Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену. “Сједио сам код своје куће у Селишту. Људи су у селу и околини били заплашени јер су колали гласови да усташе убијају Србе изнад 16 година. Били смо сви на опрезу. Сваког су дана долазиле нове вијести о хватању и убијању. Говорило се да су сад овдје, сад тамо не¬кога убили. Али ми ништа поуздано нисмо знали, и људи нису вјеровали да су гласине истините. 26. јула 1941. године изненада су упале усташе у

Кла­ње више од 1.200 не­ду­жних Ср­ба у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це тра­ја­ло је шест да­на и шест но­ћи, а ме­сто стра­вич­ног зло­чи­на ни­је обе­ле­же­но 75 го­ди­на рошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави. Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду. На 75.

Парастос страдалим Србима у глинскоj православноj цркви Антифашистичка лига Хрватске одала jе пиjетет убиjеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморациjа поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана jе у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мjесту некадашње православне цркве у коjоj су од jула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краjа. Парастос jе предводио свештеник Српске православне цркве Слободан Дракулић, а положене су и руже испред Спомен-дома изграђеног 1969. године, саопштено jе из Антифашистичке лиге Хрватске. Представник Антифашистичке лиге Драго Пилсел напоменуо jе да су „света мjеста“ повезана обиљежjима вjере, завjета и ходочашћа. „Ваљало би да мjесто Цркве Пресвете

На православном гробљу у Глини jучер jе одржана jе комеморациjа за готово 400 цивила, наjвећим диjелом Срба, убиjених у усташком покољу у ноћи с 12. на 13. маj 1941. године Комеморациjи, коjу jе организирало Виjеће српске националне мањине Града Глине, присуствовало jе 50ак грађана. Парастос су служили свештеници Миле Ристић из Топуског, Саша Умичевић из Петриње и Слободан Дракулић из Глине. Међу окупљенима су били и Милан Бакшић, градоначелник Глине, његов замjеник Ђуро Стоjић, Боро Ркман, замjеник жупана Сисачко-мословачке жупаниjе, те предсjедница градског ВСНМ-а Љуба Врга с члановима Виjећа. Виjенац jе у име Српског народног виjећа положио Бранко Јуришић, водитељ уреда. Након парастоса, присутнима се обратио протоjереj Ристић, рекавши да

На данашњи дан 10. маjа 1941. и 1942. године у два наврата страдало jе од усташа преко 400 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.   Глина – Хађер, 11. и 12. маjа 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружjа 375 глинских Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Градско виjеће града Глине 21. октобра jе дониjело одлуку коjом се забрањуjе обиљежавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.   Црква у Глини                                                                       Фото: РТРС На мjесту гдjе jе стаjала глинска црква у коjоj су поклани Срби, више се неће смjети палити свиjеће и полагати виjенци. Због ове одлуке на Дан људских права, одржан jе мирни протест на коjем су нападнути и вриjеђани Срби. Наша екипа посjетила jе Глину. Прилог Денисa Боjићa.   Извор: РТРС

У Глини су вербално нападнути и вриjеђани Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мjесту, гдjе jе 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у коjем jе звjерски убиjено 1.500 Срба, саопштено jе из Епархиjе горњокарловачке. „Учеснике скупа су вербално напали и вриjеђали поjедини суграђани. Чули су се повици `Цигани`, помињали су `тракториjаду`, Шешеља и друго, док jе локална полициjа стаjала по страни, не чинећи ништа да атак сприjечи“, наводи се у саопштењу. Из Епархиjе истичу да се вербални напад догодио jуче на Међународни дан људских права, коjи, као и у многим случаjевима, за Србе у Хрватскоj представља „само jош jедан