Svim aktivnostima oko utvrđivanja istine o posledicama bombardovanja 1999. godine na životnu sredinu i ljude rukovodiće Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Svim aktivnostima oko utvrđivanja istine o posledicama bombardovanja 1999. godine na životnu sredinu i ljude, koju je pokrenulo više od 100 stručnjaka, od fizikohemičara do lekara, rukovodiće Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine. To je zapravo i prvi institucionalni korak posle više od godinu dana javne kampanje o posledicama bombardovanja, dogovoren na prvom sastanku ministara u Vladi sa predstavnicima Inicijativnog odbora za utvrđivanje istine o posledicama NATO agresije. Ministri zdravlja, zaštite životne sredine i odbrane, Zlatibor Lončar, Goran Trivan i Aleksandar Vulin, razgovarali su sa sedmoro predstavnika Inicijativnog

General Vladimir Lazarević, prvi put po izlasku iz Haškog suda, o bombardovanju 1999. godine. Alijansa za 78 dana na našu zemlju bacila više bombi nego Hitler u Drugom ratu Protiv srpskog naroda i države NATO je 1999. godine vodio nuklearni i hemijski rat niskog intenziteta. Za tih 78 dana NATO je na našu zemlju sa mora, iz vazduha i kosmosa bacio više bombi nego Adolf Hitler 1941-1945. Ekvivalent korišćenih eksploziva je između šest i osam nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu. Bio je to najasimetričniji rat vođen u dotadašnjih 50 godina postojanja NATO, a njihov ratni zločin pretvoren je u genocid nad našim narodom. Ovo govori general Vladimir Lazarević, prvi put

U Nišu je 7. oktobra organizovan skup pod nazivom „Da se ne zaboravi“ bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, kojem su, kao predstavnici države, prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Ministar Vulin je na skupu izjavio da je prošlo vreme stida i da je ovo vreme tihog ponosa, tihog, jer je teško ne setiti se svih onih koji nisu sa nama, misleći na civilne žrtve NATO agresije. Srbija od 2015. godine na državnom nivou obeležava NATO agresiju i od te godine se u zvaničnu državnu upotrebu uvodi termin „agresija“ u kontekstu događaja 1999. godine. Prvi put je obeležavanje održano ispred

Pilot Đorđe Ivanov otkriva, za “Novosti”, da sa posebnim emocijama čeka doletanje šest “migova” iz Rusije. Na moj predlog napravljeni lažni avioni za koje su piloti Alijanske mislili da su pravi Među onima koji će na aerodromu Batajnica dočekati šest “migova 29” biće i potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov, nekadašnji načelnik Operative 204. lovačkog puka VJ iz 1999, čija je ideja o pravljenju maketa ove moćne letelice postala noćna mora NATO stratega, a neke sačuvala i posle danonoćnog bombardovanja. Ivanov je na početku neravnopravnog rata bio, praktično, desna ruka legendarnog komandanta 204. pukovnika Milenka Pavlovića. Naši piloti od savremenih aviona imali su 13 “migova 29”, ali i srce veće od

Građani Srbije godinama uveravani da nam NATO avioni nisu doneli bolesti i smrt, ali su svetski eksperti znali prave činjenice i krili ih. Lažirani izveštaji postali dokumenti SZO Atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom… – zaključak je ekipe stručnjaka UNEP (Program UN za zaštitu životne sredine) na čelu sa Senegalcem Bakarijem Kanteom. Ona je u SRJ došla u aprilu 1999. i ostala do sredine maja. Zaključeno je i da će naredne generacije koje žive na bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, da će biti povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi… –

Međunarodna ofanziva za istinu o posledicama bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine Ukoliko najavljeno koordinaciono telo i nacionalna laboratorija za ispitivanje posledica bombardovanja utvrde štetu po zdravlje građana Srbije, međunarodni pravni tim podneće tužbu protiv 19 zemalja NATO koje su učestvovale u agresiji na SR Jugoslaviju. Za proveru ovih tvrdnji i prikupljanje dokaznog materijala određen je rok od dve godine. Kako je u petak rekao advokat iz Niša Srđan Aleksić, šef pravnog tima koji je sebi u zadatak stavio da ispita sve okolnosti o uticaju NATO bombi sa osiromašenim uranijumom na zdravlje stanovništva, u ovom poduhvatu dobio je podršku uglednih kolega iz sveta. – Planiram da 19. oktobra prisustvujem skupštini Međunarodne

Na inicijativu više od sto stručnjaka iz različitih profila i pripadnika Vojske Srbije mogle bi da budu ispitane posledice po ljude i životnu sredinu NATO bombardovanja Srbije 1999 godine. Predlozi i preporuke Inicijativnog odbora prosleđeni su ministarstvima zdravlja i životne sredine, a sastanak sa resornim ministrima predviđen je 5. oktobra. Istovremeno, i pravnici najavljuju okupljanje pokretanje tužbe protiv 19 NATO zemalja koje su bombardovale Srbiju. Višegodišnja nagađanja o posledicama bombardovanja mogla bi da budu dokazana ili opovrgnuta. Ukoliko bi postojalo koordinaciono telo moglo bi da utvrdi vezu između bombardovanjai tzv. ekološki genocida: porast kancerogenih oboljenja, steriliteta i autoimunih bolesti. “Ako su u pitanju maligne bolesti vršićemo poređenje da li terapija

