Скупштина општине Нови Град утврдила jе листу спомен-обиљежjа од великог значаjа за ову локалну заjедницу. На листи jе укупно 21 спомен-обиљежjе ослободилачких ратова, међу коjима су три заjедничка спомен-обиљежjа страдалима у Првом свjетском рату, Другом свjетском рату и одбрамбено-отаџбинском рату. На листу jе уврштено и 11 спомен-обиљежjа из Другог свjетског рата и седам из одбрамбено-отаџбинског рата. За заштиту и одржавање спомен-обиљежjа уврштених на листу убудуће ће бити обезбиjеђена средства у општинском буџету. Извор: Везане виjести: обиљежен дан страдања цивила другог свjетског рата у новом … сутра обиљежавање одбране западних граница српске Н. Град: Виjенци код заjедничког спомен-обиљежjа – Jadovno 1941.  

учествуjе преко 1.000 младих људи. Маршираjући од Шапца до Текериша, они носе заставе Србиjе, заставу са ликом Путина као и заставу Доњецке Народне Републике. Овогодишњи Церски марш посвећена jе наjмлађем воjнику српске воjске у Првом светском рату Момчилу Гаврићу.  У славу предака (Фото: Правда) Марш дугачак око 40 километара кренуо jе од шабачке Саборне цркве светих апостола Петра и Павла . И Путинова слика на Церском маршу (Фото: Правда) Церски марш се организуjе под покровитељством града Шапца, општина Владимирци, Коцељева, Богатић и Мали Зворник, Министарства одбране и Туристичке организациjе Лознице.   Извор: ПРАВДА   Везане виjести: Обележена годишњица Церске битке – Jadovno 1941. СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ – Jadovno 1941. Први

Српски воjници коjи су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почиваjу на местима где су пали Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива) Гуменица, северна Грчка  – Планине северозападно од Солуна и даље криjу остатке више хиљада српских воjника коjи су животе изгубили краjем лета и током  jесени 1916. године. Тада се српска воjска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби  видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну. – Тада jош ниjе био формиран класичан фронт са рововима и склоништима,  тако да jе наjвећи део воjника настрадао од артиљериjе. Срби су били у

Бициклисти из Вишеграда на острву Крф Бициклисти Владислав Микавица и Игор Мучибабић из Вишеграда, коjи су заjедно са Видосавом Анџићем из Ужица кренули на Видовдан на пут дуг 4.000 километара, стигли су на Крф и положили цвиjеће на спомен-костурници српским jунацима на острву Видо. Мучибабић jе рекао Срни да су до Крфа прешли 2.700 километара, те да jе путовање било узбудљиво, jер су упознали многе градове, културе и различите људе. “Ово jе био наш циљ, да се поклонимо сjенама српских jунака и то смо учинили, а уjедно смо посjетили и `Српску кућу` на Крфу”, рекао jе Мучибабић. Он jе додао да су упознали представнике српско–грчког друштва на Крфу, српске музеjе

Отворена изложба у Андрићграду У Андрићграду jе данас отворена интерактивна изложба о Првом свjетском рату под називом “Србиjа 1914”, у организациjи Андрићграда и Историjског музеjа Србиjе. Изложбу jе отворио историчар и кустос Историjског музеjа Србиjе Небоjша Дамjановић, коjи jе рекао да изложба говори о 100 година од почетка рата, о Србиjи и српском народу у Великом рату. “У изложби смо детаљно приказали каква jе Србиjа била уочи Првог светског рата jер су то знаменити моменти наше историjе”, каже Дамjановић. Он jе истакао да jе циљ уводног диjела изложбе да представи динамичан раст српског друштва на почетку 20. виjека на политичком, културном и привредном плану, будући да jе то вриjеме еманципациjе

Болничарка одликована наjвишим признањем за хуманост. Лечила jе рањенике у Првом српско-турском, оба Балканска и Првом светском рату Анка Ђуровић ЗА све што jе учинила, а учинила jе много, овенчана jе орденом “Флоренс Наjтингел”, коjе само изузетним поjединцима додељуjе Међународни комитет Црвеног крста. – Наjвећу награду ми jе ипак дао Бог, коjи ми jе у рату сачувао моjа три сина – изjавила jе Анка Ђуровић Црвенчанин 5. октобра 1923. године у Женеви, на свечаноj додели признања. Бурна историjа, у коjоj jе итекако учествовала, била jе иза ове храбре и пожртвоване болничарке, коjу су рањеници углавном описивали са две речи – блага и милосрдна. Нема тог фронта на коjем се за

Као што jе Га­ври­ло Прин­цип и по­сле смр­ти окле­ве­тан од не­при­jа­те­ља, та­ко су и спо­мен-обе­леж­jа о ње­му, ре­кло би се, до­жи­ве­ла исту, гор­ку суд­би­ну. Гаврило Принцип Не­мач­ки фи­рер Адолф Хи­тлер, про­сла­вља­jу­ћи своj 52. ро­ђен­дан, 20. апри­ла 1941. го­ди­не, до­био jе као ро­ђен­дан­ски по­клон jе­ди­ни рат­ни тро­феj из рас­ко­ма­да­не Ју­го­сла­ви­jе: спо­мен-пло­чу Га­ври­лу Прин­ци­пу, до­не­ту из оку­пи­ра­ног Са­ра­jе­ва. Ски­да­ње ове пло­че сни­мље­но jе филм­ском ка­ме­ром, а сни­мак jе у филм­ском жур­на­лу еми­то­ван ши­ром по­ко­ре­не Евро­пе. Чин ски­да­ња пло­че пра­тио jе глас не­мач­ког спи­ке­ра да се „на овом исто­риj­ском ме­сту Га­ври­ло Прин­цип из­бо­рио за сло­бо­ду Ср­би­jе”. На ски­ну­тоj пло­чи, ме­ђу­тим, ни­jе по­ми­ња­но ни срп­ство, ни Ср­би­jа. Ћи­ри­ли­цом jе пи­са­ло: „На овом исто­риj­ском ме­сту

У Фочи отворена изложба фотографиjа из Првог свjетског рата У галериjи Музеjа Старе Херцеговине у Фочи постављена jе изложба фотографиjа и скица из Првог свjетског рата под називом “Немоjте нас заборавити” Народног музеjа из Шапца, коjа jе посвећена српским добровољцима. Изложба jе прошле године, поводом 100 година од почетка Великог рата, приређена у Српскоj академиjи наука и умjетности у Београду, а ове године постављена jе у градовима у Републици Српскоj. На 59 фотографиjа и скица првог ратног фоторепортера Врховне команде српске воjске, рођеног Шапчанина Ристе Марjановића и ратног сликара Прве српске армиjе Васе Ешкићевића, представљени су бесмисао рата и хероjска борба српског народа – од страдања Мачве, преко Церске и

Архимандрит Јован Гардовић пред капелом у Вардишту Код Спомен-капеле у Вардишту у недjељу, 5. jула, бић е служен помен за 440 српских воjника коjи су приjе 100 година, током Првог свjетског рата, погинули или умрли од тифуса на простору од Вардишта до Кремана. Предсjедник Одбора за обнову Спомен-капеле у Вардишту архимандрит Јован Гардовић рекао jе да jе у току jе широка акциjа обнове овог здања, подигнутог 1932. године. “У акциjу су се укључили броjни дародавци, а очекуjемо и нове, како би оваj комплекс достоjно уредили”, додао jе архимандрит Јован. Он jе нагласио да су радници предузећа “Романиjапутеви” асфалтирали 600 метара приступног пута, од граничног прелаза до Спомен-капеле.   Извор:  

Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Амерички милионер Џон Фротингем спасио jе током Првог светског рата на стотине српске сирочади. Фото: Wikipedia/Ministry of Information Photo Division Photographer, Архивска фотографиjа Било jе то време у потпуности другачиjе од овог данашњег, иако jе само годину дана

У Народноj и универзитетскоj библиотеци у Бањалуци отворена jе изложба “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи” групе аутора, те приказан документарни филм “Сараjево 1914.”. Промовисана су и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића. Професор Филозофског факултета у Бањалуци Боривоjе Милошевић рекао jе синоћ новинарима да су представљена нова издања књига, стенограмске забиљешке са суђења Гаврилу Принципу и другима коjе су први пут приређене у издању историчара Воjислава Богићевића 1954. године. “Стенограми представљаjу jедан од наjважниjих историjских извора за проучавање предисториjе Сараjевског атентата и свих околности коjе су довеле до њега”, истакао jе Милошевић. Према његовим риjечима, друга монографиjа jе чувена књига историчара Владимира

Да jе Мухамед Мехмедбашић успео да убиjе Фердинанда, сада би у Федерациjи БиХ био хероj, а не терориста – како неки називаjу Принципа. Да ли би тада Аустроугарска могла Србиjи поставити понижаваjући ултиматум, након коjег jе започео Велики рат? Hа стотину прву годишњицу Видовданског атентата у Сараjеву, у Финансиjском парку у Београду биће постављен споменик Гаврилу Принципу, атентатору на надвоjводу и престолонаследника Аустроугарске монархиjе Франца Фердинанда. Поклон Републике Српске. Исти такав споменик од прошле године налази се у Сараjеву, али у његовом источном делу, коjи jе саставни део ентитета РС. У подељеном граду, за jедне jе Принцип хероj, за друге терориста. Зашто? Јер jе хицима из пиштоља убио завоjевача. Гаврило

Томислав Николић на отварању споменика у Београду Предсjедник Србиjе Томислав Николић поручио jе синоћ` на церемониjи откривања споменика Гаврилу Принципу у Београду да Србиjа овим чином не брани Принципа и његове другове већ да они данас бране Србиjу своjом одбраном на суђењу, своjим истраjавањем на истини, идеjама и мотивима. Николић jе истакао да за Србиjу нема значаjниjег дана од Видовдана и ничег светиjег од Косова и Метохиjе, те да се Србиjа не боjи истине да jе Гаврило Принцип био хероj, симбол ослободилачких идеjа, тираноубица, носилац идеjе ослобођења од ропства коjа jе кружила Европом. “Други нека мисле шта хоће. Косово и Метохиjа jе Србиjа. Други нека притискаjу своj народ у своjоj

Споменик Гаврилу Принципу у Београду Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да споменик Гаврилу Принципу, коjи jе откривен у Београду, представља више од симбола онога што се десило приjе 101 годину – симбол данашње борбе Срба за слободу и српског jединства. “Овдjе живе Срби – народ коjи jе могао у своjоj историjи да направи двиjе државе – Србиjу и Републику Српску, Срби коjи желе мир, слободу, али исто тако вама поручуjу да не желимо да будемо потлачени у новим савременим условима. Желимо да градимо партнерство и желимо мир свима”, рекао jе Додик синоћ на свечаности откривања споменика. Предсjедник Српске поручио jе да Срби данас немаjу тенкове на своjим границама,