У Броду је данас на градском гробљу служен помен за 88 жртава рата бораца и цивила чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене након ослобођења ове општине у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Помен је служио свештеник Жељко Tеофиловић на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту проналаска масовне гробнице. Пресједник Скупштине Борачке организације у Броду Радослав Кокић рекао је да је Борачка организација уврстила 26. април у календар значајних датума јер је прије 25 година откопана масовна гробница са посмртним остацима српских цивила, бораца и војника Југословенске народне армије /ЈНА/. „Ексхумација посмртних остатака је посљедица окупације Брода од 1. марта до 6. октобра 1992. године. Tо су учинили потомци оних који

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Већислав Мишковић рекао је да је војна полиција одводила на радове лица српске националности из Средњошколског центра у Орашју. Овај бивши резервни полицајац при станици полиције у Орашју рекао је да је од априла до краја јула 1992. године с колегама радио на обезбјеђењу лица српске националности из Орашја и Букове Греде која су била у изолацији у Средњошколском центру. Он је навео да су лица српске националности „чувана од неовлаштених упада“, а да је њему и колегама речено

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Хазва Нукић рекла је да су је комшије муслимани из села Кобаши у којем је живјела оптужили да је била „повезана са четницима“, због чега су је ухапсили војни полицајци у Славонском Броду, гдје је радила, и предали војној полицији у Босанском Броду. Нукићева је у Суду БиХ навела да је до избијања рата свакодневно путовала у Славонски Брод, гдје је као медицинска сестра радила у амбуланти, те да је у мају 1992. године само два пута могла да дође кући јер није било превоза преко Саве. „У Славонском Броду ме

У Милошевцу код Модриче данас је обиљежено 26 година од оснивања Милошевачке чете Војске Републике Српске /ВРС/ чијих је девет припадника погинуло у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста у протеклом рату живот је изгубило и 12 цивила. Страдалим становницима Милошевца данас је служен парастос и положено је цвијеће на заједничко спомен-обиљежје. Предсједник Мјесне борачке организације Саво Илић рекао је да је Милошевачка чета имала 405 бораца, а да је у Цивилној заштити било ангажовано 60 мјештана. Он је истакао да ово село током рата није пало у руке непријатеља, те да је Милошевачка чета дала велики допринос у стварању и одбрани Републике Српске. Илић је напоменуо да је од

Предсједник Удружења за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац рекао је да је на подручју Орашја пронађена лобања српског цивила Љубе Василића из Брода, којег су припадници Хрватске војске и ХВО-а 1992. године одвели из куће у логор у Броду и убили. „Упорним радом чланова нашег удружења на терену пронађена је лобања у једном каналу, те идентификована, а сахрањена је са Василићевим посмртним остацима у Броду, који су пронађени 2013. године“, рекао је Грабовац Срни. Он је навео да Одбор располаже сазнањима да на подручју Посавине постоји велики број измјештених појединачних и масовних српских гробница које ће настојати да открије. „Измјештањем појединачних и масовних српских гробница

Ни после 26 година од масакра српских цивила у селу Сијековцу 1992. нема одговорних. Додик: Нама је јасно да у БиХ нема правде за Србе, да је има – неко би одговарао У Сијековцу код Брода јуче је обележено 26 година од страдања невиних српских цивила, али и злочина који су починиле регуларне хрватске снаге и паравојска муслимана, за који нико до дан-данас није одговарао. Нама је јасно да у БиХ нема правде за Србе, јер да је има, до сада би неко одговарао за злочин који је овде учињен. Ово је егзактан пример злочина над недужним цивилима, у којем су људи нападнути и убијени у својим кућама. Убијене су

У наставку суђења Алминку Исламовићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Брода 1992. године, заштићени свједок Тужилаштва БиХ „С-1“ рекао је да је са заробљеним Србима одвођен на мост на Сави између Славонског Брода и Брода да, како им је речено, као живи штит спашавају мост од бомбардовања. Овај свједок је рекао да је у прољеће 1992. заједно са Јовом Стјепановићем одведен у стару зграду полиције у Броду гдје је била база војне полиције, наводећи да је одведен на спрат гдје га је ударао оптужени Исламовић са другим војним полицајцима. „Толико су ме истукли да нисам могао устати. Питали су ме волим ли Тита. Рекао сам да га

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је страдање Срба у Броду практично било почетак рата у БиХ и трећег страдања Срба у прошлом вијеку. Савановић је нагласио да је српско страдање почело од оних који су 1915. године основали добојски логор, кроз који је прошло више од 45.000 Срба, да би се наставило 1941. године стварањем усташке Независне Државе Хрватске, која је убијала и у јаме одводила српско становништво од Брода на Дрини, Пребиловаца, Јасеновца, Јадовног, Пага, Гаравица, Мотика, Шарговца и многих других мјеста. „Кад смо мислили да је заједничка држава ријешила то питање, деведесетих година пробудили су се потомци усташа од којих смо

У Сијековцу је почело обиљежавање 26 година од страдања 46 Срба у овом селу на подручју општине Брод. Тим поводом Свету литургију у Цркви Свете великомученице Огњене Марије служи локално свештенство у присуству Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија. Литургији присуствују представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, посланик у Народној скупштини Републике Српске Вукота Говедарица, предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац, министар безбједности БиХ Драган Мектић, као и начелник општине Брод Илија Јовичић. Литургији присуствују и други представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, чланови породица настрадалих и многобројни вјерници. По завршетку литургије биће служен парастос и положени вијенци на спомен-плочу настрадалима,

 У Сијековцу код Брода данас ће бити одата почаст за 46 Срба из овог мјеста које су прије 26 година убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Литургија ће бити служена од 9.30 часова, у 10.30 часова парастос погинулим српским цивилима, у 11.00 часова је предвиђено полагање вијенаца на спомен-плочу, а обраћање званичника од 11.10 часова. Савановић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да је у Сијековцу 1992. године убијено више од 70 Срба, те да су агресија оружаних хрватских снага на Србе у БиХ и овај покољ у општини Брод најавили почетак рата у БиХ. „Регуларне снаге војске Хрватске прешле су

На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама. „Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око“, рекао је Цвијановић. Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му

Свједок Тужилаштва БиХ Лука Васиљевић рекао је на суђењу припадницима ХВО оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја да су током заробљеништва у Доњој Махали људи извођени на испитивања и поједини, попут Чеде Цвијановића, нису никад враћени, Аћиму Цвијановићу је избијено око, а Перу Гаврића су пронашли објешеног каблом о бојлер. Васиљевић је испричао да су га из Букове Греде, гдје је живио и радио као возач прије рата, одвели 9. маја 1992. године људи у маскирним униформама са ознакама ХВО-а. Он је навео да су припадници ХВО-а долазили неколико пута и сакупљали оружје, да је он предао пиштољ за који је имао одобрење и двије ловачке пушке,