Dva pokušaja 1995. i 2000. da se naučnim putem utvrde strašne posledice NATO agresije zaustavljena. Opasnost utvrđena posle bombardovanja RS. Masovno umiranje naroda od raka u RS počelo već 1996. Vest o formiranju Nacionalne laboratorije koja će se baviti posledicama NATO agresije probudila je velike nade da će se konačno stići do istine o ovome. Do sada su neslavno završila dva pokušaja da se sveobuhvatno istraži razorni uticaj municije sa osiromašenim uranijumom po zdravlje naroda. Čim bi se pojavili prvi alarmantni podaci, stavljani su pod tepih, a istraživanja prekidana. Prvo ispitivanje obavljano je u Vinči još 1995, a posle bombardovanja SRJ 1999. godine na VMA u Beogradu pokušano je da

Formiranje nacionalne laboratorije za ispitivanje posledica agresije konačno će utvrditi punu istinu o NATO bombardovanju. Rak desetkovao pripadnike Treće armije. Dosad se ćutalo o „mirnodopskom stradanju“ Okupljanje Kolegijuma komandanata nekadašnje Treće armije, Prištinskog i Niškog korpusa, koje je zakazano za 7. oktobar u Nišu, počećemo minutima ćutanja za pale i umrle drugove. Na skupu preživelih starešina iz sveg glasa ćemo podržati državnu inicijativu za formiranje Nacionalne laboratorije za istraživanje posledica NATO bombardovanja 1999. Jer, naš stroj je desetkovan posle rata. Na stotine oficira i vojnika umrlo je od najtežih bolesti u ovih 18 godina, a da se o tome organizovano i gromoglasno ćutalo – ovo je komentar pukovnika Milutina Filipovića,

Prvi koraci ka utvrđivanju posledica NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu u Srbiji su učinjeni – inicijativa stotinak stručnjaka različitih profila da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se ispitivale posledice agresije iz 1999. godine dobila je podršku predsednika Srbije, potvrdila je „Tanjugu“ načelnica Klinike za neuroonkologiju KCS i član Inicijativnog odbora Danica Grujičić. Početkom oktobra ministri zdravlja i životne sredine Zlatibor Lončar i Goran Trivan održaće zajednički sastanak sa članovima inicijativnog odbora o daljoj realizacija ove ideje. „Sastanku će prisustvovati naši eminentni naučnici i stručnjaci koji i treba da se bave ovom temom. Važno je da sve ostane u okvirima struke, tu ne sme

O Milošu Ćirkoviću se ništa ne zna. Kažu da su ga teroristi ubili posle nekoliko dana opsade. Drugi vele da je preko Prokletija uspeo da se izvuče do Crne Gore. Čuje se takođe da danas živi negde u inostranstvu. Ono što ne mora da se nagađa je da je Miloš odbio da se povuče, da je danima iz svoje kuće pružao otpor teroristima i likvidirao najmanje njih 18, sokoljen guslama koje je puštao u inat krvnicima. Odbio je da se povuče rečima: „Svi ste izdali – ja ostajem“! Film „Vi idite ja ostajem“ režisera Hadži Dragana Đurovića govori o Milošu Ćirkoviću, Srbinu iz Peći, koji nije želeo da napusti grad,

U selu Štitkovo, kod Nove Varoši, počelo je snimanje rusko-srpskog filma o NATO bombardovanju Srbije pod nazivom “Balkanska međa”. Film se snima u režiji ruskog reditelja Aleksandra Volgina u rusko-srpskoj koprodukciji, pišu “Večernje novosti”. Tema ovog dokumentarno-igranog filma je NATO bombardovanje na Kosovu i Metohiji, a jedan od producenata i nosilaca glavnih uloga je poznati srpski glumac Miloš Biković. Biković već godinama gradi karijeru i u Rusiji, gdje slovi za veliku zvijezdu, a ušao je u produkcijske vode osnivanjem studija “Arhangel”. On želi da ojača filmsku saradnju dvije zemlje u kojima živi i radi, ali i da privuče ruske turiste u Srbiju. Među glumcima su Ivan Mihailović i Aleksandar Radojičić.

Niče kuća za Miloša Jovanovića, bolesnog ratnika, u selu Troštice, podno Golije. Pomogli ljudi iz Novog Pazara, drugih gradova širom Srbije i dijaspore. Anonimni dobrotvor poslao 100.000 dinara Zahvaljujući dobrotvorima iz Novog Pazara, drugih delova Srbije i dijaspore, za nepun mesec, u zabitom selu Troštice podno Golije, ukrovljena je kuća od 50 kvadrata u kojoj će živeti Miloš Jovanović (38), bolesni, siromašni i, sve do ove godine, od svih zaboravljeni ratnik sa Košara. Kako ističe poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović, koji na svojim plećima nosi ovu i druge akcije za pomoć bolesnima i siromašnima u ovom delu Srbije, do sada je za izgradnju Miloševe kuće sakupljeno i utrošeno oko 7.300

Potporučnik Marinos Ricudis je 1999. godine odbio naređenje da se pridruži NATO floti Komandant ratnog broda “Temistoklis” se pobunio zajedno sa svojim mornarima i vratio brod u luku Kada je NATO otpočeo bombardovanje SR Jugoslavije, Grčka je iz političkih razloga odbila da učestvuje u direktnim napadima. Međutim, budući da je Grčka u NATO savezu, morala je da pošalje u Jadran jedan ratni brod. Ratnim brodom “Temistoklis” komandovao je potporučnik ratne mornarice Marinos Ricudis, koji, zajedno sa posadom odbija da se priključi NATO floti u Jadranu. Potporučnik Ritsoudis se oglušuje o naređenje, i vraća brod “Temistoklis” u luku. “Kao pravoslavac ne mogu da bombardujem bratski narod”, izjavljuje tada Marinos Ricudis. Grčki