Први свјетски рат Архиве - Страница 15 од 79 - Јадовно 1941.

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

24. октобар 2018.

На 63. Међународном сајму књига у Београду биће промовисана публикација-каталог који представља резултат четворогодишњег рада на пројекту: „Албум сећања на наше претке из првог светског рата“. Ова публикација доноси приказ прворазредних сведочанстава – фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикација је посвећена обележавању стогодишњице од завршетка Великог рата. Аутори: Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић Рецензенти Проф. др Мира Радојевић, др Јана Алексић Текстови др Милош Ковић, пуковник др Далибор

Витез слободе

24. октобар 2018.

Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са мачевима. У књизи „Витези слободе“ новинара „Политике“ Милана Шантића, објављене давне 1938. више него заслужено место међу корицама освојио је и Благоје Крушић. Аутор је текст о Крушићу почео са Наредбом начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. у којој се износе сва херојства наредника Благоја Крушића а на крају наредбе лично војвода Бојовић даје закључак: „Наредника Крушића износим за пример и извор јунаштва и похваљујем га целој војсци.“ Ипак, истина је да је месец дана раније Регент Александар лично одликовао наредника Благоја Крушића орденом Златне карађорђеве звезде са

Језиве бројке које треба сви да знамо , као и о патњи инвалида и сиротиње !!!

24. октобар 2018.

Србија је у Првом Свјетском рату изгубила 1.247.435 становника или 28 посто цјелокупне популације. Приредио Ђорђе Бојанић Укупно је Србија изгубила у Првом светском рату, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., што војника што грађана, 1.247.435 лица, односно 28 посто од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Србија је у Првом светском рату претрпела више него иједна друга учесница тог рата. У Првом светском рату Србија је мобилисала 852.000 војника, што је чинило 15 посто од укупног броја становника или 30 посто свих мушкараца. Србија је изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 60 одсто погинуло, а десет одсто је

Драгољуб Збиљић: Наредбу о враћању ћирилице из 1918. треба поновити данас

23. октобар 2018.

Поводом ослобођење Србије 1918. у Првом светском рату важно је подсетити на чињеницу да је забрањена ћирилица у окупираној Србији (1916-1918) враћена наредбом с роком од три дана у Београду и да је данас потребно такође наредбом вратити свих преко 90 одсто ћириличких табли замењених латиничким у комунистичкој окупацији Београда и целе Србије од 1954. године до данас. Сто година од првог ослобођења ћирилице у Србији Прошло је равно сто година од првог ослобођења српске ћирилице од окупационе латинице у Србији (1918) из времена ослобођења Србије у Првом светском рату. Тим поводом српскуи лингвисти у институцијама ни државе ни лингвистике тим се питањем не баве. Јер, када би се тиме

Почела манифестација „Дани слободе“

19. октобар 2018.

У Београду је данас почела манифестација „Дани слободе“, којом ће бити обиљежене 74 године од ослобођења града у Другом свjетском рату и 100 година од ослобођења у Првом свjетском рату. Манифестација, која ће трајати до 1. новембра, почела је читањем прогласа на првом часу у свих 168 основних школа у Београду којим су упознати о историји главног града и догађајима од 20. октобра 1944. године када је град ослобођен у Другом свјетском рату. Замјеник градоначелника Горан Весић рекао је да ће проглас бити прочитан и 1. новембра када ће бити обиљежено стотину година од ослобођења Београда у Првом свјетском рату. Весић је навео да је град, у сарадњи са Министарством

Хитлер и Гебелс му забранили филм

19. октобар 2018.

Режисер Златан Дудов, рођен у Димитровграду пре 115 година, био познатији у иностранству него међу нашим светом. Умакао нацистима и однео у Француску филм „Мехурићи од сапунице“. Име режисера Златана Дудова, рођеног пре 115 година у Димитровграду, мало је познато и међу филмаџијама, а камоли међу „обичним“ светом – упркос томе што би се деловима његове биографије поносили многи филмски радници. Нико није постао владика у свом селу, каже народна пословица, која се савршено уклапа у судбину уметника који је био познатији у Европи пре и после Другог светског рата, него међу нама. Да није ретких заљубљеника у филмове и истраживања, попут новинара Петра Виденова и Ивице Иванова из Димитровграда,

Аустроугарска наредба: Дајте нам црквена звона да направимо топове…

18. октобар 2018.

Након сто година од завршетка Првог светског рата, слушамо, читамо и сећамо се страхота које је тај рат донео. С пијететом се сећамо свих невиних жртава, свих бораца који су дали своје животе за слободу Српског народа. Први светски рат изазвао je сурову оружану борбу и проузроковао да људски живот буде непримерен. Поред осталих патњи и недаћа, већ на почетку рата, због кризе у војној производњи повећала се потреба за металом, па су Аустроугарска команда у Сарајеву и Земаљска влада донели уредбу да сво становништво у Босни и Херцеговини добровољно преда надлежним органима сав вишак кухињског суђа и предмете од метала. Грађани су били дужни да предају предмете од метала

Голгота Мачве не сме бити заборављена

18. октобар 2018.

