arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

11. март 1995. – Сметале им српске дјевојчице у Сарајеву

Муслимански снајпериста са зграде „Лориса“ на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо, а према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, дјевојчице је убио припадник 101. бригаде тзв. Армије БиХ чији су иницијали С.П. који је привођен, али никада није процесуиран.Он се јавно хвалио да је

Убиство српског свата и паљење српске заставе – Трајна опомена

Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

Позив на премијеру филма: „Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш“

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.

Свирепа мучења Срба у Храсници без адекватне казне и након 30 година (ВИДЕО)

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ. И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама. Чак и српском дјецом. А храсничких „мујановића“, „лаличића“, „гаџа“ и „хебиба“, још много ужива у слободи! Почело је много прије крвавог априла. Још док су се у мир и суживот јавно заклињали, а Југословенска народна армија била једина легитимна војна сила! Под будним оком творца Исламске декларације

Жељко Пантелић: У ПАКЛУ СКЕНДЕРИЈЕ – Прича о ратном злочину за који нико није одговарао (ВИДЕО)

Телефон у канцеларији у приземљу помоћног објекта Војне болнице Сарајево тог 2. маја 1992. зазвонио је нешто пре 13 часова. Капетан I класе Марко Лабудовић знао је ко са тог телефона зове и пре него што је подигао слушалицу. Хало – изговорио је са зебњом.– Генерал Кукањац – представио се глас са друге стране.– Изволите друже генерале, капетан Лабудовић.– Лабудовићу, Шупут је са својима упао у заседу негде код Дома ЈНА, формирајте групу и крените да му помогнете и извучете рањене и погинуле. ОДМАХ! Погледао је за столом старешине диверзантског одреда којим је командовао. Седели су у тишини гледајући у ,,моторолу“ на столу, из које су допирали вапаји њихових колега

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

Сахрањен Славко Јовичић Славуј (ВИДЕО)

У Палама је данас сахрањен Славко Јовичић Славуј који је преминуо јуче у 69. години. Био је посланик у Парламентарној скупштини БиХ и један од оснивача Савеза логораша Републике Српске. Бивши посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи заточеник у сарајевским логорима смрти Славко Јовичић Славуј сахрањен је данас на гробљу Баре на Палама. Сахрани су, уз чланове породице и пријатеље, присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, руководство општине Пале, представници Полицијске управе Источно Сарајево те јавног и политичког живота. Додик је подсјетио да је Јовичић прошао тешку голготу у сарајевским логорима за коју није нико осуђен, али да је, упркос натчовјечанским боловима и ломовима, задржао љубав за људе.

silos.jpg

Комеморација српским жртвама у „Силосу“ (ВИДЕО)

Испред некадашњег концентрационог логора „Силос“ у Тарчину код Сарајева у којем је у протеклом рату тамновало око 700 српских цивила одржана је комеморација. У мјесном храму прислужене су свијеће, а у Културном центру у Источном Сарајеву одржана академија, у знак сјећања на 24 мученика убијена или преминула од посљедица мучења. Након 44 мјесеца постојања, логор „Силос“ затворен је, симболично истог дана, када и злогласни Аушвиц – 27. јануара. Извор: РТРС

Ненад Кецмановић: Геноцид као идеологија

Прије неки дан пред зградом ОХР-а окупиле су се Сарајлије да протестују, а ко би други доли све сами Бошњаци. Под прозором бесправно усељеног Кристијана Шмита скандирали су „Санкције! Санкције!“ Ако неком није била јасна порука, могао је да сазна из бројних интервјуа које је посљедњих дана дао сарајевским медијима. На понављање питања зашто не смијени Додика, он понавља: „Потребан је разговор у цијелој БиХ“. Али, они уз то узвикују и: „Геноцид! Геноцид!“, а није јасно да ли се то односи на српско одбијање Инцковог закона о вербалном деликту, или на враћање уставних ентитетских надлежностости у Бањалуку. Објашњење је у томе што Бошњаци све што им се одвајкада лоше догодило

Споменик на Казанима прикрива да су жртве Срби

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић јуче је на Казанима, јами подно Требевића, заједно с (не)легитимним високим представником Кристијаном Шмитом и потпредседником Федерације БиХ Миланом Думовићем, открила спомен-обележје „посвећено грађанима Сарајева убијеним на том локалитету током 1992. и 1993 године”. Тиме је реализовала своју замисао да на једном од највећих стратишта сарајевских Срба подигне споменик који неће сведочити о томе ко су стварне жртве, а ко џелати. „Заувек ћемо се с тугом и поштовањем сећати наших убијених суграђана”, уклесано је на спомен-обележју, постављеном на месту на које су током рата припадници муслиманске Армије БиХ доводили Србе, убијали их, а потом бацали у јаму. Иако никада није званично утврђено колико их је на

Рафаел Израели: Рат у БиХ био је исламска револуција

Стручњак за тероризам и исламски радикализам Рафаел Израели рекао је да је рат у БиХ био исламска револуција у којој су учествовале многобројне радикалне исламистичке фаланге из цијелог свијета и коју су финансирале арапске земље. “Трагови Изетбеговићеве исламске револуције очигледни су данас у Рашкој области (тзв. Санџаку) и на самопроглашеном Косову. Није изненађење да су Срби 1996. године морали да напусте Сарајево, јер им није било мјеста у тако радикализованом исламском окружењу”, рекао је Израели за “Вечерње новости”. Израели, који је један од аутора извјештаја Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. године, каже да се он и његове колеге нису одређивали ко је

ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби

Још се не зна где су тела 260 људи, од 800 несталих колико је званично пријављено. Пише: Душан СТОЈАКОВИЋ Рат у Босни и Херцеговини однео је 100.000 жртава. На хиљаде је неутешних мајки, очева, сестара, браће, ћерки и синова остало без својих најмилијих. Само један живот, само једна суза је била превише. Исплакани океан ни данас није пресушио. Када топови утихну, своде се рачуни. Статистика скоро да подразумева да су војници гинули. Али, гинули су и убијани и обични грађани. Коме је било најтеже? Борци су знали оног тренутка када су узели пушке да могу бити на нишану супротне стране. У своју одлуку урачунали су могућност погибије. Међутим, они који

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА, ДВЕ ТРЕЋИНЕ ЦИВИЛИ: Извештај независне међународне комисије – Изетбеговић отворио 211 логора!

У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено, наводи се извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Пише: О. МАТАВУЉ Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. – У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели најтеже насиље, искључиво због националности – наводи се у резимеу. Додаје се да је пријављено 800 несталих Срба на подручју града Сарајева, који

ФЕЉТОН – ПОЗИВ НА ЛИНЧ СВИХ СРБА: Директива Територијалне одбране није била ништа друго до објава рата СФРЈ и ЈНА

Упркос непрекидном хаосу у граду, лидери СДС-а покушавали су да сачувају мир. Упркос ризику да буде убијен, предсједавајући парламента Момчило Крајишник вратио се у град и у име СДС-а сусрео се са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву, у напуштеној згради парламента РБиХ. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Предложио је неколико опција за преуређење статуса Сарајева, али не и његову подјелу, „јер су се међународни посредници противили новом Берлинском зиду“ (Крајишник, 2011, стр. 424). Алија Изетбеговић је одбио. Крајишник је дао Изетбеговићу скупу оловку као опроштајни поклон и растали су се. На 69. засједању, 14. априла 1992. године, Предсједништво РБиХ Алије Изетбеговића прогласило је СДС „агресором и тоталитарном странком“: „У Босни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.