У суботу 16. jула у Руми jе одржан други по реду Сабор Билогораца, на коjем се у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ окупило нешто више од сто учесника. Већ при иницирању и оснивању овог удружења током 2008. и почетком 2009. године, Сабор Билогораца замишљен jе као средишње мjесто на коjем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре чиjа jе главнина данас у Републици Србиjи, дио у Републици Српскоj и државама насталим од бивше Југославиjе, а броjне породице расиjане по свим континентима изузев Анктартика. Дио учесника Сабора на заjедничкоj фотографиjи Сабор ниjе само мjесто цjелодневног дружења и конвенционалног излета и забаве у шта приjете да се изроде скоро сва слична окупљања

Milan Bastašić Prva do sada izdana knjiga o kontinuitetu stradanja srpskog naroda Bilogore i Grubišnog Polja Autentična svjedočanstva o genocidu – Spisak žrtava 26/27. aprila 1941. – Spisak jasenovačkih žrtava 1941-1945. sa šireg područja Grubišnog Polja – Iseljavanje Srba u međuratnom periodu – Razgovor s knjigom „Vila bilogorska’ – Fotodokumentacija DA SE NE ZABORAVI! Gdje možete nabaviti knjigu? Knjiga je dostupna u formatu Acrobat PDF: Milan Bastašić: Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.Acrobat PDF dokument, 15.516kB Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991. – sadržaj Uvod Istorijski kontekst i njegov uticaj na uže geografsko područje Događanja pred prvi i drugi svjetski rat Pregled događanja na prostoru istočne Bilogore 1941. i 1942. godine Geografski

На данашњи дан приjе 70 година, свега двиjе седмице након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/, на подручjу Грубишног Поља у западноj Славониjи ухапшено jе 504 лица српске националности, од коjих се 487 никада ниjе вратило. „Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу `ђурђевдански устанак`, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са `емигрантима`, шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником“, рекао jе Срни предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић, чиjих су двоjица дjедова и стриц били међу ухапшенима, коjи се никад нису вратили. У договору са тамошњим повjереником МУП-а НДХ адвокатом Луjом Стахуљаком

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега. „Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то