Гаравице Архиве - Страница 4 од 7 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Гаравице » Страна 4

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

28. јун 2021.

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и „пакује у своју подсвест“. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје „истина“. Ваљда понесени комуниколошким

Гаравице – подземни град са више од 14.500 српских жртава

6. септембар 2020.

Предсједник Одбора “Гаравице 1941.” Небојша Куштриновић рекао је да су Гаравице код Бихаћа “подземни град Срба” у којем лежи више од 14.500 невиних српских жртава. “Скривана истина о Гравицама увјерила нас је у чињеницу да чак ни професори историје нису знали истину о овом мјесту”, истакао је Куштриновић новинарима послије парастоса у Гаравицама. Куштриновић је истакао да се историја понавља ономе ко не поштује ту учитељицу живота, што важи и за српски народ у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. Он је поносан на чињеницу да Удружење “Гаравице 1941.” није само већ су комплетне институције Републике Српске стале уз њихове напоре да ово мјесто не би било заборављено. Чедо Бањац из Босанског Петровца

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

22. јул 2020.

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

„Модерно“ и морбидно: Одложен концерт на месту где су усташе побиле на хиљаде Срба и Јевреја

13. мај 2020.

Град Бихаћ предузео је крајње чудну кампању како би промовисао природне лепоте и историјску заоставштину – организује музички фестивал, ни мање ни више, него на стратишту Гаравице, на коме су у Другом светском рату усташе убиле на хиљаде Срба и Јевреја. Кампања коју је покренула Туристичка заједница града Бихаћа, у сарадњи са Инисом Бихићем, на Фејсбук страници ове организације представљеним као једним „од првих уметника бихаћке електронске сцене“, могла је да буде оцењена као изузетно модерна, иновативна и креативна, да се један њен део не одвија и на стратишту Гаравице, трећем највећем стратишту Срба у Другом светском рату. Концерт урбане музике на стратишту Гаравице Идеја Туристичке заједнице Бихаћа је да

Бихаћ: Снимали спот на Гаравицама (ФОТО)

12. мај 2020.

Електронска музика на стратишту из Другог свјетског рата. Туристичка организација града Бихаћа снимила је спот на стратишту Гаравице и томе се похвалила на својој Фејсбук страници. – Протеклих неколико дана приводимо крају пројекат којег реализује у сарадњи са Инисом Бахићем, пиониром електронске музике у граду Бихаћу. Замишљени концепт је управо онај који приличи овој врсти музике, искористити амбијентално савршенство природе попут заласка сунца и укомпонирати са историјским грађевинама и споменицима и на тај начин допријети до урбане публике која је константној потрази за музичким сетовима који се снимају у таквим несвакидашњем амбијентима. Одабрали смо три локације – плато Цркве Светог Анте падованског, бранич кулу средњовјековног града Соколац, те Меморијални парк

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

31. октобар 2019.

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

Бокан: ДА ЛИ СТЕ МАКАР ЧУЛИ ЗА ГАРАВИЦЕ, ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА СВИХ ВРЕМЕНА?

3. септембар 2019.

Сви знамо за побијене у њујоршким ”кулама близнакињама”, за страдалнике модерних џихадиста у Паризу, за мртве у Вијатнаму и Камбоџи, за Улофа Палмеа и Зорана Ђинђића, браћу Битићи, Славка Ћурувију и Милана Пантића, па чак и за неразрешено убиство певачице Јелене Марјановић…, али, у исто време – да ли смо уопште чули за Гаравице код Бихаћа, језиво место где је од крволочних хрватских и муслиманских усташа страдало преко 12.000 невиних српских цивила (британски извори наводе за неколико хиљада већи број жртава). С тим што је међу тим српским страдалницима било и много дечице, несвесне због какве би то ”кривице” они требало да буду преклана, а и зашто се не сме

Срби огорчени због забране обиљежавања Покоља* у Гаравицама

1. септембар 2019.

Све док се питање великог прилива миграната не ријеши, на подручју Унско-санског кантона све манифестације јавног карактера биће отказане, а међу њима и одржавања комеморативног скупа у Гаравицама код Бихаћа, најављеног за 14. септембар, изјавио је за Радио-телевизију Републике Српске, министар МУП-а Унско-санског кантона, Нермин Кљајић. Срби након овакне одлуке оштро реагују сматрајући да је за одржавање 78. годишњице усташког злочина у Гаравицама код Бихаћа, почињеном над више од 12.000 Срба у Другом свјетском рату, требало да буде више разумијевања и да је за овај догађај требало да буду обезбијеђени одговарајући услови. Срби убијени на једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату заслужили су достојанствени помен, а не

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

29. јул 2019.

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

25. јул 2019.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Гаравице: Стратиште 12.000 Срба

5. јул 2019.

Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и канали различитих дужина и дубина. У Бихаћу су прво покупљени најугледнији и најбогатији Срби 20. Јуна 1941. и побијени послије три дана мучења у злогласној кули. У Капетановој кули су Срби довођени и мучени, тучени и мрцварени, да би потом били одведени на стратиште и на монструозан начин убијени. Муслимани

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

27. мај 2019.

У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“ Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА