На данашњи дан 1999. године за вријеме НАТО агресије на СР Југославију /СРЈ/ у сремском селу Буђановци срушен је амерички авион “Ф-117”, чиме је истовремено срушен и мит о његовој необоривости. Оборен је НАТО стелт авион “Ноћни соко” који је до тада извршио низ акција у Либану, Панами, Ираку и стекао ореол “невидљивог” и “необоривог”. Америчку летјелицу оборио је 3. дивизион 250. бригаде противваздухопловне одбране трећег дана од почетка НАТО агресије у 20.42 часа. Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и “малој техничкој иновацији” успјели да летјелицу погоде са земље. Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа “нева”, а јединицом која

Спустио сам гомилу ствари на земљу, пушку са метком у цеви сам и даље држао у рукама, запалио цигарету и загледао се у даљину, у планине које су нас окруживале. Долазио сам и ранијих година у те дивне пределе, док је још мир био, али сада сам некако другачије на те планине гледао. Деловале су ми некако огромне, непремостиве и опасне. Знао сам да из њихове утробе вреба смрт. Неки моји пријатељи су већ улазили у ту злокобну планину, у њену утробу и нису се вратили. – Шта се мислиш, носи ствари, чуо сам тихи глас свог командира, стајао је поред мене, затрпан својом опремом. -Идемо да се распремимо, напољу нема

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 18 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Укупна материјална штета Савезне Републике Југославије процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени. Одавање почасти жртвама Председник Владе Републике Србије Александар Вучић предводиће централну државну церемонију поводом обележавања годишњице Дана сећања на страдале у НАТО агресији, код Железничког моста са спомен-обележјем у Грделичкој клисури, саопштила је Влада Србије. Председник Владе ће, заједно са породицама страдалих у Грделичкој клисури 1999. године, положити венац и одати почаст свим жртвама НАТО агресије. Премијер ће се потом

Чланови и активисти Демоса као и сваке године на дан почетка НАТО бомбардовања кренули су да положе цвеће у касарни у Даниловграду, на место где је пала прва невина жртва агресије у Црној Гори, али их војска није пустила у круг касарне. На мети прве вечери НАТО агресије на Црну Гору били су касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара. У касарни у Даниловграду погинуо је војник Саша Стојић из Београда. Грађане и активисте Демоса, који годинама сваког 24. марта полажу цвеће на месту где је овај младић изгубио живот, дочекала је данас закључана капија. „Нисмо дошли

Свештеници Епархије бањалучке данас су у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служили молитвено сјећање на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске, Србије и Републике Српске Крајине. Молитвено сјећање поводом 18 година од почетка НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, већ шесту годину су организовали управа Саборног храма и Србско сабрање “Баштионик”. Предсједник “Баштионика” Предраг Адамовић рекао је новинарима пред почетак молитве да је осамнаеста годишњица од почетка бомбардовања СР Југославије својеврстан историјски час. “Веома је важно да памтимо 24. март, прије свега да га памте младе генерације које га нису доживјеле. То је важно због њих и њихове будућности. Од тога ће зависити многе наше одлуке које ћемо требати да

Већина грађана Србије не прихвата извињење НАТО због бомбардовања Србије пре 18 година, против је уласку у Алијансу Већина грађана Србије не прихвата извињење НАТО због бомбардовања Србије пре 18 година, против је уласку у Алијансу, иако као главни разлог те војне интервенције види у политици Слободана Милошевића, показало је најновије истраживање јавног мњења који је данас објавио Институт за европске послове. Резултати истраживања показују да је против чланства у НАТО 84 одсто испитаника и да је међу њима највише мушкараца и грађана млађих од 60 година. Чланство подржава 11 одсто, док је пет неодлучних. Извињење НАТО због бомбардовања прихватило би нешто мање од трећине грађана, четири одсто је неодлучно,

Слушао сам јуче и читав дан гледао како водитељке и новинари на српским националним телевизијама, дрхтавим гласом, пуним самилости и сажаљења, подсећају гледаоце у Србији на прву годишњицу терористичког напада у Бриселу. На велико страдање белгијског народа. Како је тај дан променио свет. Подсећање на Брисел, на националном сервису, од првих јутарњих вести до другог и трећег дневника било је вест дана! У реду. Тако и треба. Свака невина жртва је – само невина жртва. А тероризам је велико зло данашњег света. Управо због тога, што је свака невина жртва само – невина жртва, и што је тероризам велико зло света, једва чекам сутрашњи дан и 18-ту годишњицу злочиначког НАТО

Данас се навршава 18 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, до данас није нико одговарао нити је покренуто питање ратне одштете. Једино извињење стигло је прошле и претпрошле године од генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је рекао да жали због невиних жртава у бомбардовању Србије 1999. године, али се није извинио за НАТО агресију. Тадашња СР Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора, нападнута је под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу Аутономне Покрајине Косова и Метохије, а по

Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича машиновођа Бобан Костић, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури Ниш – Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича данас педесетогодишњи машиновођа Бобан Костић из Ниша, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури током НАТО агресије у Србији 1999. године. Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, идентификовано је 15 погинулих цивила,

У оквиру Војног музеја на Калемегдану постављене су лансирна рампа 5-П73 и ракете 5В27Д/У. Оне припадају борбеном комплету ракетног система С-125 (“нева” – САМ-3), којим је оборен авион Ф-117 током НАТО агресије 1999. године. Постављене су као музејски предмети који ће сведочити о поменутом догађају. Представљању експоната присуствовали су државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић, представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови борбене послуге 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране Војске Југославије који су оборили “невидљиви авион” и бројни посетиоци, саопштило је Министарство одбране. Државни секретар Нерић рекао је да “није лако сећати се тешких тренутака и отварати старе ране, јер постоје оне које никада не зарасту,

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обиљежиће у петак, 24. марта, 18 година од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију /СРЈ/ у знак сјећања на припаднике Војске Југославије, који су погинули бранећи своју домовину. Сјећање на овај догађај биће организовано у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Мојковцу, Беранама и Андријевици. “У петак у 11.00 часова, делегације Удружења положиће цвијеће на споменике борцима из 90-их у касарнама Војске Црне Горе у Подгорици и Даниловграду, на Тргу војводе Шака Петровића у Никшићу, на Тргу сердара Јанка Вукотића у Мојковцу, на платоу поред зграде Општине Беране и Спомен парку Књажевац у Андријевици”, наводи се у саопштењу Удружења. Удружење ће обиљежити 18 година од

После писања “Новости”, многи читаоци се јављају са жељом да помогну оболелом Милошу Јовановићу (38). Прва помоћ стигла од Хида Муратовића. Зову и саборци са Космета и најављују да ће га посетити Тужна судбина Милоша Јовановића (38) из забитог села Троштице код Новог Пазара, борца са Кошара, који се после повратка с ратишта тешко разболео због стреса доживљеног током борби на Космету, није оставила равнодушним читаоце “Новости”. Са мајком Росом (62), оболелом од карцинома дојке, и сестром Марином (38), која их тешком муком издржава, Милош живи у беди. Имају само краву и неколико кокошака. Кућа у којој су смештени није њихова, оронула је и испуцала. Немају воду, ни купатило. Понекад

Милош Јовановић из Троштица код Новог Пазара, без услова за живот. Од доживљеног стреса на Косову, тешко се разболео, често је и гладан. За хуманитарца Хида Муратовића Јовановићи један од најтежих случајева Тужна судбина војника и ратника који се на Косову храбро борио за своју отаџбину… У засеоку Троштице, удаљеном два километра од Белих Вода и магистралног пута Нови Пазар – Сјеница, у изнајмљеном и дотрајалом кућерку, склепаном од летава и блата, у беспућу и беди, живи породица Милоша Јовановића (38), војника и храброг борца на Кошарама, сада тешког болесника и невољника, кога су сви заборавили. Уз Милоша су његова мајка Роса (62), тешко оболела од карцинома дојке. Сестра Марина