Do danas nije zvanično poznato koliko je ljudi stradalo za 11 nedelja 1999. godine Ni posle dve decenije od bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, žrtve NATO agresije nisu prebrojane. Do danas nije zvanično poznato koliko je ljudi stradalo za 11 nedelja 1999. godine. Nezvanični podaci govore da je poginulo oko 2.500 civila, među kojima 89 dece, i oko 1.000 vojnika i policajaca dok je 12.500 ranjeno i povređeno. S druge strane, Fond za humanitarno pravo dokumentovao je stradanje 754 osobe. Četvoro poslanika poslaničkog kluba PS-NSS-USS, koji su deo vladajuće koalicije, zato, dostavili su Skupštini Srbije predlog o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava NATO agresije, koja bi utvrđivala broj

U prištinskoj skupštini sprema se rezolucija s ciljem da se krivica za zločine prebaci na Beograd i spreči mogući kompromis Komisija kosovske skupštine pripremila je nacrt rezolucije u kojoj se od vlasti u Beogradu traži da „prizna genocid koji se na Kosovu i Metohiji dogodio od 1998. do 1999. godine“, kazni kriminalce i nadoknadi načinjenu štetu“?! Ovaj najnoviji potez albanskih predstavnika nastavak je niza besmislenih akcija, koje su kulminirale uvođenjem ekstremnih taksa na srpsku robu i upornim pokušajima da se svetu progura priča da je tokom sukoba silovano čak 20.000 Albanki, iako nadoknadu prima tek stotinak žrtava. Predstavnici naše vlade nemaju dilemu: ovakvi potezi sračunati su da bi se obesmislio

Stalno je govorio svojim roditeljima: „Šta ako ja ne idem, da dođe neko iz Subotice da mi brani prag kuće“ – rekla je Goranova supruga Jelena KO će da brani prag moje kuće, ako ne ja – govorio je Goran Raičević svojim najbližima pre nego što se za vreme NATO agresije na SRJ 8. aprila 1999. priključio ratnoj jedinici Prištinskog korpusa. Četiri nedelje kasnije, na današnji dan, na Đurđevdan, stigla je strašna vest da je snajperista terorističke OVK ugasio život slavnom atletičaru, višestrukom šampionu Balkana i Jugoslavije. Velika čovek, sportista, patriota trebao je 26. juna 1999. da proslavi 36. rođendan. ZASLUŽUJE PRAVI MEMORIJAL Goranu Raičeviću je ispred stadiona Partizana podignut

U granatiranju autobusa „Niš-ekspresa” poginulo je 46 putnika „Leži ugljenisano telo s podignutim rukama, prilaze da ga odnesu i kako ga dodirnu ono se raspadne. Ničeg nije bilo što nije sagorelo”, kaže Boban Sekulić, snimatelj RTV Priština. On je zajedno s kolegom Goranom Koprivicom, među prvima, došao na mesto zločina. Dok su dolazili i njih je gađala avijacija, preživeli su napad i nastavili, a Boban govori da je čuo zastrašujući huk treće bombe i da su se od njene detonacije otvorila vrata na njihovim kolima dok su bili u pokretu, a da je ambulanto vozilo nestalo i da su ga nekoliko trenutaka kasnije primetili survano ispod puta. Zlokobne eksplozije učinile

Dragiša (62) i Zorica (57) Petrović iz Gračanice žive samo da bi se sećali dvoje dece nastradale u Nato bombardovnju autobusa Niš-ekspresa 1. maja u Lužanu kod Podujeva Deca Petrovića, Nikola (17) i dve godine mlađa Marija, kao i njihova baka Smiljana (65), poginuli kada je Nato bomba pogodila autobus koji je saobraćao na relaciji Niš-Priština. Vraćali su iz Prokuplja, gde su bili u gostima. Nikola je za koji dan trebalo da proslavi sedmnaseti rođendan. Ali tog 1. maja 1999. godine, sa bakom i sestrom nije stigao u Gračanicu. Pogodile su ih Nato bombe koje su gađale autobus „Niš ekspresa“ u Lužanu kod Podujeva. Zorica (57) i Dragiša (62) Petrović iz Gračanice žive samo

U NATO bombardovanja Murina, jednom od najtežih zločina tokom agresije na SR Jugoslaviju, stradalo je šest civila, od čega troje djece U Murini će danas biti obilježeno dvije decenije od kada su se razorni projektili NATO pakta sručili na limski most i nedužne mještane ove varošice na sjeveru Crne Gore. Iz Organizacionog odbora za obilježavanje godišnjice, portalu IN4S su kazali da će ovaj datum zajedno obilježiti eparhija Budimljansko-Nikšićka i mjesna zajednica Mirino. „Liturgiju će služiti vladika Joanikije i mitropolit Amfilohije u 9 časova u hramu Sv. Petke u Murini, a opelo u 11 časova na spomeniku, gdje će govoriti Živadin Jovanović, vladika Joanikije i mitropolit Amfilohije“, kazali su našem portalu. U NATO bombardovanja Murina,

Sve je to patetična statistika”, graknuće uhranjena gomila perača krvi sa vetrobrana NATO-ovih letećih ubica. Ona ista beslovesna masa frenetičnih natofila čija će dobrodošlica Solani, Anri-Leviju i ostalim srbofobnim zagovornicima odstrela Srbije ostati upisana poput olimpijskih rekorda u disciplini podaništva zločincima i izdaji otadžbine Te noći, 29/30. april, naši tradicionalni prijatelji raketirali su Generalštab u centru Beograda. On, dežurni u Gradskom štabu civilne zaštite, pohitao je sa ekipom da spasava ranjene. Pažljivo izračunavši vreme, ubice su se vratile dvanaest minuta kasnije i bombardovale isto mesto. On je ostao bez obe noge i tla pod njima. Nisu mu davali mnogo šansi, ali je preživeo. Od njega i danas možemo učiti kako

U Banjaluci će danas biti otvorena izložba „Agresija u 78 slika“ beogradskog Kulturnog centra „Čukarica“, na kojoj će biti predstavljeno 78 fotografija koje su nastale od 24. marta do 10. juna 1999. godine, u vrijeme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Izložbu, čiji je autor foto-reporter beogradskih „Večernjih novosti“ Zoran Jovanović, organizuju Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica i Studentska organizacija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci. Osim Jovanovićevih, na izložbi će biti predstavljene i fotografije njegovih kolega iz „Novosti“ – Matije Kokovića, Miloša Cvetkovića, Gorana Šljivića, Dragana Milovanovića, Alekse Stankovića, Igora Marinkovića, Nikole Fifića, kao i fotografije foto-reportera Tanjuga Rade Prelića, saopšteno je iz Republičkog