Скочите на садржај
Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.
На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1.100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а
Србима који су за време рата избегли из Госпића стигло обавештење којим их власти уцењују. Ако одбију, општина ће продати плац да намири трошак Удружење Госпићана „Никола Тесла“ послало је преко посланика Миодрага Линте петицију шефу српске дипломатије Ивици Дачићу, којом тражи помоћ и заштиту. Њих 150 добило је, а још толико очекује, обавештења из Госпића да морају или сами да уклоне шут од кућа које су им хрватске формације минирале и запалиле у периоду од 1991. до 1993. или да плате општини за те услуге 2.500 евра. У супротном, чека их судбина Радета Комленца из Кусоња, код Пакраца, коме су Хрвати срушили кућу, а онда узели плац да намире трошкове
Полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје на Зловрху, јуче су обиљежене 23 године од НАТО бомбардовања телекомуникационог торња на овом мјесту гдје је страдало десет припадника Војске Републике Српске. У НАТО бомбардовању телекомуникационог торња на Зловрху 30. августа 1995. године страдало је десет недужних припадника Војске Републике Српске који су били задужени за обезбјеђење торња. Те кобне ноћи страдали су Љубомир и Драгомир Бакмаз, Зоран и Раденко Сорак, Велимир Ујић, Милош Јовичић, Дарко Мотика, Зоран Нерић, Андрија Обрадовић и Милан Станишић, саопштено је из општине Рогатица. Вијенце и цвијеће положили су чланови породица, начелник општине Рогатица Милорад Јагодић, предсједник и потпредсједник Скупштине општине Рогатица Ђоко Раздољац и Нинослав Прелић, те
Предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић оцијенио је у Бијељини на обиљежавању дана ослобађања више од 7.000 српских мјештана Смолуће, Тиње и Потпећи из вишемјесечног окружења непријатеља 1992. године да је овај пробој једна најхуманијих битака српске војске у протеклом рату. „Непријатељ је имао намјеру потпуног уништења српског народа на простору Смолуће, Тиње и Потпећи и на сваком другом простору гдје су процијенили да је то могуће“, навео је Савчић на градском гробљу у Пучилама, гдје је служен парастос и положени вијенци испред споменика. Евоцирајући успомене на херојску побједу Војске Републике Српске која је донијела дуго очекивану слободу за хиљаде Срба у непријатељском окружењу, командант операције „Смолућа“ генерал у пензији
Драган Васиљковић познатији као капетан Драган данас је пребачен из Сплита у затвор Реметинец у Загребу, чиме је и формално отпочела процедура после које ће тек бити у прилици да затражи да буде превремено пуштен на слободу, сазнају Вести. Због годишњих одмора, капетану Драгакану је тек недавно достављено решење којим је почетком јула правоснажно осуђен на 13,5 година затвора, Према правној процедури у Хрватској он је после добијања тог решења упућен на „посматрање“, а након тога би требало да добије решење у ком затвору ће одслужити остатак казне. Правни заступник Драгана Васиљковића у Хрватској, Слађана Чанковић каже да ће „посматрање“ у Реметинцу трајати између три и четири недеље, али да
Свети Нико учитељу, и владико, светитељу, на свему ти хвала! Православна Далмација прогоњена, сакаћена, од свих зала намучена, најсветије што родила за Христа је дала! У Далмацији је народ наглашено лијеп, складан у задатости тјелесних мјера, што се оно вели природно „шесан“. Лица им наличе витешким кацигама уоквирена у правилност и снагу. И небо је над овом земљом посебно ведро у својој сињајевини, кажу да се крила од анђела најљепше зрцале у камену и води. Зрак је опојно слаткаст, богат аромама боровине и отопина соли, које меки југо проноси ријечним коритима Крке, Цетине, Зрмање и Крупе. А њих четири су вјечне одиве Далмације, непрестано увјенчане морем, том накупином суза од
Српски грађани и фирме на удару Хрватске државе и правосуђа, новац дају за своју имовину и судске трошкове. НЕДАВНА одлука Привредног суда у Београду да призна хрватску пресуду и наложи принудну наплату судских трошкова од 150.000 евра српском предузећу „Младост турист“, представља пилот-пресуду према којој би могло надаље да се суди предузећима у Србији. А грађанима се већ тако суди од прошле године. „Младост турист“ мора да плати овај „астрономски“ износ за поступак који је изгубио тражећи назад свој хотел у Башкој Води. Уколико пресуду потврди Привредни апелациони суд, српска предузећа мораће да плате милионске трошкове за још осамдесетак поступака које воде пред хрватским судовима. Ништа боља ситуација није ни
У Цркви посвећеној кнезу Лазару у Крушковом Пољу код Шамца данас је служена заупокојена литургија за 14 погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве протеклог рата из овог мјеста, а затим је поред споменика погинулим служен парастос. Парастос је служио милошевачки протојереј ставрофор Ђоко Лазић. Предсједник Скупштине општине Шамац Николина Шкрбић рекла је да су страдали војници и цивили принијели велику жртву да би изборили и створили Републику Српску и да би имали слободу. Она је рекла да је на републичким и локалним властима да на адекватан начин воде рачуна о инвалидима и породицама погинулих, а Општинска управа чини што је у њеној моћи, у складу са расположивим
