У среду увече премијера историјске драме “Краљ Петар Први” редитеља Петра Ристовског. Узуновић: Оно што су ти људи чинили је немерљиво витештво и херојство. ФИЛМСКО остварење “Краљ Петар Први”, редитеља Петра Ристовског, имаће у среду увече троструку београдску премијеру: у Сава центру од 19 часова, “Синеплексу Ушће” од 20.00 и пола сата касније у “Комбанк дворани”. Публици ће се на крају пројекција поклонити екипа филма предвођена продуцентом и главним глумцем Лазаром Ристовским. – Сигуран сам да ће “Краљ Петар Први” постати буквар из кога ће се учити патриотизам, љубав према пријатељима, а и редитељски занат. Ово је, можда, и мој последњи филм, и сигуран сам да ће бити упамћен по

Мало позната биографија неустрашивог ваљевског официра који се борио у првом светском рату. Одбио позив Милана Недића због чега је ухапшен и био у заробљеништву. Овде Петар! – зачуло се у телефонској слушалици. – Који Петар? Презиме! – Овде краљ Петар! – Изволите, Ваше величанство! – скочи, као опарен, стаде мирно и петама удари једну о другу, српски официр. – За показану и осведочену храброст приликом првог и другог преласка преко Саве и поробљавање непријатељских војника, ја вас под данашњим даном унапређујем у чин поручника. – Хвала, Ваше величанство! – Тићили ми се такви јунаци у мојој војсци – узвратио је краљ. – Чуо нас Бог, Ваше величанство! Овако је

Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу. Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи! Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења

 Српска хероина Великог рата Милунка Савић Србима је данас потребна да би се угледали на њену оданост држави, храброст, хуманост и родитељство, рекао је Милан Богојевић, аутор књиге “Милунка Савић-ордење и ожиљци” која је у Модричи представљена поводом 100 година од завршетка Првог свјетског рата. Oн jе на синоћњој промоцији у Српском културном центру навео да му је требало десетак година за писање књиге чији је циљ да спаси од заборава српску хероину Првог свјетског рата и великог хуманисту. Богојевић, писац и публициста из Београда, подсјетио је да је Милунка Савић са скромним примањима, осим рођене кћерке Милене и три усвојене дјевојчице, одгајала и школовала више од тридесеторо сиромашне дјеце

Фочански средњошколци обиљежили су стотину година од завршетка Првог свјетског рата историјским часом “Сто година поноса и славе”, који је обогаћен драмским наступима, поезијом и хорским пјесмама у славу српских ратника. Један од драмских приказа, који су ученици извели синоћ у Градском позоришту, посвећен је Милунки Савић, а посјетиоци су могли да чују и говор војводе Петра Бојовића, као и чувени говор мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда, а нису изостале ни чувене пјесме “Тамо далеко”, “Креће се лађа Француска” и друге познате патриотске мелодије. “Поносни смо и захвални нашим прецима на свему што су радили и што су се изборили за нашу слободу. Ми смо кроз пјесму, рецитацију и глуму

Шабац – Планина Цер на којој се 1914. године одиграла чувена битка, у којој је, у претходним балканским ратовима, потпуно исцрпљена војска Краљевине Србије до ногу потукла бројнију и опремљенију аустроугарску солдатеску, требало би да постане трајни споменар не само првог великог успеха савезника Антанте већ и целокупног страдања српског народа и његове велике победе у Великом рату. Цер јесте већ стотину година духовна вертикала Србије, али је у сваком другом погледу био скрајнут. Изградња меморијалног комплекса на овој изразито шумовитој планини, обраслој цером и грабом – која се као острво издиже на ободу панонског басена – пројекат је који је подржао председник Србије Александар Вучић,  коначно ће исправити ову велику

Комплет с ордењем Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве, који је био у власништву последњег краља Југославије Петра Другог, продаје се по почетној цени од 30.000 евра. Међу стотинама одликовања, која ће се 14. децембра наћи на аукцији куће „Андреас Тис” из Немачке, биће понуђена и четири ордена који су били у власништву Петра Другог Карађорђевића (1923–1970), сазнаје „Политика”. Ордене Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве колекционари ће моћи да купе можда већ за 30.000 евра. Толико износи почетна цена комплета који, осим знамења, садржи и неколико личних предмета и писама, али и пехар којим су ова четири одликовања награђена у САД 1977. године

Историографи већ цео век покушавају да проникну у ратну 1915. и 1916. У Скадру почеле међусобне оптужбе о узроцима страдања војске и народа. У ФАНТАЗМАГОРИЧНОЈ кристалној кугли свеколиког света, нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота. У тамним просторима галаксија, искрсавају повремено покојници као живи и стварни, као и људи који се крећу око нас. Нисмо ли сведоци, баш ових дана, колико су ове речи великог српског редитеља Саше Петровића, заправо, историјски рефрен, често потиснут, позив да не заборавимо на велика дела и велике жртве предака. Није ли садржај писма француског председника Емануела Макрона, упућеног у Београд колеги по функцији, управо њихова потврда: “Знам колико је

Споменик ће из Уметничке ливнице “Јеремић” у Врчину до Српске Атине биће превезен специјалним транспортом у пратњи полиције. СПОМЕНИК краљу Петру Првом Карађорђевићу у петак после подне стиже у Нови Сад. Из Уметничке ливнице “Јеремић” у Врчину до Српске Атине биће превезен специјалним транспортом у пратњи полиције, а већ до вечери биће постављен на мермерни постамент на Тргу републике. Откривање споменика, како је планирано, биће у недељу на свечаности обележавања 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији. Припреме за овај важан, несвакидашњи транспорт, према речима Слободана Јеремића, почеле су у четвртак ујутру, премештањем споменика из ливнице до пута одакле ће, данас око девет часова, краљ Петар Први “кренути” према Новом Саду. – Није било

Кћи инжењера Фридриха Крикнера, Швајцарца немачког порекла, Лујза, рођена је у Београду 1865. године. Шеснаестогодишња девојка за коју су имућни родитељи имали велике планове лета 1881. године, боравећи у породичном летњиковцу у околини Аранђеловца, на балу официра упознаје младог потпоручника Живојина Мишића. Са првим тактовима које је засвирао оркестар млади потпоручник Мишић је пришао Кринкеровима, дубоко се поклонио и замолио за дозволу да игра са Лујзом. Девојка је кажу, невољно устала, а ни родитељи нису били одушевљени каваљером. Али, те летње ноћи догодило се не само познанство двоје младих, него и љубав на први поглед. Аргументи да је он сељачки син, да су плате поручника мале, а војници осуђени на