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата. Масовна силовања “Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

17. октобар 2018.

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

Чедомир Антић: О природи сукоба из 1918. године

17. октобар 2018.

Зашто је баш током неколико претходних година власт у Црној Гори толико снажно и са много неразумне страсти почела да критикује ступање Црне Горе у састав уједињене српске и нешто касније југословенске државе? Понекад ми се учини да је 1918. уствари била пре две или три године. Као да четврт века касније није наступио Други светски рат у коме су црногорски сепаратисти практично нестали пред два југословенска, у суштини српска покрета. Како то да после 1945. однос према уједињењу из 1918. никада није био тако негативан као данас? Да ли је могуће да они који су блискост са Србијом потврђивали више пута током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година. Управо они који су деведесетих прихватили

Путујући музеј дуг Солунцима

16. октобар 2018.

У џиновском опанку, на пожаревачком Тргу ослобођења. Оригинални експонати широм Србије сведоче о Великом рату. ПОВОДОМ века од почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, на Тргу ослобођења у центру Пожаревца је постављен џиновски опанак који су пре четири месеца направили чланови националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“ из Београда. У овом својеврсном експонату с којим крстаре Србијом је отворена и изложба под називом „Јунаци у опанцима“, а поставку чине аутентична обућа ратника из тог славног доба и фотографије војника који су поразили знатно опремљенијег непријатеља. Ова несвакидашња лимена атракција је дугачка шест и по, широка три и по метра, а тешка је

Сто година од коначног ослобођења Берана, Васојевића и Црне Горе

16. октобар 2018.

Васојевићке бригаде су у борбама током Првог свјетског рата дале огроман допринос слабљењу многобројних непријатељских офанзива, а у децембру 1915. oмогућиле сигурну одступницу српским армијама. Након капитуације црногорске војске 21. јануара 1916. у Црној Гори је настало тешко стање. Двадесет четвртог јануара је одред 59. дивизије заузео Андријевицу и отпочео разоружавање црногорске војске. Два црногорска заштитна батаљона у рејону Берана и Плава условила су предају свог оружја тиме да се њихова област обезбиједи од Албанаца, те је Команда 59. дивизије послала једну чету у Плав, а један ловачки батаљон у Гусиње, одакле су јавили својој команди да „Албанци врше преступе“. Војни заступници обје стране су се 25. јануара послије подне договорили

Берлин због Србије лупа пацке Загребу

15. октобар 2018.

ЕУ не одобрава нови талас уцена из Хрватске и претње блокадом европског пута. ОФАНЗИВА Хрватске, која на свим фронтовима покушава да отежа европске интеграције Србије и одакле свакодневно стижу претње блокадом нашег пута ка ЕУ, наишла је на велико неодобравање водећих чланова Уније, пре свих Немачке – сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, званични Берлин већ је неформалним каналима послао упозорење Загребу да недобросуседска реторика и бујање национализма нису добродошли. Последња конкретна опомена Хрватској дошла је пре неколико дана, када већина амандмана које су њихови посланици покушали да уграде у извештај о Србији, известиоца Европског парламента Дејвида Мекалистера, није прошла. Аларм у водећим европским престоницама због понашања Загреба „упалио се“ и

Дуг малом јунаку из Великог рата: Момчило Гаврић добија споменик

15. октобар 2018.

У Лозници ће 2. новембра свечано бити откривен споменик Момчилу Гаврићу. ПРВИ човек Лознице Видоје Петровић је најавио да ће она постати први град у Србији у који ће бити подигнут споменик најмлађем војнику из Великог рата – Момчилу Гаврићу. Одавање почасти дечаку који је на фронт отишао из родне Трбушнице подно Гучева, а у Лозници је једна улица већ названа његовим именом, заказано је за 2. новембар у Парку бреза, поводом обележавања стогодишњице ослобођења у Првом светском рату. Скупштина града у Лозници је, подсетимо, још 2015. донела одлуку и основала Одбор за подизање споменика, а директор центра за културу „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић каже да је одабран рад

Сусрет са историјом: Четник претекао Мосад, Хрватску и српску Удбу

15. октобар 2018.

Зашто никада није одржано суђење осведоченом усташком поглавнику. Ратне страхоте завршавају се падом Берлина 9. маја 1945. године. Нацистичка Немачка потписује безусловну капитулацију. Седам месеци касније, 20. новембра, у Нирнбергу почиње суђење истакнутим члановима војне, политичке и економске елите Трећег рајха. Неки месец по ослобођењу Француске, у Паризу се суди маршалу Петену због сарадње са окупатором. Осуђен је на смрт. Нешто касније казна је преиначена у доживотну робију. Умро је у затвору. Видкун Квислинг, норвешки политичар, сарадник нациста, стрељан је 10. октобра 1945. године после суђења које је показало све ужасе његовог режима у овој скандинавској земљи. По њему ће симболично бити названи сви који су наносили штету сопственом народу