Разговор са вођом побуне Аном Њего Данас у време када жене у целом свету постижу велике успехе на свима пољима људске делатности, држе ватрене говоре у парламенту, боре се у рововима, раме уз раме са својим друговима, треба забележити један необичан подвиг наших сељанки, из Среза сарајевског, један јединствен протест, догађај вредан пажње, али сасвим заборављен и нигде незабележен. Борба наших сељанки, неуких и сасвим неписмених, вођена и извојевана по цену највећих напора, слична је донекле борбама које жене данас у целом свету воде. У овом случају, била је борба мајки, одбрана од глади, жена три разна племена, али једнаких осећаја. Борба сурова, лишена свих обзира, сукоб слабих и моткама

Данас се навршавају 83 године од смрти краља Југославије Александра Првог Карађорђевића који је убијен у Марсеју 9. октобра 1934. године, у атентату приликом државне посјете Француској у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке. Краљ Александар био је други син Петра Првог Карађорђевића и кнегиње Зорке, кћерке црногорског краља Николе Петровића, а престолонасљедник је постао након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909. године. Атентатор је био припадник ВМРО /Унутрашња македонска револуционарна организација/ Владо Черноземски, а заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту, који се возио са њиме у аутомобилу. Краљ Александар је у Марсеј отпутовао

Као трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је мобилизација, а ја се растадох од пријатеља решен да се јавим најближем месту, те се упутих већ првог дана у Коцељево, које се налази између Шапца и Ваљева. Ту сам нашао Милана Сотировића виђеног грађанина и чиновника општине шабачке, резервног капетана друге класе и командира четврте чете Првог батаљона шестог пешадијског пука другог позива. Он ми рече да као добровољац имам право да бирам јединицу у коју ћу ступити. Саветовао ме је да користим то право и предложио да се пријавим за његову чету.

Пре 102 године, мајор Драгутин Гавриловић је прикупио борце који су већ данима бранили Београд и, испред кафане „Јасеница“ на Дорћолу, одржао говор који ће ући у анале светске историје. „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“, реченице су чувеног говора. Уз громогласни поклич српски војници су кренули

Столац, мало место у Херцеговини, кршевито, на чијем камену су рођени многи чврсти и поносни људи. Срба попут поменуте тројице било је више у Стоцу, и пре и после њих. Њих тројица су издвојени као представници једине велике српске генерације, оне с почетка 20. века, у коју сврставам и нараштај младобосански. Чувено је српство, по језику, Али-паше Сточевића-Ризванбеговића, херцеговачког везира, који је писао владици Његошу ћирилицом, језиком српским, чистим и бистрим као херцеговачко небо после кише, из чијих писама је епископ скендеријско-црногорско-брдски могао извлачити корисне поуке – језикословне и политичке. Из везировог племена, са његовим презименом, било је србофилски оријентисаних племеника и у времену Принциповог појаса. Нешто се тихо али

У склопу обележавања 83. годишњице убиства витешког Краља Александра Првог у Марсељу, позивамо вас на премијеру документарног филма “Атентат 1934” аутора Милана Богојевића, уз гостовање стручних сарадника и учесника у филму. Пројекција ће бити у понедељак 9. октобра 2017. у 19 часова у просторијама Удружења Краљевина Србија у Београду – улица Влајковићева бр. 4, 4. спрат. Документарни филм АТЕНТАТ 1934. је први српски филм о убиству Краља Александра I Карађорђевића у Марсељу 1934. године. Сниман скоро две године на већини аутентичних локација са двадесетак компетентних саговорника из различитих области. У филму ћете између осталог моћи да видите ко је, како и зашто убио Краља Александра. Да ли је полиција могла да реагује боље и зашто није. Шта

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Политичка позадина атентата на Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. године .Британија и Француска спречиле да истрага не оде далеко. Архиви недоступни и до данас за историчаре истраживаче Политичка позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница. Интерес европских сила да се не инсистира на откривању ко је стварно био организатор овог крвавог догађаја, у контексту распореда снага с почетка тридесетих година прошлог века, може бити лако схваћен и објашњен. Међутим, нејасно је и необјашњиво зашто су поједини европски архиви, и то они у којима би се, по свему судећи, пронашао одговор ко су инспиратори и финансијери овог политичког злочина, и у 21. веку затворени и

Био је Велики рат, а у њему млади ратник Видосав Марјановић из Шљивовице, узданица своје самохране мајке Станојке. Ни гласа с фронта од сина она годинама није чула: да ли је жив, сваког дана се питала. А онда је њено писмо сину, без тачне адресе, континенте прешло и чудом до Видосава стигло. Ту причу је ових дана од заборава сачувао педантни хроничар златиборске прошлости Милисав Р. Ђенић. Бележи он да је Видосав Марјановић, рођен 1896. године, у Велики рат отишао 1915. као регрут последње мобилизације. „Било је то оних тешких и судбоносних дана када је отаџбина ставила под оружје све што је могло пушку носити. Кренуо је певајући као да

Војничко гробље Зејтинлик у Солуну годишње посети око 350 хиљада посетилаца од којих је највећи број из Србије и то је зато што је сећање на хероје Првог светског рата постало део традиције српског народа. Овако деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић, говори за Танјуг,нескривајући понос чињеницом да је и он постао део историје како Србије тако и Грчке, у којој је и рођен. Српско гробље има највише посетилаца, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници, док су у српској војсци били “наши” људи. “Слабо долазе Французи и Енглези,

Солун – На српском и савезничком војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, данас је одржана комеморација посвећена успомени на српске војнике страдале током Првог светског рата у Грчкој. Заменик министра за рад Зоран Милошевић, поручио је да Србија захваљујући жртви јунака из Првог светског рата, данас гради бољу будућност за свој народ и памти своје претке. „Захваљујући њиховој жртви, наш народ је преживео, наша држава је опстала, а ми смо данас у ситуацији да градимо бољу будућност, да на подигнутим темељима од крви и меса наших ратника сазидамо успешну, јаку и бољу Србију”, истакао је Милошевић. Он је на комеморативној свечаности посвећеној успомени на српске војнике страдале током Првог светског рата у

Прокупље – Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров. – Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени