arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Усташе кољу Србе

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 1. септембра 2016.године. … Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен. Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту

Убијени Срби

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. августа 2016.године. … Када су их у ноћи почели везивати, Никици (Самарџији, једином преживелом у масакру глинских Срба, 13. маја 1941. године – нап. С. Л.) је одмах било јасно да су то припреме за одвођење из затвора али није знао куда. У вријеме пријевоза камионом од затвора према Петрињи почео је смишљати што и како направити да побјегне када то није успјело у затвору. Пажљиво је проматрао куда их возе и када су од Јукинца дошли до Прекопе и ту

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

Глина стара Глинска црква

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. августа 2016.године. Проглашење НДХ 10. априла 1941. године Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ… У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт

Љубан Једнак и патријарх Павле

Љубана клали 1941, истерали га 1995, а сада баш ту славе

„Новости“ у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања „Олује“. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима „србосјецима“, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, „пажљиво“

glinska-crkva-foto.jpg

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница  Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

Глина (илустрација)

Протојереј глинске цркве: Нигде није лако бити Србин

Ни у Београду, ни у Глини није лако бити Србин, само су искушења различита и трудимо се да будемо све то што није лако, првенствено људи, па потом Срби, каже протојереј епархије Горњокарловачке Слободан Дракулић у разговору за „Танјуг“ на месту некадашњег Спомен дома, у знак сећања на злочин почињен над Србима јула 1941, а данас Хрватски дом. Највећи масовни злочин над цивилним становништвом ван концентрационих логора у Европи, према речима Дракулића, десио се у православној цркви Пресвете Богородице у Глини 1941. године, након формирања НДХ када је убијено 1.764 Срба. Недуго након што је извршен тај злочин и сама црква је порушена и спаљена, а једино што је остало

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат’ жив

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио ниjе био наjброjниjи по жртвама, али jе био наjстрашниjи по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.          

Мјесто страдања и заједничка гробница на православном гробљу Совињак у Горњем Таборишту, снимљено липња 1961. Године

Споменик који је преживио репризу 1941.

Прича о једном од спомен-обиљежја на Банији прича је о пропасти једне и настанку нове државе: 1977. подигнут је импозантан споменик с текстом – ‘У 1941. год. усташе-издајници хрватског народа и слуге фашистичког окупатора учинише страшан злочин над недужним народом из Горњег Таборишта. Од издајничке руке и на свиреп начин падоше 254 жртве фашизма’ Горње Табориште – У јесен 1947. године, са око милион чланова, основан је Савез бораца народноослободилачког рата (СБНОР, касније СУБНОР), који је од почетка био друштвено-политичка организација створена да буде главни креатор, агитатор и чувар службеног сјећања на рат југославенских комуниста. Најважнији задатак ове организације у вези са изградњом сјећања на рат било је уређивање гробова и

Glinski_Gesk.jpg

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен   Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Дoсaд нeпoзнaтa фoтoгрaфиja свeчaнoг пoсвeћeњa Бoгoрoдичиних звoнa из 1932. гoдинe

Пoсвeћeњe у Глини

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

Kaкo су рушили зajeдницу

‘Нoвoсти’ дoнoсe историјске извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Глина: - парастос (Архив) Фото: СРНА

Вечерас комеморативни скуп Србима побијеним у глинској цркви

У Глини ће вечерас бити одржан комеморатвини скуп поводом 76 година од усташког злочина почињеног у глинској православној цркви над Србима из тог краја, најављено је из Српског народног вијећа. Покољ над Србима из Глине, Чемернице, Топуског, Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и Трепче усташе су починиле у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. Комеморативни скуп убијеним биће одржан у 18.00 часова на мјесту некадашње православне цркве, односно испред Спомен-дома који је 1995. преименован у Хрватски дом. Српско народно вијеће придружило се дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем мјесту православне цркве, односно мјесту злочина, врати назив Спомен-дом. Иницијатива је и да спомен-дом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.