Отаџбински рат Архиве - Страница 8 од 504 - Јадовно 1941.

Завјера хрватских комуниста против Срба у Лици

15. септембар 2025.

Српски народ у Лици, доживио jе велику трагедиjу за вриjеме крвавих похода усташких банди утоку рата. Можда би та трагедиjа била умањена да се хрватски комунисти нису умjешали у српске редове и у српски покрет отпора против Независне Државе Хрватске. Хрватски комунисти су чинили све да се таj покрет разбиjе и да се Срби разjедине. Како jе могло то да се догоди? Како то да jе личка трагедиjа постала jош већа и то у вриjеме кад су српски краjеви били ослобођени од усташа? О томе постоjе многи документи коjи све обjашњаваjу и они ће овдjе бити обнародовани. Ако jе послиjератна хрватска историjографиjа скривала усташке злочине, на другоj страни се потрудила

Годишњица злочина над Србима у Лици 1993 године

5. септембар 2025.

О Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у уторак 09. 09. 2025. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на Спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Поменути споменик подигнут је захваљујући Координацији српских удружења породица погинулих и несталих лица са простора бивше Југославије, а Удружење породица „Суза“ као њена чланица, је и иницијатор

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

3. септембар 2025.

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

Покољ у Гређанима и Човцу

2. септембар 2025.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата, уз образложење да су их убили – “четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?! У селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, 5. септембра 1991. године припадници хрватских паравојних формација “Тигрови“ извршили су стравичан злочин над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали. Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг. У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група “Тигрови” из

Бојан Вегара: Српско Сарајево је тог љета `95 побједило читав свијет!

1. септембар 2025.

Прву побједу над НАТО-пактом и њиховим авлијанерима забиљежили смо ми Срби из Српског Сарајева љета Господњег 1995 године. Прво су напали муслимани са четри своја корпуса и подржани од стране НАТО ариљерије са Игмана.Имали су на располагању само на вањском прстену око 60 000 војника и унутрашњем прстену више од 70 000. Имали су 43 топа, 406 минобацача и 19 тенкова.Војска Републике Српске имала је 17 500 војника на првој линији фронта, 41 топ, 132 минобацача и 24 тенка.А Сарајево је било кључ рата. Први дан су нам пресјекли пут између Семизовца и Средњег и затворили нас у тотални обруч. А онда смо их потукли, да ће то да памте

СТРАДАЊА СРБА У СЈЕНИЧАКУ НА КОРДУНУ ПОСЛИЈЕ „ОЛУЈЕ“ 1995. ГОДИНЕ

31. август 2025.

Хрватски војници и цивили су месецима пљачкали по Сјеничаку. Најпре су одводили стоку, а затим одвозили покретну имовину најпре тракторе и аутомобиле, а потом и пољопривредне машине и прикључке. На „ред“ су дошли намјештај, столарија и електричне инсталације. На крају су одвозили чак и куће-брвнаре. Десетак имања имућних и виђенијих Срба у селу су запаљена чиме је послата јасна порука да се ни не помошља о повратку. Пише: Светозар Данчуо Вјерујући да никоме нису нажао учинили и да за ништа нису криви, а најмање за рат, мали број српских цивила, свега неколико стотина, углавном старијих, остало је на „кућном прагу“ на Кордуну у току хрватске агресије у августу 1995. године.

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

8. август 2025.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика, поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

3. август 2025.

Када чујем реч “олуја”, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива “да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше”. То нас је управо

Програм обележавања 30. годишњице страдања српског народа у „Олуји“

30. јул 2025.

Поводом 30. годишњице највећег прогона и страдања Срба деведесетих година уХрватској у операцији “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује: Конференцију за новинаре, у петак, 1. августа 2025. године у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнеза Михаила 6/III) са почетком у 11 часова. Тема конференције: Сећања која боле и опомињу – три деценије од „Олује“ Планирани говорници: Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије;Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Републике Србије;Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске;Радослав Марјановић, председник Градске општине Стари град;Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Суза“;Чланови породица несталих/погинулих лица у ,,Олуји”. Парастос погинулима служиће се у понедељак, 4. августа у 11 часова, у

Отац Оливер Суботић: Хрватска – светски центар хришћанског атеизма

22. јул 2025.

Сви савесни Хрвати-римокатолици треба јавно да кажу свој став о масовној појави најгрубље верзије хришћанског атеизма у својој земљи. А пре свих то треба да учине римокатолички свештеници и бискупи који држе до Истине јер се срцем верује за правду, а устима исповеда за спасење (Рим 10, 10). Пише: Презвитер Оливер Суботић Недавни загребачки концерт хрватског певача познатог по живописном надимку „Томпсон“ је доживео различите осврте у ex-YU јавности. Критичке опсервације су, сасвим очекивано, биле најбројније у Србији, а било их је нешто мањим делом и у Хрватској (углавном међу интелектуалцима и политичарима са левице), док су у другим балканским државама биле спорадично приметне. Заједничко за све критичке увиде је то да

Осам деценија манипулација: Наводни геноцид у Сребреници као средство империјализма Запада

12. јул 2025.

У Сребреници се није догодио геноцид над Бошњацима у јулу 1995. године, али би Срби требало да поднесу своју тужбу за геноцид на подручју Сребренице у претходним ратовима – Првом и Другом, као и у последњем рату деведесетих, оцењено је на трибини „Сребреница против геноцида – три деценије после“. Геноцид у Сребреници се заиста догодио али над српским народом, док „случај Сребреница“ из јула 1995. године нема никакве везе са појмом геноцида, јер шта год да се ту догодило – није постојала интенција, изјавио је политички филозоф Драгољуб Којчић. Англосаксонци су извршили „геноцид појма геноцид“ и лишили га садржаја да би могли да спроводе политичку самовољу и то се десило у тренутку кад је сила

Ковић: Томпсонов концерт показао лице већинске Хрватске

8. јул 2025.

Хрватска отворено слави један покрет и идеологију који су на најбруталније начине уништили српску дјецу, жене, старце, мушкарце, рекао је историчар Милош Ковић поводом загребачког концерта Марка Перковића Томпсона. “То је идеологија која стоји иза једног од најстрашнијих геноцида у историји Европе и свакако најстрашнијег геноцида који је српски народ поднео. То се данас слави у Хрватској на овако масован начин. Али, последице могу да буду позитивне у смислу губитка последњих југословенских илузија међу Србима”, навео је Ковић. Ковић је истакао да је овим концертом у масовним размерама страшно изгледала обнова усташких идеја и иконографије, а тиме се и јасно показало проусташко расположење већинске Хрватске. “Довољно је прочитати текстове песама

Дарко Ристов Ђого: То што се десило у Загребу израз је најискренијег осјећања већине Хрвата

8. јул 2025.

Не могу да се начудим нашем чуђењу због Томпсоновог концерта. Једна цивилизација своје аксиоме испољава увијек и у свему, у највишим и најнижим културним регистрима. Западна цивилизација се од самих својих почетака, од франачког фалсификованог Римског царства до данас, одликовала презиром, нетрпељивошћу и агресијом према “Грцима” тј према свему и свакоме ко је крштење примио из Константинопоља. “Ми смо два свијета и никада нећемо бити један јер Бизант је све покварено” – те ријечи није измислио већ изрекао кардинал Степинац, али исте ријечи су изречене хиљадама пута раније, од Хегела до сваког послодавца у ЕУ који нашем гастарбајтеру неће да да повишицу и унапрјеђење. Тај дубоки, расистички јаз унутрашње је

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

3. јун 2025.

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

27. мај 2025.

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.