arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Годишњица евакуације Срба из 26 села пожешке котлине

30. октобар 2020.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници пожешке цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У писаној Наредби, која је дан раније извјешена на јавним мјестима, констатује се да “у посљедње вријеме четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својм борбеним дјеловањем цивилно становништво у западном дијелу општине Славонска Пожега” и да се евакуација спроводи “у циљу заштите њихових живота и омогућавања успијешније одбране одбрамбених положаја наших (хрватских) снага на том подручју”. Евакуацијом, коју је

Nestali.jpg

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25. октобар 2020.

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

Полиција привела седам мештана Негославаца на информативне разговоре

7. октобар 2020.

Према информацијама мештана Негославаца, рано јутрос, полиција је без претходне најаве, упала у куће неколико становника тог места, извршила претрес кућа те их с лисицама одвела на информативне разговоре, везано уз сазнања о ратним злочинима из 1991. године. Kако је потврдио начелник општине Негославци Душан Јецков, ради сео седам особа, мештана Негославаца, махом старости око 70 година. Додао је да за сада немају конкретних информација да ли су особе приведене у својству сведока или осумњичених за поједина кривична дела. Јецков је истакао да се ме слаже са начином на који је поступљено у случају привођења додајући да то изазива страх међу становницима општине. “Свако ко је одговоран за било који

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Србија да покрене питање осуђених Срба из Трпиње; Зоран Гајанин пролази тортуру у Лепоглави

24. септембар 2020.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Србија покрене питање 10 осуђених Срба из села Трпиња код Вуковара који невини труну у хрватском затвору више од 7 година јер нису имали фер и поштено суђење. Трпињски Срби су осуђени на дугогодишње затворске казне за наводни и измишљени ратни злочин у монтираном судском процесу без иједног материјалног доказа и без свједока који су присустовали догађају. Суд апсолутно није доказао да је неко од осуђених Срба убио или малтретирао хрватске цивиле и ратне заробљенике што само потврђује да се ради о етнички мотивисаном хрватском правосуђу. Хрватска плански и смишљено ради од завршетка рата до данас на процесуирању што већег броја

Сећање на жртве рата деведесетих

29. јун 2020.

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата. Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо. У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на

Вештак из Србије указује да Главаш није крив за убиство Чедомира Вучковића

12. јун 2020.

Међу бројним судским поступцима који су прекинути због коронавируса је и онај против Бранимира Главаша и других оптужених за ратни злочин над српским цивилима у Осијеку 1991. године, од којих је најпознатији случај „Гаража”, односно смрт Чедомира Вучковића, наводног атентатора на Главаша, пише „Јутарњи лист”. Главаш и његова одбрана су све време тврдили да он нема везе са тим убиством, а сада одбрана има и налаз судскомедицинског вештака који тврди да су за Вучковића смртоносни били хици које је у њега испалио Крунослав Фехир, сада већ бивши крунски сведок који је у више наврата дао исказ пред судом. Пред хрватским судом то је спреман да потврди и професор др Ђорђе Алемпијевић, експерт

Томислав Мерчеп

Злoчин и кaзницa

23. март 2020.

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe jeр ‘ниje рaниje oсуђивaн’ и jeр je судjeлoвao ‘у свим зaтвoрским прoгрaмимa’, уз нaпoмeну дa je ‘зa oчeкивaти дa нa слoбoди нeћe чинити нoвa кaзнeнa дjeлa’. Пoдсjeћaмo нa стрaвичнe злoчинe кoje су у рaту пoчинилe њeгoвe jeдиницe. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дa стe рeaгирaли нa првe дoгaђaje, свe oвo нe би сe дoгoдилo

Томислав Мерчеп

За сваког убијеног цивила одседео је мање од месец дана иза решетака: Мерчеп на слободи ругање je жртвама

13. март 2020.

Хрватски заповедник, крвник породице зец, изашао из затвора после четвртине издржане казне. А сваког убијеног српског цивила од стране „мерчеповаца“ њихов заповедник Томислав Мерчеп одседео је у затвору мање од месец дана, а и то време највише је провео у бањи. ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Четири године откако га је суд осудио на пет и по година затвора, а у међувремену Врховни суд у фебруару 2017. године повисио казну на седам, Мерчеп излази из затвора, јер је тај исти суд проценио да је после три четвртине издржане казне могућ условни отпуст. Иако се зна да су „мерчеповци“ деведесетих година прошлог века усмртили педесетак српских цивила у Загребу и Пакрацу, Мерчеп

Први пут послије тридесет година – литија Срба центром Вуковара (ФОТО)

23. јануар 2020.

Први пут од рата, послије око 30 година, православна литија је у недјељу прошла улицама Вуковара. Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града. Литија је на улице извела више стотина Срба који су, послије готово три деценије, своје молитве изнијели из храма под ведро небо. – Колону, која се послије освећења крста вратила у цркву, обезбјеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду – каже замјеник градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и

Вуковарска истина

18. новембар 2019.

На данашњи дан пре 28 година снаге ЈНА преузеле су контролу над Вуковаром. Док је хрватска страна, било да се ради о државним званичницима, политичарима власти и опозиције или активистима, јединствена у оцени да се ради о „паду“ Вуковара који су „напале“ снаге „србочетничко-југокомунистичке“ војске, у Србији не постоји јединствен став о овоме и ретки ће јавно и отворено рећи да је Вуковар 18. новембра 1991. „ослобођен“. Колико су различита гледишта о овоме сведочи и граја која се дигла поводом откривања спомен-плоче генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса ЈНА Младену Братићу, једном од ретких генерала у светској историји који је погинуо лично предводећи своје војнике. Домаће НВО овај потез су, у

Саво Штрбац: Списак вуковарских жртава

29. октобар 2019.

Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар. вих дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама,  на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани… и сви на једном месту. „Рекао бих

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили „мерчеповци“. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Од избегличке колоне до доктора наука

13. март 2019.

Светислав Мијатовић (27) са четири године морао да напусти родну Славонију, а у Београду постао један од најбољих студената У избегличкој колони која је 1. маја 1995. из Окучана у Славонији кренула за Србију, налазио се и тада четворогодишњи Светислав Мијатовић, који ће 24 године касније постати један од најмлађих доктора наука у историји Физичког факултета у Београду! Тежак животни пут, који је прошао са својом породицом, направио је од Светислава озбиљног човека, држећи га чврсто на земљи и поред свих успеха и признања које је добио. – У колони која је кренула из Славоније био сам са мајком и једногодишњом сестром. После неколико дана смо дошли у Барајево, јер

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА