У Београду данас почиње дводневна међународна конференциjа, посвећена Првом светском рату, за коjу jе председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развоj (ЦИРСД) Вук Јеремић оценио да jе добро што се одржава у Србиjи у време када има покушаjа ревизиjе историjе Великог рата.   „Ово ће бити међународна конференциjа на коjоj ћемо првог дана говорити о Првом светском рату од 1914, о геополитичкоj ситуациjи у свету те године, и како jе дошло до тог сукоба“, рекао jе Тањугу Јеремић, чиjи ЦИРСД jе организатор скупа – „Европска трагедиjа 1914. и мултиполарни свет 2014. године: Историjске поуке“. Тема другог дана конференциjе биће, према његовим речима, 2014. година, данашња кризна жаришта и покушаjи

Дjечак Драгољуб Јеличић (12), син избjеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића jе био jедан од наjмлађих српских воjника у Првом свjетском рату. Обоjица су заслужили да носе ореол jунака, jер су били дио српске младости коjа jе тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вjечно памћење српског народа. Драгољуб jе, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, коjи jе чак шест пута рањаван, коjи jе пленио храброшћу, писао jе чувени шваjцарски љекар и овековjечени приjатељ Срба, Арчибалд Раjс, у књизи „Шта сам видио и доживjео у великим данима“. Овог дjечака представља као jунака коjи „пуца из пушке и баца бомбе“. „Када

Српска воjска jе током прве две године Великог рата заробила око 40.000 неприjатељских воjника. Све до повлачења преко Албаниjе, краjем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично jе забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србиjи, Бугарскоj и Румуниjи у периоду од 1913. до 1920. године, а касниjе и обjавио у своjим мемоарима „Таjне Балкана“, у Чикагу 1921. Вопицка jе током 1914. и 1915. године био на челу међународне комисиjе коjа jе на захтев Беча формирана како би се провериле гласине да Срби малтретираjу ратне заробљенике. Први пут Ниш jе посетио у децембру 1914. године, а потом jе прошао целу Србиjу, свих

Немци су сматрали да ће ратом испунити своjу културну мисиjу коjа ће бити потребна у наступаjућем XX веку, о чему jе у своjим сећањима детаљно писао Фон Молтке, а што jе Курт Ризлер сажето написао 1. августа 1916. године: „Троструки jе смисао рата: одбрана од садашње Француске, превентивни рат против будуће Русиjе (већ закаснео) борба са Енглеском око светске доминациjе“     Расправа о узроцима и кривици за Први светски рат потраjала jе и после Другог светског рата. Међутим, немачки историчар Фриц Фишер 1969. године окончава ову расправу на дуже време своjом познатом књигом Рат илузиjа, немачка политика 1911−1914. Фишер у своjоj студиjи истиче да немачки канцелар Бетман- Холвег ниjе

У Немачкоj jе Парламентарни Одбор за ратну кривицу jе сакупио обимну грађу и  представио jе 1931.у три тома. Међутим, 30. августа 1932. године, Херман Геринг, као председник парламента, наредио jе да се сви примерци тог извештаjа униште, тако да су наjзначаjниjа немачка документа о узроцима Великог рата дефинитивно изгубљена. Из овог геста, разуме се, ниjе тешко закључити да jе тротомни извештаj био неповољан по Немачку     Велике неправде догађаjу се и у миру, а по правилу, или боље речено, по дефинициjи, у рату и непосредно после њега. Ипак, када се смире страсти и задовоље интереси победника и нове „елите“, када се, другим речима, оствари историjска дистанца, тада се уjедно

СРЕБРЕНИЦА /СРНА/ – Двадесетак чланова Удружења потомака учесника ослободилачких ратова од 1912. до 1920. године из Ужица данас су одали почаст и положили цвиjеће на спомен-плочу маjору Кости Тодоровићу у сребреничком Градском парку. О животу и хероjском воjничком путу маjора Тодоровића, чиjе име носи ово удружење, говорила jе предсjедник удружења Милка Пилчевић.  Маjор Тодоровић, као командант Златиборског добровољачког одреда, погинуо jе у борбама са Аустроуграском у септембру 1915. године на Карачића брду изнад Сребренице, а његово и тиjела многих његових сабораца неприjатељи су спалили на ломачи у центру ове варошице. Потомци учесника ослободилачких ратова из Ужица, предвођени предсjедником те општине Радишом Марjановићем, посjетили су и спомен-собу погинулим борцима Воjске Републике Српске

Небоjша Савићевић, аутор сериjе РТС „У спомен Великом рату“, о нашем забораву, хероизму, жртвама: На 20.000 метара филмске траке овековечен наjвећи броj мучилишта, попришта битака и велике голготе     СЕРИЈА jедносатних документарних ТВ филмова „У спомен Великом рату“ Небоjше Савићевића, коjа се управо емитуjе на РТС, бележи рекордну гледаност. Сагу о Србиjи у Првом светском рату РТС jе почела да снима 1997, а завршила 2004. године, када jе први пут и приказана. Небоjша Савићевић наводи да jе сериjал настао према идеjи његовог оца др Мирослава Савићевића, тадашњег уредника Школске редакциjе. Заснован jе на магистарскоj тези Олге Маjсторовић, а у рад се укључио и др Небоjша Поповић из Института за

Село Берзиловци код Лазаревца. Према сеоском гробљу, смештеном на благоj узвисини, журно и жустро корача сељак Слободан Малинковић. Његова шаjкача промиче између споменика и заустави се код jедног овећег. Сељак скиде капу, прекрсти се три пута и пољуби слику на споменику од црног мермера.   – Био jе велики српски jунак, добар човек и пажљив комшиjа. Никад се ни око чега нисмо завадили. Много доброг ми jе у животу учинио. Зато, кад прођем поред гробља, поменем га за покоj душе – говори стављаjући на главу похабану шаjкачу. На предњоj страни споменика фотографиjа Чедомира Поповића (1896-1991). Испод натпис – солунац. Полеђину споменика краси мала црна мермерна плочица са фотографиjом исцрпљеног српског

САРАЈЕВО, 28. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан приjе 96 година умро jе Гаврило Принцип, чиjи jе атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сараjеву Бечу послужио као изговор за воjну инвазиjу на Србиjу. Принцип jе рођен jе у jулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од наjраниjег дjетињства било jе нарушено и боловао jе од туберкулозе. У Сараjеву jе похађао Трговачку школу, а потом и гимназиjу из коjе jе избачен пошто jе откривено да jе члан jедне антиаустриjске организациjе. Због атентата на Франца Фердинанда пред суд jе 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи. Од шест атентатора пет jе било млађих од 21 године, што их jе,

Обележавање стогодишњице Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата у Босанском Грахову кренуће 28. априла 2014. године, Светом архиjереjском литургиjом у храму светих Aпостола Петра и Павла у Босанском Грахову у 9 часова, након коjе ће бити освећена ново-обновљена капела на градском гробљу на Мраморjу, у 11 часова.   Након освећења, биће служен парастос Гаврилу Принципу и проти Илиjи Билбиjи (коjи jе крстио Принципа, а касниjе мучен од Аустроугарских власти због одбиjања да промени датум рођења Принципа и на таj начин омогући његово суђење као пунолетне особе). Сви верници се позиваjу да присуствуjу свечаноj Литургиjи и парастосу!   Извор: Удружење ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

На брду Удово, на путу ка Грчкоj у близини градића Валандово, као тужна успомена на црнило рата уздиже се Спомен костурница српским воjницима коjи су у овом краjу оставили своjе животе у периоду 1912 – 1918.   У организациjи Српске заjеднице у Македониjи, у сарадњи са Српским културним центром – Скопље и Демократском партиjом Срба у Македониjи  и ове године на Велики петак достоjанственим програмом jе обележена  99. година од погибиjе над 270 питомаца и официра коjи су страдали у току неочекиваног, подмуклог напада бугарских снага на таj хришћанима пресветли дан. По изузетно хладном и кишовитом времену, великом броjу  грађана коjи су своjим присуством исказали незаборав и дубоку повезаност са

У Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима код Шида, данас се државном манифестациjом обиљежава 69 година од пробоjа Сремског фронта, коjи jе означио и окончање Другог свjетског рата на териториjи Србиjе.   Церемониjу ће предводити премиjер Србиjе Ивица Дачић, а присуствоваће званичници Воjводине, општине Шид, те дипломатски представници земаља чиjе су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту. Присуствоваће и преживjели учесници ове велике битке и представници удружења грађана, саопштено jе из Владе Србиjе. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена jе битка у коjоj jе са обjе стране учествовало око 250.000 воjника. Уз jединице Југословенске армиjе, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне

У вриjеме обиљежавања стогодишњице Првог свjетског рата доносимо вам текст о страдању jедне генерациjе младих људи,  jош увиjек неспремне на таласе коjе им живот шаље. Аустро-угарска анексиjа Босне и Херцеговине 1908. године узбуркала jе страсти међу српским становништвом у Монархиjи. Поjедини срезови су били спремни да на анексиjу одговоре побуном. Српска омладина у Босни и Херцеговини збила jе своjе редове. Нешто раниjе, на потицаj ђака сараjевског таjног удружења у Бањоj Луци jе основано српско таjно ђачко удружење „Слобода“. Сам назив удружења представљао jе програм и настоjање њених чланова. Послиjе анексиjе значаjан броj ђака муслимана приступио jе „Слободи“. Ђаци су се таjно састаjали и држали ватрене говоре против тираниjе Аустро-угарске монархиjе.

Поред покушаjа ревизиjе Првог светског рата у делима поjединих западних историчара, у западноj штампи поjављуjу се и чланци коjи имаjу другачиjи тон.   Угледни британски лист „Индипендент” пише о страшним злочинима над цивилима коjе су починили аустроугарски воjници у лето 1914. године, чим су прешли Саву. У сериjи коjа носи наслов „Историjа Првог светског рата у 100 слика”, документуjу се масовна вешања и стрељања цивила. Пропратни текст ниjе мање страшан. „Индипендент” цитира аустриjског историчара Антона Холцера, стручњака за аустроугарску инвазиjу на Србиjу 1914. – Над српским становништвом систематски су спроведени безброjни масакри. Воjници би напали села и опколили ненаоружане мушкарце, жене и децу. Убиjали су их из ватреног оружjа, баjонетима,