На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима за слободу из битке на Мачковом камену и на Дрини. Будућа богомоља, како је рекао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управе СПЦ, биће и богослужбена, али и сведочанство и сећање на велико херојство Срба у великом рату за веру, отаџбину и нацију у овом делу Србије. Богомоља би требало да буде завршена наредне године до обележавања јубилеја – 100 година од завршетка великог рата. Аутор: В. М. Извор: НОВОСТИ Везане вијести: Мачков камен:

Неиспричана прича o чувару гробља Зејтинлик. Највеће ми је признање кад стигну потомци, упале свећу, а ја видим колико се поносе својим славним прецима Хода повијен. Штап је час у десној, час у левој руци. Сустигла старост. Ослабила плућа и срце попушта, каже нам. А жури са истом вољом и истим жаром, као када је пре 57 година преузео бригу о Зејтинлику. Чувао га, уређивао, дочекивао и испраћао потомке ратника. Показивао где почивају њихови славни преци. Живом речју тумачио историју и судбину уснулих српских, јуначких пукова. Као некад, тако и данас, а деведесета му је потписала живот, поранио је пре јутра. Пре првих посета. Да неко стигне, а да га

Локална власт у Крупњу, на челу са председником Иваном Исаиловићем, прва је наговестила да ће, не само подржати, већ и помоћи изградњу богомоље уочи обележавања стодишњице Великог рата Крупањ – На планини Јагодњи, подно легендраног Мачковог камена, почела је изградња православног спомен-храма, посвећеног Светом Стефану Високом, сину светог цара Лазара, уочи обележавања стодишњице Великог рата, које ће бити наредне године. Народ Рађевине, Азбуковице и Јадра са институцијама и установама из ових крајева као и бројна удружења потомака Великог рата имали су жарку жељу су да се и на Мачковом камену на достојан начин обележава тај велики и значајан јубилеј, али како је време пролазило од стогодишњице почетка Првог светског рата, некако је прича

„Новости“ на неистраженој Петриној стени, српским Термопилима над Ваљевом. Током Дринске битке, у Великом рату, овде свакодневно гинуло више од 400 војника Игром судбине, српски војници који су у Великом рату бранили неосвојиву Петрину стену, истакнути врх Соколске планине, најтврђе упориште имали су у рововима и на бедемима које су ратници преднемањићке Србије поставили још у 10. веку. Град из времена кнеза Часлава, као и невероватну причу о жртвама и јунаштву бранилаца Петрине стене после готово века заборава, открили су репортери „Новости“, уз помоћ ентузијаста – планинарског водича Драгана Павловића Попа и археолога др Дејана Булића. Петрина стена и оближњи Прослоп, говоре нам наши „домаћини“, заслужују епитет српских Термопила над

Положени венци код више спомен-обележја у граду. Влада данас у Крушевцу, премијерка Ана Брнабић представља резултате рада у првих 100 дана Владе Крушевац – Полагањем венаца на Споменик косовским јунацима, почело је централно обележавање Дана ослобођења Крушевца у Првом и Другом светском рату. Представници локалне самоуправе, градова-побратима Крфа и Ставроса, као и борчаких и других организација положили су цвеће и на Споменик 1912-1918, као и Споменик погинулим руским војницима на Расини. Очекује се да око 12,30 премијерка Ана Брнабић представи резултате рада у првих 100 дана Владе, а нешто раније, предвиђен је и обилазак погона ИМК “14.октобар”, некадашњег фабричког гиганта, који је након више од две деценије пропадања, добио новог власника

Разговор са вођом побуне Аном Њего Данас у време када жене у целом свету постижу велике успехе на свима пољима људске делатности, држе ватрене говоре у парламенту, боре се у рововима, раме уз раме са својим друговима, треба забележити један необичан подвиг наших сељанки, из Среза сарајевског, један јединствен протест, догађај вредан пажње, али сасвим заборављен и нигде незабележен. Борба наших сељанки, неуких и сасвим неписмених, вођена и извојевана по цену највећих напора, слична је донекле борбама које жене данас у целом свету воде. У овом случају, била је борба мајки, одбрана од глади, жена три разна племена, али једнаких осећаја. Борба сурова, лишена свих обзира, сукоб слабих и моткама

Данас се навршавају 83 године од смрти краља Југославије Александра Првог Карађорђевића који је убијен у Марсеју 9. октобра 1934. године, у атентату приликом државне посјете Француској у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке. Краљ Александар био је други син Петра Првог Карађорђевића и кнегиње Зорке, кћерке црногорског краља Николе Петровића, а престолонасљедник је постао након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909. године. Атентатор је био припадник ВМРО /Унутрашња македонска револуционарна организација/ Владо Черноземски, а заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту, који се возио са њиме у аутомобилу. Краљ Александар је у Марсеј отпутовао

Као трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је мобилизација, а ја се растадох од пријатеља решен да се јавим најближем месту, те се упутих већ првог дана у Коцељево, које се налази између Шапца и Ваљева. Ту сам нашао Милана Сотировића виђеног грађанина и чиновника општине шабачке, резервног капетана друге класе и командира четврте чете Првог батаљона шестог пешадијског пука другог позива. Он ми рече да као добровољац имам право да бирам јединицу у коју ћу ступити. Саветовао ме је да користим то право и предложио да се пријавим за његову чету.

Пре 102 године, мајор Драгутин Гавриловић је прикупио борце који су већ данима бранили Београд и, испред кафане „Јасеница“ на Дорћолу, одржао говор који ће ући у анале светске историје. „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“, реченице су чувеног говора. Уз громогласни поклич српски војници су кренули

Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чијем камену су рођени многи чврсти и поносни људи. Срба попут поменуте тројице било је више у Стоцу, и пре и после њих. Њих тројица су издвојени као представници једине велике српске генерације, оне с почетка 20. века, у коју сврставам и нараштај младобосански. Чувено је српство, по језику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, који је писао владици Његошу ћирилицом, језиком српским, чистим и бистрим као херцеговачко небо после кише, из чијих писама је епископ скендеријско-црногорско-брдски могао извлачити корисне поуке – језикословне и политичке. Из везировог племена, са његовим презименом, било је србофилски оријентисаних племеника и у времену Принциповог појаса. Нешто се тихо али

У склопу обележавања 83. годишњице убиства витешког Краља Александра Првог у Марсељу, позивамо вас на премијеру документарног филма „Атентат 1934“ аутора Милана Богојевића, уз гостовање стручних сарадника и учесника у филму. Пројекција ће бити у понедељак 9. октобра 2017. у 19 часова у просторијама Удружења Краљевина Србија у Београду – улица Влајковићева бр. 4, 4. спрат. Документарни филм АТЕНТАТ 1934. је први српски филм о убиству Краља Александра I Карађорђевића у Марсељу 1934. године. Сниман скоро две године на већини аутентичних локација са двадесетак компетентних саговорника из различитих области. У филму ћете између осталог моћи да видите ко је, како и зашто убио Краља Александра. Да ли је полиција могла да реагује боље и зашто није. Шта

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да