Обележавање 75 година од јунског антифашистичког устанка. Села из околине Гацка на оружје се дигла пре позива КПЈ и пре свих других покорених у Европи Диж`те се, браћо, на оружје; рађа се нови херцеговачки устанак! У зору 6. јуна 1941, овим покличем је Душан Мандић, лугар из села Нови Дулићи код Гацка позвао у прву побуну у Европи већ згаженој нацистичком чизмом. На овај одважни и храбри чин херцеговачих Срба, углавном солунских добровољаца, о коме су тада известили и Радио Лондон и Радио Москва, да би потом пао у вишедеценијски заборав, подсетиће сутра учесници свечане академија у Дому Војске Србије. Обележавање 75 година од првог антифашистичког устанка, почеће у недељу

Јама Радача Ексхумациjа из jаме „Радача“, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. „Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању“, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме „Радача“ почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами „Радача“, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Споменик устаницима У Невесињу сутра почиње дводневно обиљежавање 140 година од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“, наjавио jе данас предсjедник Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова Миленко Савановић. Савановић jе подсjетио да jе први устанак против отоманске власти подигнут на териториjи Невесиња 1875. године, а да jе његова посљедица био Берлински конгрес 1878. године. Он jе навео да jе друга „Невесињска пушка“, позната као „Улошки устанак“ почела 1882. године нападом на жандармериjску станицу у Улогу. „Непосредни повод овог устанка био jе `воjни закон` о обавезном служењу воjног рока младића из БиХ коjи су били дужни да бране границе тадашње Хабзбуршке монархиjе“, рекао jе новинарима у

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изразио jе боjазан да приликом ексхумациjе у jами Радачи код Мостара неће бити пронађени посмртни остаци убиjених Срба, као што jе то био случаj и у раниjим ексхумациjама у сараjевским насељима Алипашино поље и Бућа поток. „Разлог томе jе што се Тужилаштво БиХ налази под великим притиском бошњачких политичара коjи свим средствима настоjе да намире недостаjући броj од 8.372 наводно убиjених Бошњака у Сребреници“, рекао jе Митровић Срни. Он jе подсjетио да бивша Комисиjа Републике Српске за Сребреницу ниjе утврђивала броj убиjених Бошњака у Сребреници, већ jе само упоређивала спискове несталих на основу извора различитих удружења.

Јама Радача Специjалистички алпинистички тимови Сипе, МУП-а Републике Српске и Федералне управе полициjе интензивирали су активности на ексхумациjи jаме Радача код Мостара и у наредним данима могли би доћи до дубине од 70 до 80 метара, гдjе се очекуjе проналазак посмртних остатака више жртава, углавном српске и бошњачке националности. Тимови су досад стигли до дубине од 60 метара. Потрага за посмртним остацима jе изузетно отежана због чињенице да су тиjела коjа су бачена у jаму, ради скривања доказа, посипана грађевинским отпадом и разним другим материjалима, као и експлозивним направама, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Процес претраге jаме води се под надзором Тужилаштва БиХ, а ископавању jе присуствовао и шеф Одjељења

На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. Парастос у Мостару Фото: РТРС Оваj злочин никада ниjе расвиjетљен. На мосту, на риjеци Буни, запаљене су свиjеће и спуштено цвиjеће, у знак сjећања на страдале Србе из долине Неретве.  Као нестали води се 97 Срба, а у спомен-костурници у Невесињу налазе се посмртни остаци 52 жртве коjе би требало да буду идентификовани, неке чак из размjена током ратних деjстава. 15. jун се обиљежава и као дан

У Невесињу jе обиљежена двадесет трећа годишњица формирања Невесињске бригаде Воjске Републике Српске. Прошла jе тежак ратни пут. У темеље Републике Српске живот jе уградило 475 бораца, а више од хиљаду рањено. На спомен-обиљежjе положено jе цвиjеће и запаљене свиjеће. Невесиње: Помен за бригад  Створена jе самоорганизовањем, од двиjе jединице, након протjеривања српског становништва из долине Неретве. Са Другом лаком бригадом, на сjеверу, бранила jе око 23о километара фронта. Воjно способни, кажу борци, тражили су распоред и ратна задужења. Ранко Продановић, бивши командант Невесињске бригаде присjећа се jунаштва и преданости бораца: „То jе карактеристика Невесиња, степен мобилизациjе био 98 одсто“. У току рата граница одбране ниjе помjерена. На Бригаду су