Између 80-ак и 130 заселака у Хрватској у којима углавном живе Срби и данас нема струју. Углавном је реч о неколико кућа које су током рата одсечене са електромреже. Попис тих домаћинстава направили су Српско народно вијеће и Хрватска електропривреда. Процес поновне електрификације после рата заустављен је пре седам година, а у СНВ-у кажу да имају обећања да ће до краја следеће године сви опет имати струју. Већ су четири године како се Петар Борковић вратио у Далмацију и све то време само чекићем може да обрађује камен за зидове које гради. Има брусилицу и сав алат, али нема на шта да их укључи. Село Отишић код Сиња с породицом
У Возући ће 10. септембра бити одржан марш „Стазама егзодуса“ у оквиру обиљежавања 23 године од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, које организује Завичајно удружење Завидовићана из Добоја. Из Организационог одбора наводе да је ријеч о једанаестој манифестацији, којој ће 6. септембра претходити свечана академија у Центру за културу и образовање Добој. Марш „Стазама егзодуса“ почеће у недјељу, 10. септембра, у 7.30 часова у Tумарама на Озрену. Стаза којом ће се кретати учесници марша дуга је 22 километра, а завршиће се у насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи. Ријеч је о „камионском путу“, који иде правцем Бријесница Горња, Кврга, Малчићи,
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом 30. августа – Међународног дана несталих, да у региону постоји „завјера ћутања“ и „култура некажњивости“ ратних злочина над српским народом. Из Координације подсјећају да је много времена протекло од ратова, а породице жртава нису добиле правду и вјероватно је никад неће добити, али да бригу и саосјећање друштва и државе, жртве могу и морају добити. У саопштењу се напомиње да питање меморијализације, односно достојног спомен-обиљежја свим жртвама, као и питање сатисфакције породицама жртава у Србији још није ријешено. Из Координације наводе да се у региону данас, према подацима Међународног комитета Црвеног крста, тражи још
Испред споменика погинулим борцима и цивилним жртвама рата Тиње, Смолуће и Потпећи у Бијељини ће у четвртак, 30. августа, бити служен парастос и обиљежено 26 година од ослобођења српског становништва овог краја из непријатељског обруча у протеклом рату, најављено је из Градске борачке организације. Ослобођење више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, који су 1992. године четири мјесеца били у окружењу непријатељских муслиманских паравојних формација, у Борачкој организацији сматрају једном од најхуманијих и најорганизованијих битака Војске Републике Српске. Парастос ће бити служен у 12.00 часова на бијељинском гробљу у Пучилама. Уочи обиљежавања 26 година од ослобођења српског становништва из неопријатељског окружења, сутра ће у 10.00 часова бити одржана конференција
У селу Кукавице код Рогатице данас је обиљежено 26 година од злочина над српским цивилима који су 27. августа 1992. починили припадници такозване Армије БиХ. У нападу на колону српских цивила, у којој је било око 1.000 стараца, жена и дјеце на тракторима и у путничким возилима, муслимански екстремисти су убили 26 лица, док је 80 рањено.Начелник Рогатице Милорад Јагодић рекао је да је ово злочин над злочинима, јер су међу жртвама дијете од 11 година и старац од 82 године. „То је била колона недужних људи који су тражили спас и главом без обзира кренули у свијет“, нагласио је Јагодић, подсјетивши да је у првостепеној пресуди четворици оптужених за
Трећи фестивал ојкања, који је требало да буде одржан у суботу у Петрињи, отказан је јер се већина учесника није појавила страхујући за своју безбедност. Мада је реч о фестивалу који покушава да отргне од заборава карактеристичан музички израз због чега је и 2010. стављен на списак угрожене нематеријалне светске баштине Унеско, од 13 најављених учесника, чак 12 је отказало долазак плашећи се провокација и инцидената зато што су тог истог дана хрватски бранитељи организовали свечано постављање спомен-плоче Фрањи Туђману „поводом“ 27 година од када је посетио овај град. Постављању спомен-плоче присуствовао је и Томо Медвед, министар хрватских ратних ветерана, а Миодраг Демо, изасланик загребачког градоначелника Милана Бандића је одао
Када је у СФРЈ покојни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео
Овај Шантићев стих данас најжурније и најснажније одзвања над 2641 мјестом геноцида,
Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк
Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и
Објављена нова књига о Јасеновцу, аутора Антуна Милетића Из штампе је изашла
Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и
Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији
Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година
Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих
Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном
Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона,
Oве године навршава се 80 година од како су у Лежимиру хрватске
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
