо Видачић и Бранко Ковач, добродржеће старине, који су, пре 70 година, „возовима без возног реда“, стигли у Клек, где су и данас, као пензионери, комшије. Први је загазио у десету деценију живота, други му је за петама. Обојица – што је знак добре горштачке генетике – и данас возе бицикл и,

Црква за спаљену дјецу – сјећање на усташке злочине из 1941. године у селу Љубљеница

3. септембар 2018.

У селу Љубљеница код Стоца, сада општина Берковић у Републици Српској јуче је парох дабарски и столачки јереј српске православне цркве Александар Гајић освештао спомен-цркву подигнуту у знак сећања на тридесет двоје Срба које су усташе погубиле на Велику Госпојину 28. августа 1941. године. Живе су их спалили. У Љубљеници је живело укупно 45 Срба и сви су били из породица Вукосав и Гело. На Видовдан 28. јуна 1941. године, усташе из Љубљенице и околних села све затечене Србе затворили су у две куће, издвојили 10 одраслих мушкараца и одвели их. Увече, истог дана, усташе су одрасле мушкарце убиле на јами Барев до. Њиховим женама, међутим, говорили су како су

Отворена изложба „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“

10. август 2018.

У склопу пројекта “Караван части – Солунци говоре потомци памте”, синоћ је у просторијама парохијског дома у Гацку отворена изложба четрдесет фотографија „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“, употпуњена аутентичним музејским експонатима везаним за Први свјетски рат. На почетку вечери испред „Културикса“, организатора пројекта, обратио се глумац Срђа Бјелогрлић, који је подсјетио на првобитну идеју пројекта и захвалио се свима који су помогли у његовој реализацији. Истакавши да је прошла скоро све српске земље, изложбу је отворио историчар, Милан Никчевић. „Драго ми је припадам овој малој групи људи која је смогла снаге да у овој значајној годишњици – стогодишњици од завршетка великог рата, покуша да овдје у Гацку

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

8. август 2018.

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме „у част страдалим Бошњацима“ у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

Гацко: Освештано спомен – обиљежје

7. август 2018.

Свештенство Гатачких парохија са игуманом Манистира Голије освештали су данас новосаграђено спомен-обиљежје на коме су исклесана имена 153 погинула борца Војске Републике Српске одбрамбено-отаџбинског из Гацка. Прије освештања споменика које је дјело архитекте Ранка Окуке у храму Свете Тројице служен је парастос погинулим борцима, постројавање припадника Гатачке бригаде и изнесене су ратне заставе. Начелник општине Гацко Милан Радмиловић открио је споменик и у обраћању присутнима изразио задовољство јер је завршено спомен-обиљежје које се како каже градило годину дана. „Споменик је дуг према једној великој генерацији која је уградила животе у темеље Републике Српске“, рекао је Радмиловић и напоменуо да је споменик већином финансирала ова општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске

Међугорје, Брдо указања (Фото Никола Тркља)

Бискуп мостарско-дувањски: Указања Госпе у Међугорју су неверодостојна

24. јул 2018.

Мостар – Мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић поручио је апостолском визитатору за Међугорје, пољском надбискупу Хенрику Хосеру, да сматра да су указања Госпе у Међугорју „неверодостојна”, објавила је та бискупија. „Месни ординаријум… на темељу бројних испитивања не сматра веродостојним ниједно ‘указање’, ниједну поруку, ниједну тајну, ниједну пергамену. У та неверодостојна указања ‘међугорског феномена’ укључена су и она наводна у првих седам или 10 дана 1981”, пише у саопштењу Мостарско-дувањске бискупије које преноси Хина. Наводи се да је Хосер раније рекао да је он именован искључиво за пасторално деловање у Међугорју и да његов задатак служи учвршћивању јединства Цркве. Пензионисани надбискуп Варшаве и Прага јуче је службено ступио на дужност на коју

Место усташког покоља Срба ускоро под окриљем Ватикана

21. јул 2018.

Бивши пољски надбискуп Хенрик Хосер, којег је папа Фрања именовао апостолским визитатором за Међугорје, одржаће у недељу прву мису у том месту у Херцеговини, чиме ће бити озваничено да Ватикан под своје окриље ставља ово «свето место» за католике пошто верују да се ту указала Богородица. Сарајевски портал Кликс наводи да је Хосеров главни задатак побољшање рада свештеника са ходочасницима и да су његова овлашћења врло широка па ће вероватно утицати и на кадровска питања, за која је до сада био меродаван искључиво месни бискуп. Наводи се да то подразумева довођење нових, и то страних свештеника у међугорску жупу, али и утицај на избор жупника. Портал наводи да је Римокатоличка

Страдање монаха и манастира Житомислића од стране усташа 1941.

20. јул 2018.

Манастир Житомислић – Благовештења Пресвете Богородице из 15. века, припада Епархији захумско-херцеговачке и приморске Српске православне цркве. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. августа 2017. године. Прошлост манастира Смештен је у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен је 1563. године, за ктитора је имао чувену властелинску породице Милорадовић. У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима.