У Музеjу Сембериjе у Биjељини вечерас jе отворена изложба фотографиjа „Мемориjали Великог рата“, чиjи су аутори чланови Секциjе фотографа Друштва конзерватора Србиjе. Један од аутора Снежана Неговановић рекла jе новинарима да jе изложба настала прошле године у оквиру обиљежавања стотину година од почетка Првог свjетског рата и да показуjе броjност српских националних споменика и стање мемориjала из Великог рата у модерно доба. Изложба садржи фотографиjе воjних мемориjала, спомен-костурница и других обиљежjа коjа су након завршетка Великог рата подигнута у част палих воjника на просторима Грчке, Македониjе, Србиjе, Аустриjе, Чешке, Словачке, али и далеког Туниса и Марока. Према риjечима Неговановићеве, само у Београду се налази око 200 националних споменика из овог

На Новом гробљу у Београду jуче су полагањем виjенаца и уз наjвише државне и воjне почасти обиљежене годишњице смрти воjвода Живоjина Мишића и Петра Боjовића, као и армиjског генерала Павла Јуришића Штурма. Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, коjи jе предводио традиционално комеморативно окупљање, изjавио jе да Србиjа идавањем почасти великанима Великог рата показуjе да „не заборавља, да памти и да се сjећа“. Церемониjи су присуствовали представници Министарства одбране и Воjске Србиjе, потомци истакнутих воjсковођа, као и представници великог броjа удружења грађана. Воjвода Живоjин Мишић умро jе 20. jануара 1921. године у Београду, воjвода Петар Боjовић 19. jануара 1945. године у Београду, а Павле

14. септембра 1914. године аустроугарски окупатори стриjељали српску елиту Бешке Пише: Горан Груловић „Не боj се, jа сам Први и Последњи. И Живи, и беjах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и од пакла. Напиши, дакле, што си видео, и што jесте и што ће бити после овога.“ (Отк. 1,17-19) Дана 6. септембра 1914. године српска воjска jе ушла у Срем. Немци су бежали ка северу и Новом Саду. Српски народ Бешке се обрадовао доласку српске воjске, зграда општине jе била осветљена и постављена jе бела застава. Стављали су упаљене свеће у прозоре своjих кућа, а била jе спремљена храна и пиће за ослободиоце. Нажалост, српска воjска

Током 20. века претрпели смо катастрофалне демографске губитке, углавном због туђих циљева. Политичке елите су неразумно жртвовале људске ресурсе и национални идентитет СРПСКИ народ jе у ратовима у 20. веку претрпео страдање коjе се граничи с геноцидом, али озбиљан попис жртава почео jе тек на стогодишњицу Великог рата. Инициjативу за оваj цивилизациjски посао, коjи jе већина других народа обавила, дао jе Музеj геноцида у Београду коjи, парадоксално, нема изложбене просториjе. Не постоjи место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања у 20. веку, коjа су почела Првим балканским ратом када jе „освећено Косово“, а завршила се НАТО агресиjом 1999. после коjе су међународне воjне снаге преузеле управу

Српско руководство чврсто jе веровало у jугословенску идеjу ни мало не одступаjући од зацртаних планова из Нишке декларациjе. Међутим, постоjала jе и могућност где би Србиjа уместо учешћа у jугословенскоj правилa проширену српску државу. Уjедињење свих Срба у jедну државу дуго jе био само сан српског народа са обе стране Дрине. Догађаjи коjи су уследили убрзо након Другог балканског рата убрзали су оваj процес. Нишка декларациjа, на самом почетку рата, jасно jе одсликавала жеље и аспирациjе Краљевине Србиjе. Тежило се уjедињењу свих словенских народа на балканском простору, Срба, Хрвата  и Словенаца, у jедну заjедничку државу. Са друге стране, као и неброjано пута у нашоj историjи, о послератним териториjама и границама питале

Немачки дечак у српском строjу Матиjас Рауш из Грабоваца у Срему са 12 година jе 1914. године прешао Саву у Србиjу са српским официром Антониjем Антонићем и после четири године рата вратио се жив и здрав кући Антониjе Антонић, резервни официр српске воjске из Орида код Шапца, када jе полазио у рат 1914. године, знао jе да ће ратовати против немачке воjске. Да ће његов ратни друг пуне четири године бити немачко дете, Антониjу ни на сан ниjе могло да дође. А управо му се то догодило. – У офанзиви на Срем 1914. године, српска воjска jе прешла Саву код Грабоваца. После неуспешних операциjа настало jе повлачење. Антониjе Антонић, тада

  У Први светски рат Гаврииловић jе ступио као маjор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадиjском пуку. Два пута jе рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад jе његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда   Маjор Драгутин Гавриловић   Храброст српских воjника у Великом рату (И Светски рат), битке коjе су водили и у коjима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали броjниjег и боље опремљениjег неприjатеља и данас се изучаваjу се у воjним школама и академиjама свуда у свету. А као пример наjвећег jунаштва и наjтрагичниjе воjне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног маjора

