arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сјећање на гаравичке жртве (ФОТО)

6. август 2017.

Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе. Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику. Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранислав Боренови, као и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука. У Гаравицама су и представници Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941“, Завичајног удружења „Уна“, Удружења

Сва деца са ове фотографије страдала су од усташке руке

Истину отргнути од заборава

6. август 2017.

Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомене о злочину над српским народом током Другог светског рата, кажу у Удружењу поштовалаца жртава усташког злочина 1941. године на Гаравицама код Бихаћа Бихаћ – „Што год будемо мање спомињали Јасеновац, највећа стратишта српског народа током Другог светског рата у БиХ, Шушњар и Гаравице, друга страна ће чешће и јаче истицати Сребреницу и злочине над муслиманским народом”, рекао је Владимир Лукић на оснивачком скупу Удружења поштовалаца жртава усташког злочина почињеног 1941. године на Гаравицама код Бихаћа. – Не тражимо освету. Хоћемо само да сачувамо успомену и истину о злочину над српским народом, највећем током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Ми на то

Гаравице код Бихаћа

Помен гаравичким жртвама

6. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа данас ће бити обиљежено 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Обиљежавању, које организује Завичајно удружење „Уна“, присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, а у име Народне скупштине Републике Српске, народни посланик Владо Глигорић. Према програму обиљежавања, у 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова биће служен помен на српском, јеврејском и ромском језику. Обраћање званичника предвиђено је у 12.15 часова, а обилазак хумки и полагање цвијећа у 12.30 часова, најављено је је из Народне скупштине. Почетком Другог свјетског рата 1941. године у Гаравицама

Гаравице

Сутра помен гаравичким жртвама

5. август 2017.

Завичајно удружење „Уна“ обиљежиће сутра у Гаравицама код Бихаћа 76 година од страдања више од 12.000 људи бихаћког краја, које су у љето 1941. године побиле усташе. Предсједник Удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић рекао је Срни да су Гаравице мјесто масовног погубљења, гдје је 1941. године убијено више цивила него што је град Бихаћ имао становника 1949. године, када је постављена спомен-плоча. „На спомен-плочи није било ниједног имена страдалог. Стајале су ријечи `Са трајном успоменом на 12.000 невино и звјерски убијених Срба од стране усташких зликоваца`“, додао је Стојисављевић. Он је додао да је ово велико губилиште слабо познато и запостављено, а свијест о злочину и размјерама покоља који је хрватска

Парастос на Гаравицама Фото: РТРС

У недјељу помен за стадале Србе, Јевреје и Роме у Гаравицама (ВИДЕО)

3. август 2017.

У Гаравицама код Бихаћа, у недјељу, 6. августа, биће служен помен за више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома, који су прије 76 година убијени у усташком погрому. Код спомен подручја биће одржан и историјски час. Гаравице су након Јасеновца и Јадовна, мјесто са највише убијених Срба у Другом свјетском рату. Према званичним подацима тадашњих југословенских власти, усташе су, за само седам дана убиле 12.000 Срба. Процјењује се да је број убијених и већи јер су поједине породице у том покољу нестале, и њихове жртве није имао ко да пријави. Мјесто масовног страдања Срба не смије бити заборављено и убудуће би требало више пажње посветити култури сјећања на ово мјесто, поручили су

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

29. јул 2017.

Бањалука – Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

Усташе славе изнад лешева

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

20. април 2017.

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Промоција књиге Мирослава Максимовића “Бол” у среду 26. априла у Беграду

20. април 2017.

„Четрнаест сонета који чине књигу М. Максимовића су најпре постављени на подлогу коју обликује путописно-документарни текст „Миострах: трагом предака“ а потом претворени у потресно уметничко сведочанство о једном важном тренутку из породичне и националне историје. Тако је и постало могуће да сонет не буде поприште песниковог артизма већ резултат настојања да се поезији врати моћ да сведочи о ономе што је дубоко трагично.“ Р. Микић Драги пријатељи, разговори теку. Дођите, будите с нама. Среда, 26. Април у 19.00 мала сала СКЦ  МИРОСЛАВ МАКСИМОВИЋ: БОЛ Учествују: Александар Јовановић, Радивоје Микић, Нeмања Каровић и аутор Уредник и модератор: Весна Капор — Весна Капор уредник говорне редакције Форум Студентски културни центар Краља Милана

У Бањалуци промоција књиге „Злочин над злочинима“

23. фебруар 2017.

У четвртак, 23. фебруара 2017. у 19.00 часова у Банском Двору у Бањалуци одржаће се промоција нове књиге Мире Лолић – Мочевић под насловом „Злочин над злочинима“. У филму Злочин над злочинима, о логорима за дјецу основаним у Независној држави Хрватској  свједочила су дјеца логораши , и говорили академик Василије Крестић и историчар Јован Мирковић. Трагом тог филма и с кратким освртом на документарне записе о стратиштима српског народа током Другог свјетског рата, Мира Лолић Мочевић је припремила књигу под насловом: Свједочим Злочин над злочинима чији је саставни дио и ДВД са истоименим филмом. Поред аутора књиге на промоцији ће говорити: Добрила Кукољ, предсједница Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке,

Staro_Sajmiste_001.jpg

То је ствар свих нас

21. фебруар 2017.

Присуствујемо ли, ових дана, још једној обмани намењеној српској глави тако наклоњеној светој истини о једнакости сваке невине жртве? И не само једнакости. Јер кад смо у групи са другима ми стајемо на зачеље, па и кад смо најбројнији не стављамо се на чело. Немам ни ја дилему, свака невина жртва је жртва вредна пијетета. Само имам неки осећај да српске невине жртве далеко заостају у том свеопштем изједначавању у свеколиком уважавању. Природно је разумети патњу других, али природно је, ваљда, да те ране и сузе твога рода највише боле. Или је то погрешно уверење. Погледам иза себе и око себе и шта видим? Споменик над највећим српским градом под

(Фото: М. Ђорђевић)

Сонети враћају у живот претке

17. јануар 2017.

Можда је дошло време да Срби, као друштво – без негативних осећања, стваралачки, озбиљно и са самопоштовањем, као неки други народи, у сличној ситуацији – успоставе темељнији однос са геноцидом који су претрпели, као елементом свог идентитетског памћења Књига „Бол” Мирослава Максимовића (1946), коју је објавила „Чигоја штампа”, плод је породичне драме из Другог светског рата. За њу је песник знао од детињства, али у породици о њој није разговарано – и због мајчине трауме, и због „братства и јединства”. А онда, све се распало, и држава грађена на лажним темељима. Аутор је смогао снаге да, недавно, оде и пронађе јаму Безданицу, у коју је у августу 1941. бачена читава

Књига „Ореоли и сенке“

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке“

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

Служен помен гаравичким жртвама

6. август 2016.

У организацији Завичајног удружења „Уна“ данас је у Гаравицама код Бихаћа служен помен поводом 75 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја које су у љето 1941. године побиле усташе. Парастос гаравичким жртвама служио је Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Атанасије, након чега је одржан историјски час, извршен обилазак хумки, те прислуживање свијећа и полагање цвијећа. Предсједник Одбора за обиљежавање страдања „Гаравице 1941. године“ Небојша Куштриновић изјавио је Срни да постоји идеја да се на овом стратишту подигне капела са ознакама крста, те са знаком Рома и Јевреја. „Капела би била мјесто на којем би путник намјерник могао прислужити свијећу и положити свијеће“, истакао је Куштриновић.

garavice-stratiste.jpg

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

6. август 2016.

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве. У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца. Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА