Сећање на 11. март 1995. године кад су хици снајперисте на Грбавици убили две девојчице Било ми је тек 13 кад сам се суочила са једним од најстрашнијих призора свог детињства. Потписано примирје, а ми деца с Грбавице једва смо дочекали тих неколико дана, па да “у миру” изађемо испред зграде, скочимо коју ластиша, аберечке-абертуде, или у неком пролазу ухватимо смешак прве симпатије. Гледам кроз прозор, а он “баца” поглед на амбуланту, неких 30 до 50 метара испред мене. Гледам какво је време, шта да обучем и хоћу ли прво по Дајану, Сању или Сташу. Да потрчимо без страха, коначно, без грча да ће игру да нам поквари неки од

У Братунцу ће вечерас бити одржана академија сјећања поводом 21 године од егзодуса Срба са подручја Сарајева, а сутра на братуначком гробљу биће служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Програм у оквиру академије, у организацији Завичајног удружења “Сарајевски Срби” које окупља избјегле Србе из Сарајева и долине Босне, почеће у 19.00 часова у братуначком Дому културе, а парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен сутра од 11.00 часова. Програм, током којег ће наступити фолклорни ансамбл Српског добротворног и културно-умјетничког друштва “Свети Василије Велики” из Братунца, а београдски глумац Лепомир Ивковић извести монодраму “Вождово радовање”, почеће

Књига “Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995”, представљена је данас у Београду, према ријечима аутора Миливоја Иванишевића, на дан када је прије 25 година почео грађански рат у БиХ и геноцид над Србима у Сарајеву. Иванишевић је рекао да у српском дијелу Сарајева није било ниједног логора за муслимане, нема ниједног убијеног муслимана нити масовне гробнице, а да је у муслиманском Сарајеву постојало 120 логора за Србе и пронађено више десетина масовних гробница. “Књига представља свједочења људи који су преживјели најтежу могућу тортуру. Она се ни по чему није разликовала, можда је понекада била систематичнија од оне коју су током Другог свјетског рата преживјели Срби у логорима тадашње НДХ”, рекао

БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује, каже за Спутњик Николин син, протојереј Јован. Николу Гардовића у фабрици „Васо Мискин Црни“ нико није знао по имену. Звали су га Поп. Током преподнева служио је држави као ковач, а послеподне и празницима Богу у парохијској цркви у коју је редовно одлазила и његова жена са петоро деце — ћерком и четири сина, од којих ће чак тројица касније

На Св. Трифуна, 14.фебруара 2014.год. у Дарбиjу, Енглеска – 20 година касниjе. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – САРАЈЕВСКО РАТИШТЕ 1994. год. Из књиге (у припреми) под насловом “ОД КРАЈИНЕ ДО КОСОВА”! “Што ниjе записано – заборави се, што се заборави као да ниjе (ни) постоjало”! (Св. Владика Николаj Велимировић) На Требевићу ратне 1994. године –  Са Воjводом Славком Алексићем и капетаном Зеком ( у позадини Сараjево)   Ратна 1994.година. Сараjевско ратиште, положаj српских борбених снага на Грбавици – Јевреjско гробље. Празник Св. Трифун, 14-ти фебруар. Уочи Св. Трифуна сам са своjом протиницом Секом стигао из Калифорниjе у српску ратну престоницу Пале. Као и обично, када смо долазили, били смо домаћински и

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић изјавио је да се трага за још 250 несталих сарајевских Срба и да је номиновано неколико локација које би могле скривати њихове посмртне остатке. Мишић је рекао да постоје информације да су солитер Босмал и џамија у сарајевском насељу Отока изграђени на српским костима и да је мала вјероватноћа да ће се до њих икада доћи. Он је навео да Тужилаштво БиХ већ три и по године не одговара на захтјев за покретање истраге којом би било утврђено одакле су доспјеле српске кости пронађене у сарајевском насељу Алипашино поље, у земљи која је на обалу Миљацке довезена са другог локалитета.

Снијег на Романији ни ове године, на Васкршње задушнице, није спријечио чланове породица, пријатеље и саборце да одају пошту на војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Сокоцу. Тамо је смирај нашло скоро хиљаду јунака Одбрамбено-отаџбинског рата. Брат до брата, отац уз сина, рођаци, пријатељи, саборци – на мјесту вјечне страже хиљаду српских бораца сарајевско-романијске регије и данас достојанство, част, бол. Брат погинулог борца Радојица Трифковић каже да му је овдје сахрањен брат, као и посмртни остаци 29 убијених мјештана Чемерна. Он подсјећа да су муслиманске снаге 10. јуна 1992. године напале село Чемерно и извршиле покољ 29 мјештана, а да за тај злочин још нико није одговарао. Милена Кртолина, мајка погинулог борца, у рату је изгубила двоје дјеце, а остала