Srpsko vojničko groblje u Menzel Burgibi u Tunisu, gde počiva 1.200 vojnika, prošle godine je potpuno obnovljeno. Posle decenija nebrige, Srbija je izdvojila sredstva, pa su bele sablje časti zamenile krstove. U godini kada se obeležava vek od završetka Velikog rata, srpsko vojnička groblje i spomen-kosturnica, dostojni su ratnika koji u njima počivaju. Dvadesetak kilometara od grada-luke Bizerte u Tunisu je Menzel Burgiba, naselje na periferiji grada gde je međunarodno vojničko i hrišćansko groblje. Groblje je u veoma lošem stanju. Grobovi su porušeni, nadgrobne ploče popucale, zarasle u travu… Ali, pri dnu groblja blista obnovljeni spomenik sa kupolom i natpis „Francuzima i Srbima umrlim za otadžbinu“. Nedaleko je Srpsko vojničko

Uz odavanje počasti slavnom zemljaku novovarošani su položili vence u čast i slavu ratnika Srpske vojske koji su oslobodili ovaj kraj pre 105 godina od Otomanskog carstva Nova Varoš – Na spomenik vojvodi Petru Bojovići na istoimenom trgu, povodom 1. novembra Dana opštine, vence su položile delegacija opštine Nova Varoš i Udruženja potomaka ratnika 1912 – 1920. godine. Uz odavanje počasti slavnom zemljaku novovarošani su položili vence u čast i slavu ratnika Srpske vojske koji su oslobodili ovaj kraj pre 105 godina od Otomanskog carstva. Podsećajući na taj istorijski dan kad je Novoj Varoši svanula sloboda predsednik opštine je govorio o oduživanju duga prema slavnim predcima. Tako će najlepši deo grada na

Petar Marinović – Pierre Marinovich (Pariz 1.08.1898. – Brisel 2.09.1919.) je bio francuski vojni pilot srpskog porekla, sa preko 22 vazdušne pobede ubraja se u asove Prvog svetskog rata. Na grobu Petra Marinovića je postavljena spomen-ploča na kojoj piše: „Potporučnik Pjer Marinović, avijatičar, najmlađi as Velikog rata, 25 zvaničnih pobeda, Legija časti, Vojna medalja, Ratni krst sa 14 palmi, rođen 1. 8. 1898. u Parizu, poginuo 2. 9. 1919. u Briselu. Žrtva hrabrosti i ljubavi za otadžbinu“. Petar (Pjer) Marinović je bio sin Velizara, a unuk Jovana Marinovića, prvog srpskog poslanika u Francuskoj posle zvaničnog priznavanja Srbije kao nezavisne države. Jovan je bio oženjem Persidom, ćerkom kapetana Miše Anastasijevića –

Članovi Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine „Kajmakčalan“, u sklopu realizacije godišnjeg programa aktivnosti, boravili su u Češkoj od 5. do 10. aprila 2017. godine. Pored obilaska kulturno istorijskih znamenitosti Češke (Prag, Karlove Vari) i Drezdena (Nemačka), članovi Udruženja su posebno zanimanje poklonili obilasku mesta Jindrihovice, u kojem se nalazi mauzolej sa zemnim ostacima 7.100 Srba, stradalih u austrougarskom logoru za vreme Prvog svetskog rata i Olšanskog groblja u Pragu gde se u pravoslavnom hramu Uspenija Presvete Bogorodice nalazi kosturnica sa zemnim ostacima naših stradalnika. Autor: Stanoje Stojković Za ova stratišta Srba malo ko u Srbiji zna. Zvanična srpska istorija skoro da ih ne pominje. Poznato je da smo

U Prvom svetskom ratu, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, učestvovale su 32 nacije. Ovi sukobi drastično su promenili granice i izmenili mapu Evrope. Austrougarsko carstvo podeljeno je na Austriju, Mađarsku, Čehoslovačku i Jugoslaviju; nakon propasti Osmanskog carstva formirana je Turska; Nemačko carstvo izgubilo je veliki deo teritorije van granica Evrope i postalo Nemačka, dok je kraj Ruskog carstva prouzrokovao nastanak Poljske, Finske i baltičkih zemalja. Magazin „Biznis insajder“ objavio je animaciju koja slikovito prikazuje promene na karti Evrope. Izvor: SPUTNjIK

U čast ustanka i borbi od 1941.- do 1945. decenijama su podizani monumentalni spomenici dok su žrtve Velikog rata zaboravljane i često namerno svim mogućim sredstvima brisane iz sećanja srpskog naroda Kosti srpskih stradalnika – ratnih zarobljenika, ranjenih i bolesnih i civilnog roblja iz oba svetska rata, rasute su i pokopane, najčešće ne znajući gde, širom Evrope. Mnogi znani i još više neznanih, sokončali su svoje živote i na tlu Afrike. Sve džave nastale posle oba rata koje su na svojim plećima i uz ogromne ljudske žrtve stvorili Srbi, pogotovo ona poslednja, socijalistička Jugoslavija, nisu se previše starale o spomen-obeležjima srpskim žrtvama Velikog rata. To je posebno važilo za Titovu

Pre sto godina, u trenutku dok je Ruska Imperija kao aktivni učesnik Prvog svetskog rata stajala pred pobedom nad germanskim divizijama koje su krenule na nju, peta kolona ruske istorije organizovala je „Februarsku revoluciju“ čije se katastrofalne posledice osećaju i posle čitavog jednog veka. Pre nego što nešto kažemo o tom događaju, neophodno je ukratko dati neke napomene o monarhizmu, kako bi neke zaključke sa istorijske distance od jednog veka, uopšte bilo moguće shvatiti. Ruska ideologija utemeljena je u stvari Pravoslavnom verom, jer je praktično od Krštenja Rusije do te nesrećne revolucije, život ruskog čoveka u svim njegovim projavama, na toj veri i bio zasnovan. Zbog te predanosti Pravoslavnoj veri,

Srbija je, kažu istoričari i demografi, u oba velika rata prema nekadašnjem broju stanovnika i u odnosu na sve savezničke zemlje, imala najviše vojnih i još više civilnih žrtava Dok su se posle Drugog svetskog rata pa sve do tzv. demokratskih promena 2000.g. vojne i civilne žrtve tog rata redovno pominjale, razne delegacije su na njihova spomen-obeležja polagale vence i cveće, držani su govori, viđeni, preživeli ratnici, često okićeni generalskim znamenjima, su deci i učenicima pričali o partizanskim i spstvenim herojskim borbama itd., dotle se o mnogim istorijskim bitkama u I svetskom ratu, često i značajnijim borbama od parizanskih, ćutalo. Brojne žrtve Prvog svetskog rata bile su jednostavno ignorisane, možda

Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz logora Kenigsbrik kod Drezdena. Nemci su nas tada poštovali zato što smo voleli svoju slobodu i ideju, a kakvi smo danas? Veliki rat, koji se tako zvao kada je izbio, odneo je mnogo žrtava, ali je bilo i priča koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz

Nakon 100 godina od kada je škola u Edinburgu prihvatila dečake iz Srbije, koji su bežali od strahota Prvog svetskog rata, njihovi potomci će se ove nedelje sastati u tom škotskom gradu kako bi im odali počast. Dečaci i mladići, starosti između 12 i 27 godina, došli su u školu Džordž Heriot 1916. godine, nakon što su uspeli da pobegnu iz Srbije koja je tada bila u rukama neprijateljske austrougarske vojske. Neke od izbeglica pronašle su utočište i u Glazgovu, Dandiju i Aberdinu. Oni su bili srećnici koji su preživeli povlačenje preko Albanije gde je život izgubilo oko 8.000 dečaka. Umirali su od hladnoće, gladi, bolesti, a neke su ubili

Prema procenama Arčibalda Rajsa, kroz logor u Mauthauzenu od 1914. do 1918. prošlo je oko 30.000 Srba, a kroz onaj u Ašahu 25.000. – Nisu deportovani samo ratni zarobljenici, jer se smatralo da je sve muško stanovništvo između 18 i 50 godina potencijalno opasno Od našeg specijalnog izveštača Linc, Mauthauzen – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Neveliki kamen nepravilnog oblika sa natpisom posetioca Savezničkog groblja u Mauthauzenu upućuje da tu počiva 1.149 srpskih vojnika iz svetskog rata 1914–1918. godine, jedan je od pet nadgrobnih spomenika na ovom groblju vrlo sličnog oblika i sa gotovo istovetnim tekstom. Razlikuju se samo uklesane cifre: 1.662, 1.600, 1.149, 1.066.

„Ovo je bio logor za srpsku elitu, za sve one od kojih je Austrougarska strepela.“                                                                                       Miladin Nikolić Rasinski Obala Nežiderskog jezera. Severni deo austrijske pokrajine Burgenland. Periferija naselja zvanog „Novo naselje na jezeru“. Na samo 15 kilometara od sadašnje mađarske granice, krajem leta 1914. godine osnovan je logor Nežider koji je za cilj imao masovno uništenje Srba. Po nameni se nije razlikovao od drugih mesta ovog tipa

Položen kamen-temeljac hrama Svetih novomučenika srpskih na groblju ratnih zarobljenika u Mauthauzenu u Austriji Na Krstopoklonu nedelju, 3. aprila 2016. godine, na vojnom zarobljeničkom groblju u Mauthauzenu, Njegovo Preosveštenstvo Episkop austrijsko-švajcarski g. Andrej osveštao je, zajedno sa sveštenstvom arhijerejskog namesništva austrijskog, temelje spomen-kapele Svetih novomučenika srpskih, uz učešće mnogobrojnog vernog naroda i u prisustvu Preuzvišenog Biskupa grada Linca g. Manfreda Šojera i Predsednika pokrajinske vlade Gornje Austrije g. Jozefa Piringera, mnogih visokih predstavnika države, kulture i društva Republike Austrije, diplomatskih predstavnika i drugih visokih zvanica. Protokolom su u ime Episkopa rukovodili svi članovi Građevinskog odbora na čelu sa g. Željkom Maleševićem iz Linca. U istoriji Srpske Pravoslavne Crkve ostaće krupnim

Uz 100-godišnjicu Prvog svetskog rata Ruska štampa o uzrocima „bugarske izdaje“ Glavna tema o kojoj je diskutovano  na stranicama ruskih novina u oktobru 1915. je bio rat između Rusije i Bugarske, tj. među zemljama koje su dugo smatrane  za „bratske“. Bez obzira što je još od početka Prvog svetskog rata bilo očigledno  da se  Bugarska, iz više različitih razloga, našla uvučena u orbitu nemačkog uticaja, ruska politika i publicisti nisu gubili nadu da će Sofija da se uzdrži  od neposrednog uticaja u vojnim dejstvima protiv Srbije i da će sačuvati neutralnost za koju se izjasnila još 1914.godine. Međutim, tim nadama nije bilo suđeno da se ostvare. 1/14. oktobra 1915. Bugarska