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао jе да jе обиљежавање дана страдања Срба у добоjском логору у Првом свjетском рату jедан од наjзначаjних датума из новиjе историjе српског народа, jер му се на овом подручjу десила велика голгота. Милуновић jе навео да jе добоjски логор формиран 27. децембра 1915. године с намjером аустроугарске власти да се створи тампон-зона, коjа jе требала да раздвоjи Србе у Србиjи од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилациjу народа на овом подручjу. „Кроз логор у Добоjу, са намjером да се српско становништво пограничне зоне Горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вjековних огњишта, прошло jе 45.971

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Добоjу ће сутра бити обиљежена „Интернациjа Срба у добоjски логор 1915. године“. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић саопштио jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да ће програм почети у 11.00 часова служењем парастоса страдалим српским логорашима у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоjу. Дуњић jе рекао да jе у 11.30 часова предвиђено полагање виjенаца на Спомен-костурницу, а у 11.45 часова обраћање званичника и изjаве за медиjе. Говорећи о историjском значаjу овог догађаjа, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић истакао jе да jе 1915. година запамћена као

У Модричи jе на инициjативу Општинске борачке организациjе основано Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године – солунских добровољаца са подручjа Модриче. Удружење ће радити у оквиру Општинске борачке организациjе, одлучено jе синоћ на Оснивачкоj скупштини, коjа jе изабрала деветочлани Извршни одбор Удружења. Члан Извршног одбора Милутин Поповић рекао jе да jе циљ Удружења прикупљање архивске грађе о солунским добровољцима из овог краjа и његовање традициjе ослободилачких ратова. „Удружење ће успоставити сарадњу са сличним удружењима у Републици Српскоj и у Србиjи како би у раду користили њихова искуства, архиву и литературу“, навео jе Поповић, коjи jе и сам потомак солунског добровољца. Он jе истакао да ће

У Банском двору у Бањалуци вечерас jе одржана презентациjа мултимедиjалног проjекта „Србиjа и Браничево у Великом рату 1914-1918“, коjи се састоjи од монографиjе, документарног филма и изложбене поставке. Директор Историjског архива Пожаревац Јасмина Николић рекла jе новинарима да су у монографиjу и остале сегменте овог проjекта уврштени архивски документи и фотографиjе из фундуса овог архива, Воjног архива Министарства одбране Србиjе, Воjног музеjа и програмског архива Радио-телевизиjе Србиjе. Она jе истакла да jе изложбена поставка подиjељена на двиjе цjелине, од коjих прва обухвата Србиjу у Првом свjетском рату, а друга град Пожаревац и Браничево. Николићева jе додала да су посебни занимљиви документи и фотографиjе о Браничеву под бугарском окупациjом од 1916.

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске /АНУРС/ Раjко Кузмановић изjавио jе вечерас да књига „Ватикан и Први свjетски рат 1914 – 1918“, аутора академика Драгољуба Живоjиновића, открива нова сазнања о улогама држава коjе су се декларисале као неутралне током или првих година тог свjетског сукоба. „Ватикан, коjи се у Првом свjетском рату представљао као неутралан, и те како jе дjеловао на страни Њемачке и Аустро–Угарске коjе су започеле таj рат и тиме изазвале огромна страдања“, рекао jе Кузмановић на промоциjи књиге у АНУРС-у. Он jе нагласио да jе Живоjиновић открио до тада непозната становишта о улози и САД, као неутралне државе у првим годинама сукоба, и Ватикана, као и

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом вечерас jе у Зворнику, отвараjући изложбу о теми „Митрополиjа зворничко-тузланска уочи и за вриjеме Првог свjетског рата /1891-1918/“, рекао да сачувана документа и фотографиjе враћаjу стотину година уназад и приказуjу муку и патњу српског народа на овим просторима. „Дочекали смо да се послиjе 100 година на достоjанствен начин сjетимо управо Зворника и Подриња из тих дана и страдања Митрополиjе зворничко-тузланске за вриjеме аустроугарске окупациjе и Првог свjетског рата“, рекао jе епископ Хризостом. Подсjетивши да jе прва оваква изложба одржана у Тузли, а друга у Добоjу, епископ Хризостом jе истакао да се посебно инсистирало да буде одржана и у Зворнику, коjи jе заjедно са Тузлом наjвише

Обележjа нашим воjницима и официрима у ратовима од 1912. до 1918. године налазе се у jадном стању. Костурница српских воjника у Прилепу готово затрта. Од шест бетонских крипти, крст само на jедноj. Немачким солдатима – подигнут мемориjал Ова хрпа камења jе све што jе остало од споменика српским воjницима у Прилепу ПРИЛЕП jе од 1912. до 1918. године био средиште борби у балканским ратовима и у Правом светском рату. Овде jе изгинуло неколико хиљада српских воjника и официра. Њима су подигнути костурнице и спомен-пирамида, али су они данас, због намерног немара македонских власти, у jадном стању – каже, за „Новости“, Милош Мељанац, аутор недавно обjављене књиге „Прилепски контрасти“, коjи jе