arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Заборав уместо пијетета

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

Крфска декларација је потписана 20.07.1917. на Крфској конференцији. Потпписници су били Никола Пашић и Анте Трумбић.

Сутра 102 године од потписивања Крфске декларације

Сутра се навршавају 102 године од потписивања Крфске декларације о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Крфску декларацију су 20. маја 1917. године на грчком острву Крф потписали премијер Србије Никола Пашић и Анте Трумбић, предсједник Југословенског одбора са сједиштем у Лондону, који је представљао Словенце, Хрвате и Србе под аустроугарском влашћу, а одредбе из те декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића. Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола,

На командном месту кад је најтеже

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова – пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је

Ратни дневник славног генерала: Сведочанство јуначке борбе наших војника

Објављене белешке o пробоју Солунског фронта – век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца Ратни дневник бригадног генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Милутовца, код Трстеника, управо је објављен, читав век након последњег унетог датума. Заједничко издање Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета Трстеник, доноси фототипију оригиналног дневника, који је приликом пробоја Солунског фронта водио славни официр, уз многобројне прилоге, фотографије и сведочења о породичним успоменама, унука генерала, проф. др Вељка Милутиновића. Историчарка Јелена Вукчевић, која води музејску збирку при трстеничком универзитету, напомиње да је генерал Додић дневник у континуитету водио од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. – То је историјски извор првог

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Велики рат записан у камену

Без споменика су први погинули војник и официр у Првом светском рату, па и заслужни странци који су се борили за Србију, као што је британски адмирал Ернест Трубриџ Уз Цркву Свете Тројице у Кумодражу налази се мало гробље на којем се налази једно важно, а данас заборављено, сведочанство о Првом светском рату. Реч је о првом споменику подигнутом палим српским војницима, и то онима који су страдали приликом ослобођења Београда после краткотрајне аустроугарске окупације крајем 1914. године. На овом меморијалу, подигнутом на месту на којем се 1914. и 1915. године налазила команда одбране престонице Србије, а који се данас налази међу надгробним споменицима, нема натписа. Реч је само о

Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и делегација Посланичког дома Чешке разговарали су о могућности снимања дугометражног документарног филма о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата. Постоје подаци да је у овом логору, који је био највећи на територији цијеле тадашње Аустроугарске, током Великог рата страдало 7.100 Срба, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. На састанку Вукосављевића са чешким посланицима, које је предводио предсједник Одбора за науку, образовање, културу, омладину и спорт Вацлав Клаус, једна од тема била је његовање културе сјећања и иницијатива постављања спомен-плоча заслужним Чесима у Србији, односно Србима у Чешкој. На састанку је најављена изложба поводом обиљежавања 30 година од

ВУКА ПОПАДИЋ – Жена чије је срце било веће од Београда

Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој Београд. Остао је упамћен и један стих који су Београђани тих дана често понављали: „Сад ће Шваба дум – дум – дум. Беж’ те жене у подрум!“ сврха ових стихова била је да у најстрашнијим тренуцима код преплашених жена, а нарочито код деце, измами осмех и поправи расположење. И

Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису

Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је

Девић: Лице Србије, тако различито од Србије сто година касније

Народни музеј Ваљева чува једну од најбољих слика Србије и Срба 1914-1918. На њој: брат држи у наручју свог рођеног брата, мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Кајмакчалану. Не знамо им имена, а као да их знамо, јер у њима препознајемо и наше чукундедове на које чувамо успомене. Онај што је мртав, као да је још увек у јуришу, само заспао или дословно остао на вечитој стражи. А овај што је жив… на његовом лицу нема туге и нема плача. На њему видите један грч, који описује ратника с којим се није било добро срести у окршају. Како су се срели – тако су и прошли, и Бугари и Швабе

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма „Засијаше гробови Солунаца“

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji,

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.