Прокупље – Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров. – Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени

КРФ – Кадети Војне Академије и студенти Криминалистичкео-полицијске академије из Београда и Бања Луке „промарширали” су данас улицама Крфа, а том приликом бројни грађани и туристи поздравили су их аплаузом. Кадети и студенти војне и полицијске академије присуствовали су данас и Комеморативним свечаностима поводом обележавања 101. годишњице од повлачења српске војске на острво Крф. Они су посетили и Српску кућу, спомен музеј српским војницима на Крфу, где су се високом делегацијом Србије и Грчке упознали са историјом Срба на овом острву од 1916.до 1918. године. Министар за рад, запошлавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је раније данас венце на грчком острву Видо поводом Комеморативне свечаности и обележавања 101. годишњице

Изложба фотографија и докумената „Србија и Русија у Великом рату“ отворена је у спомен-крипти Храма Светог Саве на Врачару. Више од 250 фотографија и докумената сведочи о помоћи Русије словенској браћи на Балкану. Изложба се одржава у организацији Храма Светог Саве и Фонда Краљевски двор, уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије и телевизије „Храм“, а отвориo ју је принц Александар Карађорђевић, који је подсетио на трагичне судбине Романових, али и породице Карађорђевић. „Руски цар помогао је формирајући српске добровољачке дивизије у Русији. Руси су ослободили Битољ и тако започели ослобађање наше поробљене отаџбине. Романови су страдали у револуцији, а Карађорђевићи недуго затим зато што на светској позорници више није било старог савезника“, рекао је Карађорђевић. Поред чланова краљевске породице, отварању изложбе присуствовали

Кроз судбину синова војводе Живојина Мишића – Радована, Александра и Војислава – можда се понајбоље огледају ломови српске историје у првој половини 20. века. Пешадијски поручник Живојин Мишић морао је под хитно да се жени, све по правилу службе. Оно је налагало да узоран официр мора да има породицу. Судбина је удесила да 1881. године потпоручник Мишић има маневре код Аранђеловца. На неком балу, који су приредили мештани, Живојин је упознао шеснаестогодишњу Лујзу Крикнер, кћи грађевинског предузимача Фридриха, швајцарско-немачко-француског порекла, који је градио хотел „Старо здање”. На балу су се Живојин и Лујза загледали, одиграли неколико игара. Њени родитељи били су против тога да се уда за официра, који је

Tрибина „Балкански ратови, победе из прошлости пример за будућност“, одржана је у петак 22. септембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар. На почетку предавања, Граовац је указао на чињеницу да је важан геостратешки положај Балканског полуострва умногоме предодредио да његова судбина буде обележена интезивним политичким сукобима и кризама. – Вековима су се ту укрштали путеви којима су трговачки каравани превозили робу са Севера на Југ, Истока на Запад и обрнуто. Истим тим путевима кретале су се бројне војничке експедиције у својим освајачким походима – објаснио је Граовац и додао да је место спајања Европе и Азије претворено у крваво бојиште,

У акцији фочанског Планинарског друштва “Зеленгора”, 28 планинара из Фоче и Источног Сарајева одало је пошту српским јунацима на Кајмакчалану, а након тога, њих 15 се успјешно попело и на највећи врх Грчке-Митикас на планини Олимп. Планинари су у спомен-капели и спомен-костурници, које се налазе на самом врху Кајмакчалана на планини Ниџе, одали почаст и запалили свијеће за неколико хиљада српских војника погинулих у освајању непријатељских положаја у Првом свјетском рату. Планинарско ходочашће на Кајмакчалан, на 2.521 метар изнад мора, организовано је поводом једног вијека од великог рата и 101 године од пробоја на Кајмакчалану, који је извршен у септембру 1916. године. Предсједник “Зеленгоре” Карло Шимовић каже да су планинари

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић предводио је у Пироту српско-грчку комеморативну свечаност посвећену страдалим борцима у Првом свјетском рату. Ђорђевић је нагласио да Србију и Грчку везују бројни историјски догађаји кроз које је стечено међусобно повјерење и искрено пријатељство двије државе, истакавши да су Срби и Грци одувијек савезници и да никада нису били непријатељи. “У најтежим временима, у време рата и у време мира, били смо једни уз друге. Везе између наших народа јачају и бројни страдали хероји који су свој вечни мир нашли у Грчкој и Србији”, рекао је Ђорђевић. Он је додао да Србија и Грчка брину о достојанственом чувању успомене

Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата — Битке на Мачковом камену. Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости. Церу и Колубари певају се песме, преносе се приче, штампају књиге, а Мачков камен скромно шапће о рекама крви и прекинутом сазревању тадашње српске омладине. Својом аутобиографијом Ђорђе Карађорђевић сведочи о овим тмурним данима, али и њега историја брише, и његово име бледи, као да је то усуд хиљада оних којима судбина додели најкрвавији витешки задатак, тешку погибију без дуготрајне славе. Сведоци најстрашнијег војничког страдања изгледа нису случајно мање „популарни”. Постоји веровање које каже да су се

Није баш уобичајено да се нешто поклања читавој земљи, али је управо то случај са романом о најславнијој војној јединици коју смо имали. Новинар „Блица“ Дарко Николић, у чијим текстовима уживате на спортским странама нашег сајта, не пише само оне емотивне приче о спортистима, већ и активно истражује српску историју. Последње три године је, поред тога што ради у нашој редакцији, посветио истраживању о Гвозденом пуку и, уз помоћ прилога дародаваца, књигу је одштампао, али је не продаје. Дели је бесплатно. Интересовање за ову реконструкцију свакодневног живота војника Гвозденог пука, али и живота обичног народа у Србији почев од 1912. када су почела ратна збивања на овим просторима у 20.

Чачак – Кад су у родноме селу чули позивара како се гласи колико га грло носи – „Е – хеј, народе, почела мобилизација, јављајте се војсци” – сва четворица Гредељевића спремише се док дланом о длан. Оца не имадијаху више, но се поздравише с мајком, па збогом. – Те 1912. нико није био посебно позиван и нико изостао, сви су чули ону заповест с ћувика, те и браћа с места кретоше из завичајних Страгара код Ужица, у војну, у бој. Јован, Тиосав, Сава и Мијат. Прва тројица загрлише дечицу, четврти и најмлађи тек се бејаше оженио – приповеда за „Политику” Антоније Ђурић, књижевник из Чачка. Он је пре равно четири деценије